Rasprodaja zlatnih rezervi: Rusija ubrzano prazni trezore radi finansiranja budžeta
- Izvoz ruskog zlata u Kinu tokom 2025. godine porastao je devet puta u odnosu na prethodnu godinu.
- Nacionalne rezerve zlata pale su na rekordno nivoe, sa 554,9 tona u 2022. na svega 160,2 tone početkom 2026.
- Samo u decembru 2025. izvezeno je 10 tona zlata u vrednosti od 1,35 milijardi dolara.
Strateško preusmeravanje ka Istoku
Suočena sa sve strožim zapadnim sankcijama i izolacijom sa globalnih finansijskih tržišta, Rusija je tokom 2025. godine dramatično intenzivirala likvidaciju svojih zlatnih rezervi, primarno ih usmeravajući ka Kini. Prema podacima ukrajinske Spoljne obaveštajne službe (SZRU), Moskva je u Kinu izvezla 25,3 metričke tone zlata, što predstavlja zapanjujući skok u odnosu na 2024. godinu.
Vrednost ovog izvoza dostigla je 3,29 milijardi dolara, što je više nego petnaestostruko povećanje u poređenju sa skromnih 223 miliona dolara zabeleženih godinu dana ranije. Ovaj trend ukazuje na očajničku potrebu Kremlja za likvidnim sredstvima kako bi se održala stabilnost budžeta u uslovima ratne ekonomije.
Analiza fiskalne taktike i iscrpljivanja rezervi
Struktura i dinamika izvoza
Isporuke plemenitog metala nisu bile ujednačene tokom godine. Najveći pritisak na prodaju zabeležen je u dva talasa: tokom februara i marta, a potom u poslednjem kvartalu godine. Decembar je bio kritičan mesec, u kojem je izvezeno čak 40% ukupnog godišnjeg volumena. Dominantan oblik izvoza bile su zlatne poluge, koje se najlakše i najbrže mogu konvertovati u gotovinu na međunarodnom tržištu.
Dramatičan pad nacionalnog bogatstva
Dok izvoz cveta, domaći trezori se prazne brzinom koja zabrinjava ekonomske analitičare. Podaci pokazuju da su rezerve zlata u okviru Fonda nacionalnog blagostanja (NWF) na dan 1. januara 2026. godine iznosile tek 160,2 tone. Poređenja radi, u maju 2022. godine te rezerve su iznosile 554,9 tona, što znači da je Rusija za manje od četiri godine potrošila više od 70% svojih strateških zaliha zlata.
Dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost
Iako ova strategija omogućava trenutno „krpljenje“ budžetskih rupa i finansiranje vojnih operacija, ona suštinski podriva dugoročnu finansijsku otpornost zemlje. Oslanjanje na Kinu kao primarnog kupca dodatno povećava ekonomsku zavisnost Moskve od Pekinga, dok istovremeno nestaje zlatna rezerva koja je decenijama služila kao garant monetarne stabilnosti. Bez pristupa zapadnim tržištima i sa iscrpljenim unutrašnjim resursima, manevarski prostor ruske centralne banke postaje sve uži, ostavljajući ekonomiju ranjivom na buduće spoljne šokove.
