Podaci pokazuju da je Kina u julu 2025. godine udvostručila neto uvoz zlata preko Hong Konga. Ovaj porast nije slučajan – to je deo šireg trenda: Azija postaje epicentar globalne potražnje za zlatom.
Iako se vodonik predstavlja kao budućnost transporta, njegova zavisnost od platine – retkog i nezamenjivog metala – postavlja ozbiljno pitanje o održivosti. Šta to znači za tržište i investitore?
Srbija je jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja čuva sav svoj zlatni rezervat kod kuće. Ova odluka, uz nabavku od preko 36 tona, postavlja Srbiju kao regionalnog lidera u monetarnoj odlučnosti.
U vreme kada geopolitička napetost i ekonomska neizvesnost dominiraju globalnim tržištima, zlato beleži novi rast, dok nafta gubi na vrednosti. Šta to znači za investitore?
Zlato više nije samo imovina zaštite – postalo je ključni element monetarne strategije. Centralne banke širom sveta akumuliraju zlato kao nikad ranije, dok pojedinci beže od inflacije i nestabilnosti.
Pre nego što je uvedena 39% carina, Švajcarska je zabeležila eksplozivan rast izvoza zlata i satova u SAD. Ovaj pokret otkriva koliko je industrija osetljiva na trgovinske politike – i koliko je važna za nacionalnu ekonomiju.
Više od 3.200 unci srebra – uključujući barske i kolekcionarske proizvode – ukradeno je na putu ka Kraljevskoj kovnici Kanade. Ukradena roba uključuje srebrne Maple Leaf novčiće i Kraken kovanice – sve vrste koje su lako prepoznatljive.
Kineski tržišni lider Laopu beleži izuzetan rast – prodaja zlatnih nakita porasla za 27,2%, a neto dobit za 23,8% godišnje. Rast potkrepljen je jakom potražnjom za luksuznim nakitom i investicionim zlatom.
Zlato više nije pasivna imovina. U pokretu je – između centralnih banaka, zemalja i tržišta. Ko stoji iza ove promene i zašto to važi za svakog ulagača?
Alkemičari su neuspešno tražili kamen mudrosti. Danas, naučnici koriste nuklearne reaktore i ubrzivače čestica da stvaraju zlato iz drugih metala. Pitanje više nije „može li se“, već „da li se isplati“.