Plan Ministarstva finansija SAD pokreće novu fazu rasta: Deutsche Bank vidi zlato iznad 4.800 dolara
- Analitičar Deutsche Bank Majkl Hsju ističe da bi promena politike Ministarstva finansija SAD mogla pogurati cenu zlata znatno iznad ciljanih 4.800 dolara po unci.
- Američki Trezor planira da udvostruči obim otkupa sopstvenih obveznica sa 2 milijarde na 4 milijarde dolara, uz mogućnost korišćenja sredstava sa Opšteg računa (TGA) teškog blizu 1 bilion dolara.
- Rastući javni dug SAD, koji je prešao granicu od 40 biliona dolara, i prinosi na 30-godišnje obveznice od 5,34% podstiču investitore na takozvani ‘debasement trade’ — bekstvo u realnu imovinu.
Fiskalni pritisci u Vašingtonu i novi vetar u leđa plemenitim metalima
Tržište plemenitih metala dobilo je snažan makroekonomski podsticaj direktno iz Vašingtona. Prema najnovijoj analizi koju je klijentima uputio analitičar Deutsche Bank Majkl Hsju (Michael Hsueh), promena u strategiji upravljanja američkim javnim dugom mogla bi da dovede do probijanja trenutne projekcije cene zlata od 4.800 dolara po finoj unci. Dok se cena na spot tržištu već kreće oko nivoa od 4.640 dolara, institucionalni investitori sve pažljivije prate poteze Ministarstva finansija SAD pod vođstvom Skota Besenta (Scott Bessent).
Suština novog optimizma leži u najavi Trezora da će udvostručiti maksimalni kapacitet operacija otkupa državnih dužničkih hartija, podižući limit sa 2 milijarde na najmanje 4 milijarde dolara. Dva visoka zvaničnika ministarstva potvrdila su da bi država mogla da iskoristi sredstva sa svog Opšteg računa (Treasury General Account – TGA), na kojem se nalazi gotovo 1 bilion dolara, kako bi finansirala ovaj program i stabilizovala likvidnost na tržištu državnih obveznica.
Začarani krug prinosa i povratak strategije obezvređivanja valute
Zlato ne nosi prinos niti donosi kamatu, što je istorijski bila njegova osnovna mana u periodima visokih prinosa na obveznice. Kada bezrizične američke državne obveznice nude visoke prinose, oportunitetni trošak držanja zlata raste. Međutim, ta dinamika se korenito menja kada investitori posumnjaju u sposobnost države da servisira obaveze bez kreiranja inflatornog pritiska.
Dug od 40 biliona dolara kao prelomna tačka
Ukupan savezni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je astronomskih 40 biliona dolara, dok je mesečni budžetski deficit u julu dostigao petogodišnji maksimum. Kako prinosi rastu, tako servisiranje tog duga postaje neodrživo skupo. Prinos na 30-godišnje američke obveznice popeo se na 5,34%, što predstavlja nivo blizu dvodecenijskog rekorda, u poređenju sa 4,82% zabeleženih krajem juna.
Finansijska tržišta se suočavaju sa opasnom povratnom spregom: viši prinosi dovode do viših troškova kamata, što direktno uvećava budžetski deficit, primorava Trezor na još veće emisije duga, a to potom dodatno obara cene obveznica i gura prinose naviše. U takvim okolnostima, intervencija države putem otkupa duga tumači se kao uvod u finansijsku represiju — veštačko održavanje realnih kamatnih stopa na niskom nivou dok inflacija postepeno topi realnu vrednost duga. Ovaj scenario na Volstritu je poznat kao ‘debasement trade’.
Institucionalna potražnja nasuprot oscilacijama maloprodajnih fondova
Iako su tokom godine zabeleženi povremeni odlivi iz ETF fondova usled agresivne retorike Federalnih rezervi oko kontrole inflacije, fundamentalna potražnja za fizičkim zlatom ostala je izuzetno čvrsta. Centralne banke širom sveta nastavljaju stabilnu dedolarizaciju sopstvenih deviznih rezervi, stvarajući strukturni cenovni pod koji onemogućava dublje korekcije.
Hsju u svojoj belešci naglašava da intervencije Trezora ‘naglašavaju konstruktivan pogled na zlato’, jer signaliziraju da vlasti nemaju drugog izbora osim monetarne podrške tržištu duga, što direktno slabi privlačnost papirnih valuta u korist opipljivih aktiva.
Strukturna promena globalnog monetarnog poretka
Ulazak Ministarstva finansija SAD u direktnije upravljanje krivom prinosa predstavlja značajnu promenu u odnosu na tradicionalnu podelu uloga između fiskalne vlasti i Federalnih rezervi. U trenucima kada monetarno zatezanje preti da ugrozi funkcionisanje tržišta obveznica, fiskalne intervencije postaju primarni pokretač likvidnosti.
Za investitore u plemenite metale, ovo je jasan signal da je dugoročni trend rasta zlata daleko od završetka. Sa probijanjem tehničkih nivoa i sve izraženijim strahom od fiskalne neodrživosti vodećih zapadnih ekonomija, Deutsche Bank procenjuje da target od 4.800 dolara više ne predstavlja gornju granicu, već samo prolaznu stanicu u široj monetarnoj transformaciji.
