- Uprkos intenziviranju sukoba na Bliskom istoku i globalnoj fragmentaciji, cena zlata u oktobru 2026. kreće se oko 4.200 dolara po unci, što je ispod nivoa od 4.320 dolara zabeleženog na početku godine.
- Skok indeksa geopolitičkog rizika (GPR) na ekstremne nivoe nije pokrenuo očekivani talas rasta jer su uzlazne realne kamatne stope i snažan američki dolar neutralisali premiju na strah.
- Likvidacija udelova u ETF fondovima radi pokrivanja marži na berzama i oštar pad neto kupovina centralnih banaka na svega 60 tona u prvom kvartalu 2026. privremeno su presekli strukturnu podršku tržištu.
Iluzija o apsolutnom utočištu: Zašto je zlato podbacilo u jeku sukoba
U investicionoj teoriji i kolektivnoj svesti tržišnih učesnika, zlato poseduje status neprikosnovenog skloništa od kapitalnih katastrofa. Narativ je decenijama građen na premisi da svaka eskalacija vojnih tenzija, poremećaj u međunarodnoj trgovini ili raspad diplomatskih saveza automatski gura cenu plemenitog metala uvis. Međutim, kretanja na svetskim berzama tokom 2026. godine demantovala su ovaj mehanički refleks. Uprkos ratnim operacijama na Bliskom istoku, geopolitičkim trvenjima vodećih velesila i pretnjama pomorskim koridorima, zlato je investitorima pružilo znatno manje zaštite nego što se očekivalo.
Trgujući se po ceni od oko 4.200 dolara po unci sredinom oktobra 2026. godine, plemeniti metal se zapravo nalazi primetno ispod vrednosti od 4.320 dolara sa kojom je zakoračio u ovu kalendarsku godinu, beležeći praktično neutralan godišnji rezultat. Indeks geopolitičkog rizika (Geopolitical Risk Index – GPR), koji su razvili ekonomisti Dario Kladara i Mateo Jakovijelo mereći učestalost izveštavanja o međunarodnim krizama, dostigao je ekstremne nivoe iznad 200 poena krajem marta 2026. godine, dok istorijski prosek iznosi 100 poena. Ipak, paralelni skok cene zlata je u potpunosti izostao, razotkrivajući činjenicu da plemeniti metali ne egzistiraju u vakuumu van fundamentalnih monetarnih sila.
Makroekonomska gravitacija: Kada realni prinosi i dolar diktiraju tempo
Osnovni razlog za izostanak dugotrajnijeg rasta leži u činjenici da geopolitički šokovi mogu izazvati samo inicijalni, kratkotrajni impuls kupovine na bazi panike, dok srednjoročno i dugoročno formiranje cena ostaje čvrsto ukorenjeno u širem makroekonomskom okviru.
Zakašnjeli tajming i pregrejano tržište
Prvi element koji je limitirao uzlazni potencijal bio je nivo vrednovanja u trenutku eskalacije. Zlato je zabeležilo snažan talas rasta krajem 2025. i dostiglo tadašnji istorijski vrhunac već 28. januara 2026. pod uticajem prethodnih ekonomskih faktora. Kada je geopolitički indeks dosegao kulminaciju 31. marta, tržište je već bilo zasićeno, a cena tehnički prenapregnuta, što je onemogućilo novi uzlet.
Rast realnih prinosa i alternativna privlačnost dolara
Drugi i presudni faktor predstavljaju realne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim razvijenim ekonomijama. Pošto fizičko zlato ne nosi prinos niti isplaćuje dividendu, njegov oportunitetni trošak drastično raste u momentima kada prinosi na američke državne obveznice, korigovani za stopu inflacije, beleže rast. Paralelno s tim, američki dolar je sačuvao izuzetnu otpornost. U savremenoj arhitekturi globalnih finansija, dolar sam po sebi funkcioniše kao konkurentsko sigurno utočište, dok njegova snaga poskupljuje kupovinu unce u svim ostalim lokalnim valutama, gaseći kupovnu moć međunarodnih investitora.
Strukturni prelomi: Odliv kapitala iz ETF-ova i zastoj centralnih banaka
Pored kamatnog okruženja, dubinska analiza tržišnih tokova ukazuje na dva velika institucionalna poremećaja koja su prigušila performanse zlata u presudnim mesecima 2026. godine.
ETF likvidacije kao izvor gotovine za pokrivanje gubitaka
Fizički podržani ETF fondovi, u kojima je koncentrisano približno 420 milijardi dolara vrednosti, bili su ključni motor ekspanzije tokom 2024. i 2025. godine. Međutim, kada su globalna tržišta akcija doživela oštru korekciju usled geopolitičkih strahova u martu 2026, investitori su zlato iskoristili kao visokolikvidnu rezervu. Umesto kupovine, došlo je do povlačenja kapitala iz ETF-ova u obimu od oko 2% ukupnih fondovskih zaliha. Institucije su unovčavale prethodne dobitke u zlatu kako bi namirile zahteve za dopunom marže (margin calls) i obezbedile likvidnost, što je preokrenulo tokove kapitala u prodajni pritisak. Tek krajem septembra nivoi ETF imovine uspeli su da se oporave do stanja zabeleženog u februaru.
Privremeni šok u potražnji monetarnih vlasti
Tokom protekle četiri godine, centralne banke su predstavljale nesalomiv stub tražnje, akumulirajući u proseku oko 1.000 tona godišnje, odnosno oko 250 tona kvartalno. Ipak, prvi kvartal 2026. godine doneo je privremeni prekid ovog obrasca. Neto institucionalne kupovine srozale su se na svega 60 tona, ponajviše usled selektivnih rasprodaja rezervi: Centralna banka Turske prodala je oko 70 tona, dok su monetarne vlasti Rusije i Azerbejdžana likvidirale po 22 tone. Iako su se zvanične kupovine već u drugom kvartalu oporavile na snažnih 290 tona zahvaljujući kineskoj diversifikaciji od dolara, zastoj u prvom tromesečju onemogućio je stvaranje cenovnog zamajca u jeku geopolitičkog usijanja.
Elastičnost fizičke tražnje na azijskim tržištima
Na strani fizičkog tržišta, ponašanje kupaca u Indiji i Kini dodatno je neutralisalo efekte krize. Obe države ostaju najveći svetski potrošači, ali su postale ekstremno osetljive na visoke cene. U Indiji su rekordne cene drastično oborile fizički obim kupovine tradicionalnog nakita tokom sezone venčanja, zadržavajući novčanu potrošnju na stabilnom nivou samo zahvaljujući skupoj unci.
U Kini je zabeležena transformacija profila kupaca: dok domaćinstva smanjuju kupovinu fizičkih poluga i nakita, primat preuzimaju institucionalni ulagači i berzanski fondovi. Ova strukturna promena nosi direktne posledice po tržište, budući da su finansijski investitori daleko senzitivniji na kretanje realnih prinosa i dolara nego tradicionalni kupci plemenitih metala.
Portfolijska ravnoteža: Nova uloga plemenitog metala u eri globalnih frikcija
Izostanak eksplozivnog rasta u 2026. godini ne znači da je zlato izgubilo svoju fundamentalnu svrhu dugoročnog čuvara vrednosti. Ono ostaje esencijalna komponenta za osiguranje kupovne moći, naročito za investitore u zemljama sa nestabilnim valutama, gde devalvacija lokalnog novca automatski uvećava prinos u domaćoj valuti čak i kada dolarska cena miruje.
Ipak, ključna lekcija aktuelnog tržišnog ciklusa jeste to da se efikasnost zlata kao geopolitičkog hedža manifestuje punom snagom isključivo onda kada se poklopi sa stimulativnim makroekonomskim ambijentom — padom realnih kamata, slabljenjem američkog dolara i ekspanzivnom monetarnom politikom. Kada su ti faktori odsutni, a prinosi na državni dug atraktivni, sam strah od ratnih sukoba nije dovoljan da nadjača zakonitosti oportunitetnog troška kapitala.
