- Cena zlata (XAU/USD) prekinula je višednevni silazni trend i trguje se na 4.180,55 dolara po unci, otvarajući put ka testiranju ključnog otpora na 4.227,37 dolara.
- Verovatnoća podizanja kamatnih stopa Federalnih rezervi na oktobarskom zasedanju pala je na 17%, dok tržišta i dalje procenjuju rizik decembarskog zaoštravanja na visokih 83%.
- Strukturna potražnja ostaje snažna: globalni ETF fondovi zabeležili su priliv od 31 milijardu dolara u trećem kvartalu, dok je Narodna banka Kine uvećala rezerve 23. mesec uzastopno.
Tehnički preokret: Proboj silazne linije trenda i povratak kupaca
Tržište zlata zabeležilo je prvi značajniji tehnički oporavak nakon višednevnog pritiska prodavaca. Na jednočasovnom grafikonu, cena zlata (XAU/USD) uspela je da probije silaznu liniju trenda i povrati pozicije iznad 20-periodičnog i 50-periodičnog jednostavnog pokretnog proseka (SMA). Trgujući se oko nivoa od 4.180,55 dolara, plemeniti metal je ponovo osvojio zonu podrške od 4.179 dolara, što predstavlja prvu primetnu promenu u kratkoročnoj tržišnoj strukturi.
Tehnički indikatori potvrđuju preuzimanje kontrole od strane kupaca. Indeks relativne snage (RSI) popeo se na nivo od približno 73 poena, krećući se znatno iznad svoje signalne linije koja se nalazi na 59 poena. Ovaj snažan impuls ukazuje na to da su bikovi preuzeli inicijativu, ali i da se cena približava zoni gde će biti neophodno testiranje neposrednih nivoa otpora.
Prvi veliki ispit za kupce nalazi se na koti od 4.227,37 dolara. Uspešan proboj iznad ovog nivoa otvorio bi prostor za nastavak rasta prema zoni od 4.298,36 dolara. Sa druge strane, zona od 4.178,87 dolara sada funkcioniše kao primarna podrška. Ukoliko bi došlo do ponovnog pada ispod 4.142,14 dolara, trenutni proboj bi bio u potpunosti poništen, što bi ponovo aktiviralo rizik povlačenja ka nivoima od 4.110,44 dolara i skorašnjem dnu oko 4.070 dolara.
Makroekonomski zaokret: Popuštanje prinosa i rekalibracija očekivanja od Fed-a
Slabiji podaci o zaposlenosti otvaraju prostor za pauzu u oktobru
Ključni pokretač oporavka cene zlata leži u ublažavanju prinosa na američke državne obveznice i blagom slabljenju dolara. Do promene sentimenta došlo je nakon objavljivanja razočaravajućih podataka sa američkog tržišta rada. Izveštaj o platnim spiskovima van poljoprivrednog sektora (Non-Farm Payrolls) za septembar pokazao je skroman rast od svega 29.000 radnih mesta, što je znatno ispod ranijih projekcija. Istovremeno, nedeljne početne prijave za osiguranje od nezaposlenosti pale su na 197.000, dok su kontinuirane prijave porasle na oko 1,72 miliona.
Ovakva kombinacija ukazuje na usporavanje dinamike zapošljavanja bez pratećeg talasa masovnih otpuštanja. Za Federalne rezerve, ovo stvara komforan prostor da na predstojećem sastanku FOMC-a zakazanom za 27. i 28. oktobar zadrže kamatne stope nepromenjenim. Tržišne verovatnoće za podizanje kamatnih stopa u oktobru naglo su skliznule na samo 17%, što je privremeno uklonilo neposredan pritisak sa instrumenata koji ne nose kamatni prinos, poput zlata.
Uporan decembarski rizik i stavovi regionalnih guvernera
Iako je oktobarska pauza postala bazni scenario, monetarni rizici nisu u potpunosti nestali. Tržišta trenutno procenjuju verovatnoću podizanja referentne kamatne stope u decembru na visokih 83%. To implicira da su investitori očekivano zaoštravanje samo pomerili za jedan ciklus unapred, umesto da ga potpuno odbace.
Ovakvu percepciju potvrdio je i predsednik Fed-a Sent Luisa, Alberto Musalem, istakavši da će biti potrebna dodatna restriktivnost monetarne politike kako bi se inflacija trajno spustila na ciljanih 2%. Musalem je izbegao eksplicitnu tvrdnju da je povećanje stopa neophodno već u oktobru, ali su njegovi komentari jasno stavili do znanja da monetarne vlasti još uvek nisu uverene u konačnu pobedu nad inflatornim pritiscima.
Dinamika nafte i dominacija kamatnog efekta
Geopolitička slika donela je ublažavanje tenzija nakon signala iz Vašingtona da neće biti vojnih udara na Iran pre predstojećih izbora na sredini mandata. Ova poruka izazvala je pad cena sirove nafte na svetskim berzama. Iako ublažavanje geopolitičkog rizika teoretski smanjuje privlačnost zlata kao bezbednog utočišta, u trenutnim okolnostima dominantan je takozvani kamatni efekat.
Niže cene energenata ublažavaju inflatorna očekivanja, čime se smanjuje pritisak na rast prinosa na dužničke hartije. Za zlato, pad prinosa na obveznice u ovom trenutku ima veću specifičnu težinu nego privremeno popuštanje geopolitičke premije, što kreira neto pozitivan ambijent za kretanje cene poluga.
Strukturni stubovi potražnje: Rekordni ETF prilivi i akumulacija centralnih banaka
Institucionalni kapital ignoriše visoke troškove zaduživanja
Dok kratkoročni trejderi prate makroekonomske objave, dugoročni institucionalni tokovi kapitala pružaju snažnu strukturnu podršku. Tokom septembra, globalni fondovi kojima se trguje na berzi sa fizičkim pokrićem u zlatu (ETF) privukli su približno 10 milijardi dolara (oko 67 tona), čime su ukupne globalne zalihe porasle na rekordnih 4.256 tona.
U trećem kvartalu ukupni prilivi u zlatne ETF fondove dostigli su istorijski maksimum od 31 milijardu dolara, uz povećanje fizičkih zaliha za 211 tona. Podatak da se institucionalna alokacija u zlato odvijala uporedo sa povišenim prinosima na desetogodišnje američke obveznice i relativno snažnim dolarom svedoči da je reč o strateškom repozicioniranju portfolija, a ne pukoj kamatnoj arbitraži.
Narodna banka Kine nastavlja višegodišnju kupovinu
Zvanični sektor ostaje jednako posvećen diversifikaciji deviznih rezervi. Narodna banka Kine (PBoC) zabeležila je 23. uzastopni mesec rasta zlatnih rezervi. U septembru su kineske monetarne vlasti uvećale svoje rezerve za dodatnih 740.000 finih unci (približno 23,0 tone), podižući ukupan bilans na 77,47 miliona finih unci u odnosu na 76,73 miliona unci iz avgusta.
Na godišnjem nivou, očekuje se da će globalne kupovine centralnih banaka u 2026. godini iznositi oko 720 tona. Iako predstavlja umereno usporavanje u poređenju sa rekordnim nivoima iz 2025. godine, ovaj obim je znatno viši od istorijskog proseka zabeleženog pre 2022. godine. Diskusije na nedavnoj LBMA konferenciji potvrdile su da rastući javni dug razvijenih ekonomija, geopolitička fragmentacija i suvereni kreditni rizici trajno učvršćuju ulogu zlata kao ključnog stuba deviznih rezervi.
Tržišna perspektiva: Može li zlato održati zamah ka zoni od 4.300 dolara?
Neposredna sudbina trenutnog proboja zavisiće od sposobnosti kupaca da zadrže nivoe iznad 4.179 dolara na dnevnom zatvaranju. Stabilizacija iznad probijene silazne linije trenda potvrdila bi promenu kratkoročnog zamaha i otvorila put ka testiranju otpora na 4.227,37 dolara. Preokret iznad te barijere značio bi potpuni povratak bikovskog trenda sa jasnim ciljem na 4.298,36 dolara.
Nasuprot tome, pad ispod 4.142,14 dolara sugerisao bi da je trenutni skok bio samo korektivni predah u okviru šireg silaznog kanala. U tom scenariju, ponovni pritisak ka nivoima od 4.110 dolara i 4.070 dolara bio bi vrlo verovatan. Za sada, mekši prinosi na američke obveznice i stabilan institucionalni priliv daju prednost kupcima, ali konačni ishod zavisiće od toga da li će predstojeći inflatorni indikatori potvrditi opravdanost decembarskog zaoštravanja Fed-a.
