- Kineski uvoz zlata u prvih osam meseci premašio je 1.000 tona, dostižući rekordnu vrednost od čak 158,8 milijardi dolara.
- Ukupan uvoz u ovom periodu nadmašio je celokupnu 2025. godinu, kada je uvezeno 886 tona u vrednosti od 96,5 milijardi dolara.
- Paralelno sa naglim rastom uvoza poluga i prilivom u domaće ETF-ove, kineski posed američkih državnih obveznica pao je na 618 milijardi dolara, što je najniži nivo od avgusta 2008. godine.
Tektonski pomak na tržištu plemenitih metala
Zvanični carinski podaci iz Pekinga otkrili su razmere nezapamćenog talasa akumulacije zlata u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji. Tokom prvih osam meseci, uvoz zlata u Kinu probio je psihološku i operativnu granicu od 1.000 tona (sa procenama pojedinih carinskih serija koje dostižu i 1.140 tona). Za ovaj uvoz izdvojeno je rekordnih 158,8 milijardi dolara, što predstavlja dramatičan skok u odnosu na celokupnu prethodnu godinu, kada je za 886 tona plaćeno 96,5 milijardi dolara. Reč je o najmasovnijem prilivu plemenitog metala u zemlju od kada su 2017. godine uspostavljene uporedive carinske evidencije.
Ovakva brzina akumulacije ne predstavlja prolazni spekulativni skok, već svedoči o strukturnom repozicioniranju kapitala. Dok je globalno tržište zlata balansiralo pod uticajem visokih kamatnih stopa na Zapadu, Kina je potvrdila ulogu neprikosnovenog sidra svetske fizičke tražnje. Tražnja za nakitom jeste pretrpela određeni pritisak usled visokih nominalnih cena, ali je investicioni segment — u formi poluga, kovanica i investicionih fondova (ETF) — doživeo pravu eksploziju.
Strukturni uzroci kineske zlatne groznice
Da bi se razumelo zašto se kapital sliva u trezore, neophodno je sagledati stanje u domaćoj privredi Kine. Godinama je sektor nekretnina činio oslonac akumulacije bogatstva za više od 70 odsto urbanog stanovništva. Međutim, dugotrajna kriza likvidnosti među građevinskim divovima, koja traje još od 2021. godine, urušila je poverenje privatnih investitora u nekretnine.
Odsustvo atraktivnih domaćih alternativa
Pored nekretnina, kineski građani i korporacije suočavaju se sa suženim spektrom isplativih ulaganja:
- Domaće akcije: Referentni indeks CSI 300 beleži hroničnu stagnaciju i nalazi se više od 20 odsto ispod svog vrha iz 2021. godine.
- Prinosi na državne obveznice: Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, kineska centralna banka vodi relaksiranu monetarnu politiku, pa su prinosi na kineske državne obveznice pali blizu istorijskih minimuma.
- Oportunitetni trošak: Dok zapadni investitori u zlatu vide imovinu koja ne nosi kamatni prinos u vreme visokih prinosa na trezorce, u Kini je oportunitetni trošak držanja poluga izuzetno nizak.
Ovaj disparitet stvara idealno okruženje u kome zlato postaje logično utočište za zaštitu kupovne moći domaćinstava.
Institucionalni preporod: Povratak u domaće ETF fondove
Posebno dinamičan segment predstavljaju fondovi kojima se trguje na berzi (ETF) sa pokrićem u fizičkom zlatu. Kineski investitori su se tokom poslednjih meseci masovno vratili ovim instrumentima. Prema podacima Šangajske berze zlata i Svetskog saveta za zlato (WGC), kineski zlatni ETF-ovi uvećali su svoje zalihe za približno 44 tone od početka godine, što je rast od 18 odsto. Samo u avgustu zabeležen je priliv od 11 tona, podižući ukupnu imovinu pod upravljanjem ovih fondova na nivo od oko 42 milijarde dolara (293 tone).
Istovremeno, tražnja za fizičkim polugama i novčićima u prvoj polovini godine dostigla je rekordnih 314 tona, što je najsnažniji polugodišnji rezultat u istoriji praćenja tržišta od strane Svetskog saveta za zlato.
Dedolarizacija na delu: Zlato umesto američkog duga
Uvoz više od 1.000 tona zlata ne može se posmatrati izolovano od geopolitičke strategije Pekinga. Zvanična monetarna vlast, Narodna banka Kine (PBOC), nastavila je sopstveni višegodišnji niz kupovina, prijavivši dodavanje oko 20 tona u avgustu. Iako je zvanična kupovina centralne banke samo deo ukupnog uvoza, ona šalje nedvosmislen signal celokupnom finansijskom sistemu.
U isto vreme, podaci Ministarstva finansija SAD pokazuju da su kineski posedi američkih državnih obveznica pali na 618 milijardi dolara. Ovo je najniža tačka još od avgusta 2008. godine. Zamena dolarskih hartija od vrednosti za fizički opipljivu imovinu u sopstvenim trezorima ključni je element politike smanjenja ranjivosti na potencijalne zapadne finansijske sankcije i geopolitičke tenzije.
Takođe, relativna stabilnost juana i regulatorno odobrenje novih uvoznih kvota za komercijalne banke stvorili su povoljnu arbitražu. Lokalna cena zlata u Šangaju redovno se kretala uz premiju u poređenju sa cenama u Londonu i Njujorku, što je bankama dalo direktan ekonomski podsticaj da uvoze metal.
Dugoročne implikacije za globalno tržište
Prebacivanje preko 1.000 tona zlata sa Zapada na Istok u roku od samo osam meseci trajno menja dinamiku formiranja globalnih cena. Više nije reč o kratkoročnim spekulativnim transakcijama, već o višegodišnjem repozicioniranju imovine kako institucionalnih aktera tako i stotina miliona privatnih štediša.
Ukoliko se nastavi trend povlačenja kineskog kapitala iz nekretnina i dolarskih instrumenata ka fizičkom zlatu, svetsko tržište će se suočiti sa hroničnim manjkom dostupnog fizičkog metala na zapadnim berzama. Kina ne samo da troši celokupnu sopstvenu domaću proizvodnju — koja sa 384 tone godišnje predstavlja najveću na planeti — već usisava i ogroman deo svetskog izvoza. Ovaj fundamentalni tok kapitala predstavlja neprobojan oslonac za vrednost zlata na globalnom nivou, bez obzira na kratkoročne fluktuacije kamatnih stopa zapadnih centralnih banaka.
