- Prinos na desetogodišnje američke obveznice dostigao je 5,34%, što je najviši nivo od 2002. godine, ali je cena zlata ostala otporna na nivou od oko 4.190 dolara po unci.
- Suprotno zlatu, srebro je pretrpelo brutalan pad od blizu 50% sa januarskog rekorda, spustivši se ka 61 dolaru usled podizanja margina na berzi CME i talasa likvidacija.
- Otpornost zlata počiva na strukturnoj „premiji na dedolarizaciju” od oko 840 dolara po unci i masovnim kupovinama centralnih banaka koje su tokom 2025. kupile 863 tone zlata.
- Racio zlata i srebra proširio se sa januarskih 50 na preko 67, jasno razdvajajući monetarnu ulogu zlata od industrijske i spekulativne prirode srebra.
Raskid višedecenijske korelacije: Zašto prinosi više ne ruše zlato
Na globalnim finansijskim tržištima decenijama je važilo nepisano gvozdeno pravilo: kada prinosi na državne obveznice Sjedinjenih Američkih Država naglo porastu, plemeniti metali gube tlo pod nogama. Logika je bila neporeciva — budući da zlato i srebro ne donose kamatu niti dividendu, svaki skok prinosa na takozvanu bezrizičnu imovinu drastično povećava oportunitetni trošak držanja poluga. Međutim, trenutna kretanja na tržištu kapitala srušila su taj tradicionalni obrazac.
Prinos na referentne desetogodišnje američke trezorske zapise popeo se na 5,34%, beležeći najviši nivo viđen još od 2002. godine. Do ovog skoka došlo je pod pritiskom uporne bazične inflacije, rekordnih emisija državnog duga Vašingtona i novog zaoštravanja monetarne politike Federalnih rezervi. U normalnim okolnostima, realni prinosi na TIPS obveznice od skoro 2,9% zbrisali bi potražnju za zlatom. Umesto sloma, unca zlata trguje se u stabilnom rasponu između 4.180 i 4.190 dolara. Iako je to korekcija od oko 25% u odnosu na januarski istorijski maksimum od 5.590 dolara, plemeniti metal pokazuje zapanjujuću snagu na istorijski povišenim nivoima.
Strukturna premija i tihi otkup centralnih banaka
Razlog zbog kojeg zlato ignoriše najskuplji novac u poslednje skoro dve i po decenije analitičari Rojtersa definišu kao duboko ukorenjenu strukturnu premiju. Reč je o udelu cene zlata koji se više ne može objasniti kretanjem dolara ili realnih kamatnih stopa — takozvanoj premiji na obezvređivanje papirnih valuta i globalnu dedolarizaciju.
Pre 2022. godine ta premija iznosila je skromnih 120 dolara po unci. Danas ona iznosi približno 840 dolara, dok je u proseku tokom proteklih godina prelazila i 1.000 dolara. Tržište time ne kalkuliše prolazne ekonomske cikluse, već fundamentalno nepoverenje u održivost suverenog duga zapadnih ekonomija.
Monetarni štit koji ne mari za kamatne stope
Glavni arhitekti ovog cenovnog poda jesu monetarne vlasti širom sveta. Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), centralne banke su tokom 2025. godine akumulirale čak 863 tone zlata, što predstavlja četvrti najveći godišnji obim kupovine u modernoj istoriji. Ovaj talas predvodile su centralne banke Poljske, Kazahstana i Brazila, dok Narodna banka Kine nastavlja višegodišnju stratešku diverzifikaciju rezervi.
Za razliku od hedž fondova i malih investitora, upravnici deviznih rezervi ne posmatraju dnevne oscilacije na tržištu duga pre nego što pošalju nalog za kupovinu. Njihov cilj je zamena dolarskih obveznica fizičkim polugama radi zaštite od geopolitičkih sankcija i dugoročne erozije kupovne moći rezervnih valuta. Upravo ta institucionalna tražnja apsorbuje pritisak rasta prinosa.
Slom srebra: Poluga, marže CME i nedostatak monetarnog štita
Dok zlato demonstrira otpornost rezervne imovine, srebro proživljava sasvim drugačiju sudbinu. Nakon eksplozivnog skoka od 147% koji ga je 29. januara lansirao na istorijski maksimum od 121,62 dolara po unci, srebro je doživelo dramatičan krah. Cena je potonula na oko 61 dolar, beležeći pad od gotovo 50%.
Ovaj divergentni slom otkrio je suštinsku ranjivost tržišta belog metala. Dok je rast zlata podržan bilansima centralnih banaka, euforija oko srebra bila je velikim delom izgrađena na spekulativnom dugu i pretpostavkama o industrijskom deficitu. Kada je berzanski operater CME Group podigao zahteve za depozit (margin requirements) na terminske ugovore za srebro, trgovci koji su koristili visoku finansijsku polugu bili su prinuđeni na masovno zatvaranje pozicija.
Eksplozija racija zlato-srebro
Srebro se našlo u unakrsnoj vatri dva nepovoljna faktora: s jedne strane, pogodila ga je ista makroekonomska realnost visokih kamatnih stopa i jačeg dolara, a s druge strane, potpuni izostanak kupaca u kriznim trenucima kakve zlato ima u centralnim bankama. Rezultat je drastično širenje raspona između dva metala.
Odnos cene zlata i srebra (gold-silver ratio), koji meri koliko je unci srebra potrebno za kupovinu jedne unce zlata, krajem januara pao je na 14-godišnji minimum od blizu 50. Do početka oktobra ovaj pokazatelj eksplodirao je na raspon između 67 i 70, daleko iznad svog 50-godišnjeg istorijskog proseka od oko 60. Takav jaz svedoči da je srebro tretirano primarno kao visokorizična industrijska roba i spekulativna opklada, dok je zlato učvrstilo status ultimativnog monetarnog utočišta.
Nova tržišna realnost plemenitih metala
Aktuelna dinamika šalje nedvosmislenu poruku globalnim investitorima: epoha u kojoj su se zlato i srebro kretali u savršenom sinhronitetu privremeno je suspendovana. Zlato je uspešno redefinisalo svoju ulogu u savremenom finansijskom sistemu — ono više ne predstavlja samo pasivnu zaštitu od tekuće inflacije, već osiguranje od geopolitičke fragmentacije i prekomernog zaduživanja vodećih svetskih ekonomija.
Sve dok centralne banke nastavljaju da zamenjuju dolarsku aktivu zlatnim polugama, donja granica za cenu zlata ostaće čvrsto postavljena, čak i ako prinosi na obveznice ostanu iznad nivoa od 5%. Sa druge strane, srebro će morati da pronađe sopstvenu ravnotežu kroz realnu industrijsku potrošnju i stabilizaciju tržišta derivata, bez nerealnih očekivanja da će ga monetarni vetrovi automatski povući na nove istorijske vrhove.
