- Narodna banka Kine nastavila je kupovinu zlata 23. mesec zaredom, dodavši u septembru oko 23 tone (740.000 unci), što predstavlja najveću mesečnu nabavku u protekle tri godine.
- Kineski uvoz zlata u prvih osam meseci 2026. godine dostigao je nezapamćenih 1.141 tonu u vrednosti od rekordnih 158,8 milijardi dolara, uveliko nadmašivši celokupan uvoz iz 2025. godine.
- Peking ubrzava dedolarizaciju: kineski posed američkih državnih obveznica pao je na 618 milijardi dolara, što je najniži nivo u proteklih 18 godina.
- Domaća kriza nekretnina, pad indeksa CSI 300 za 8% i prinosi na jednogodišnje kineske obveznice od svega 1,2% sveli su oportunitetni trošak držanja zlata na nulu, podstičući masovnu maloprodajnu tražnju.
Monetarni bedem Pekinga: Dvadeset tri meseca neprekidne akumulacije
Agresivna akumulacija zlatnih rezervi od strane Narodne banke Kine (PBOC) prerasla je iz taktičke diversifikacije u jedan od najdužih i najobimnijih strateških ciklusa u modernoj monetarnoj istoriji. Prema zvaničnim podacima Državne uprave za devizno poslovanje (SAFE), kineska centralna banka uvećala je svoje zlatne rezerve 23. mesec zaredom, pri čemu je samo tokom septembra bilans pojačan za oko 23 tone (740.000 finih unci). Reč je o najvećoj pojedinačnoj mesečnoj kupovini u protekle tri godine, čime su ukupne zvanične suverene rezerve Kine dostigle 77,47 miliona unci, odnosno približno 2.387 tona, učvršćujući zemlju na petom mestu najvećih svetskih vlasnika monetarnog zlata.
Međutim, institucionalne kupovine PBOC-a predstavljaju tek manji deo šireg fenomena koji potresa globalno tržište plemenitih metala. Podaci kineske carine otkrivaju da je ukupan uvoz zlata u Kinu poprimio istorijske razmere: tokom prvih osam meseci 2026. godine u zemlju je uvezeno više od 1.000 tona zlata (preciznije 1.141 tona), za šta je izdvojena rekordna suma od 158,8 milijardi dolara. Ovaj rezultat je za samo dve trećine godine u potpunosti nadmašio celokupnu 2025. godinu, kada je uvezeno 886 tona u vrednosti od 96,5 milijardi dolara. Ovakav tempo svedoči o koordinisanom i dubokom preusmeravanju kapitala koje prkosi uobičajenim tržišnim zakonitostima.
Arhitektura dedolarizacije: Bekstvo iz američkog duga
Pouke zamrznutih sredstava i rasprodaja trezorskih zapisa
Glavni geopolitički pokretač ove strategije leži u nameri Pekinga da drastično smanji zavisnost od američkog dolara i finansijskog sistema pod kontrolom Vašingtona. Kako naglašava Karsten Menke, analitičar švajcarske bankarske grupacije Julius Baer, presedan iz 2022. godine — kada su zapadne vlade zamrzle devizne rezerve ruske centralne banke — poslužio je Pekingu kao jasan signal o ranjivosti suverenog novca položenog u inostranstvu. Saznanje da zapadne obveznice mogu preko noći postati neupotrebljive ubrzalo je takozvano „naoružavanje dolara” i prinudilo kineske monetarne vlasti da potraže neutralnu, opipljivu imovinu bez rizika druge ugovorne strane.
Statistika Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država pokazuje jasne razmere ovog zaokreta: u julu je kineski portfolio američkih državnih obveznica (US Treasuries) skresan na 618 milijardi dolara, što je najniži nivo zabeležen u proteklih 18 godina (još od 2008. godine). Uporedo sa prodajom američkog duga, likvidnost se sistematski preusmerava u fizičke poluge, čime Kina gradi finansijski štit otporan na eventualne buduće sankcije ili geopolitičke blokade.
Zvanični bilansi naspram neformalnih tokova na londonskom tržištu
Finansijski analitičari ukazuju na to da zvanični podaci PBOC-a prikazuju samo deo stvarnih tokova. Menke procenjuje da je od početka godine do kraja avgusta Narodna banka Kine kupila oko 190 tona zlata, pri čemu čak 110 tona nije javno prikazano u redovnim mesečnim izveštajima. Goldman Sachs i nezavisni istraživači beleže obimne nabavke preko londonskog vanberzanskog (OTC) tržišta — procenjuje se da je Kina samo u maju povukla 48 tona, u junu 40 tona, a u julu dodatnih 35 tona zlata kroz ove kanale. Ova diskretna akumulacija potvrđuje da Peking planski preuzima fizičko zlato sa zapadnih tržišta i deponuje ga u sopstvene trezore bez želje da preterano uzburka globalne promptne cene.
Domaći ekonomski lomovi: Zlato kao jedino sigurno utočište
Kriza nekretnina i kolaps prinosa na domaći dug
Pored geostrategije centralne banke, snažan zamajac tražnji daje kineski privatni sektor. Domaćinstva i korporacije suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom profitabilnih i bezbednih investicionih alternativa. Sektor nekretnina, u kojem je tradicionalno bilo koncentrisano i do 70% ukupnog bogatstva kineske srednje klase, nalazi se u višegodišnjoj silaznoj spirali praćenoj nelikvidnošću građevinskih divova i padom poverenja kupaca. Istovremeno, domaće tržište kapitala ne pruža zaštitu: referentni berzanski indeks CSI 300 zabeležio je pad od približno 8% od početka godine.
Situacija na tržištu fiksnih prihoda dodatno destimuliše štediše. Prinos na jednogodišnje državne obveznice Kine pao je na skromnih 1,2%, dok kamatne stope na bankarske depozite nude gotovo neprimetan povrat. Kada se to uporedi sa prinosom na uporedive kratkoročne obveznice u SAD od 4,46% ili desetogodišnjim američkim prinosima koji su prelazili 5%, jasno je da je kineski monetarni ambijent izrazito ekspanzivan i destimulativan za držanje gotovine u juanima.
Ekstremno nizak oportunitetni trošak i navala maloprodaje
U uslovima niskih domaćih prinosa i posrnulih nekretnina, oportunitetni trošak držanja zlata u Kini pao je na zanemarljiv nivo. Iako plemeniti metali ne donose kamatu ili dividendu, za kineskog građanina nula odsto prinosa na zlato deluje daleko privlačnije od gubitaka na berzi, pada vrednosti nekretnina ili realnog obezvređivanja depozita. Rezultat su nepregledni redovi pred šalterima banaka i juvelirnica, gde građani masovno kupuju investicione pločice, zlatnike i nakit. Domaće premije na fizičko zlato na Šangajskoj berzi zlata (SGE) konstantno se drže iznad međunarodnih referentnih nivoa, što oslikava organsku, neutaživu glad stanovništva za očuvanjem porodičnog kapitala.
Pomeranje ravnoteže: Nova dinamika globalnih cena do 2027. godine
Godinama je osnovna premisa analitičara robnih tržišta glasila da visoke kamatne stope u SAD i jak dolar neminovno obaraju cenu zlata. Međutim, 2026. godina je opovrgla ove modele. Iako su Federalne rezerve podigle referentnu kamatnu stopu na raspon od 3,75% do 4,00%, a američki prinosi ostali blizu višedecenijskih maksimuma, zlato je pokazalo izuzetnu otpornost. Upravo je kineska suverena i maloprodajna tražnja formirala neprobojan cenovni temelj koji sprečava oštrije korekcije.
Nakon što je cena u januaru dostigla istorijski rekord iznad 5.500 dolara po finoj unci, tržište je tokom septembra prošlo kroz konsolidaciju od preko 8%, spustivši se na nivo od oko 4.176 dolara, dok su decembarski fjučersi stabilizovani na oko 4.238 dolara. Uprkos povlačenju sa vrhunca, stručnjaci ne vide prostor za dublji pad. Akaš Doši, šef strategije za zlato u State Street Investment Management-u, ističe da rast lokalnih premija u Kini signalizira ulazak u jak sezonski zimski period, prognozirajući da bi cena mogla ponovo da se popne u raspon između 4.750 i 5.500 dolara po unci pre kraja prvog kvartala 2027. godine.
Da bi se ovakav trend preokrenuo, bila bi neophodna radikalna stabilizacija kineskog sektora nekretnina, dramatičan rast domaćih prinosa ili opšte geopolitičko smirivanje — scenariji koje malo ko vidi na horizontu. Prema najnovijoj anketi Svetskog saveta za zlato (WGC), čak 84% globalnih centralnih banaka očekuje da će zlato činiti znatno veći udeo u međunarodnim rezervama u narednih pet godina. Kineski primer više nije izolovan incident, već predvodnik globalne preraspodele bogatstva u kojoj opipljiva aktiva preuzima primat nad papirnim obećanjima.
