Zlatna trka 2026: Poljska i Kina predvode tektonski talas kupovine suverenih rezervi

Tektonsko prestrojavanje suverenih trezora: Masovna potražnja u završnici 2026. godine

Monetarne vlasti širom sveta ulaze u završni kvartal 2026. godine bez i najmanjeg nagoveštaja posustajanja u akumulaciji plemenitih metala. Najnoviji analitički izveštaj investicione platforme BestBrokers, zasnovan na zvaničnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) i referentnim cenama Londonske asocijacije tržišta poluga (LBMA), dokumentuje dramatično prestrojavanje deviznih rezervi. Na čelu ovog procesa nalaze se Poljska i Kina, čije kupovine potvrđuju da prelazak sa zapadnih fiat valuta na fizičko zlato više ne predstavlja prolaznu reakciju na krizu, već trajni strateški imperativ suverenih institucija.

Ukupne zlatne rezerve pod kontrolom centralnih banaka dostigle su nivo od 36.888,97 tona, što je protivvrednost od približno 1,19 milijardi finih unci. Ovakav tempo institucionalnog otkupa odvija se u makroekonomskom okruženju u kojem se spot cena zlata kretala oko 4.156,40 dolara po finoj unci početkom oktobra. Iako je tržište iskusilo korekciju nakon istorijskih rekorda zabeleženih početkom godine, monetarni stratezi su privremena popuštanja cena iskoristili isključivo kao priliku za agresivno uvećanje pozicija.

Lideri monetarne akumulacije: Poljski strateški cilj i kineski skok

Iza globalnih zbirnih cifara krije se izrazita geografska polarizacija monetarne politike, pri čemu dve zemlje diktiraju tempo celokupnog globalnog tržišta.

Poljski marš ka 700 tona: Ulazak u globalni elitni klub

Narodna banka Poljske (NBP) pozicionirala se kao ubedljivo najagresivniji suvereni kupac na planeti tokom 2026. godine. Tokom prvih osam meseci, Varšava je u svoje trezore unela 97,8 tona zlata, čime su njene ukupne rezerve porasle na 647,98 tona. Ovaj podatak dobija na težini ako se uzme u obzir da je Poljskoj krajem avgusta nedostajalo svega 2,2 tone da u potpunosti izjednači celokupnu godišnju akumulaciju iz 2025. godine.

Ovakvim tempom Poljska je ranije tokom 2026. godine zvanično pretekla države poput Holandije i Turske i probila se među deset najvećih svetskih vlasnika zlatnih rezervi. Na nivou per-kapita distribucije, poljski građani danas u suverenom vlasništvu imaju približno 17,12 grama zlata po stanovniku — što predstavlja skok sa ranijih pet na punih šest malih zlatnika, u tržišnoj vrednosti od oko 4.919 dolara po osobi. Guverner NBP-a Adam Glapinjski postavio je ranije jasan cilj od 700 tona, uz obrazloženje da je fizičko zlato u domaćim trezorima vrhunski garant nacionalne bezbednosti i finansijskog suvereniteta na istočnom krilu NATO saveza, pri čemu plemeniti metal sada čini blizu 30% ukupne strukture poljskih deviznih rezervi.

Kinesko ubrzanje: Narodna banka Kine drastično pojačava tempo

Nakon odmerenog i taktički usporenog početka godine, Narodna banka Kine (PBoC) uvela je tržište u novu fazu ekspanzije. Kineske kupovine su kulminirale u avgustu, kada je mesečni uvoz zlata u zvanične rezerve iznosio čak 20,2 tone — što analitičari BestBrokers-a ocenjuju kao volumen koji je preko dvadeset puta veći od onog zabeleženog u januaru.

Sa kumulativnim neto prilivom od 80,2 tone u prvih osam meseci 2026, zvanični trezor u Pekingu narastao je na 2.386,55 tona. Time Kina čvrsto drži petu poziciju u svetu, dok se vrednost njenog zlatnog portfelja procenjuje na 318,9 milijardi dolara po važećim LBMA cenama. Ipak, uprkos impresivnoj tonaži, udeo zlata u mamutskim kineskim deviznim rezervama i dalje se nalazi na nivou od tek oko 8%. Ovaj podatak institucijama u Pekingu ostavlja ogroman manevarski prostor za nastavak planske konverzije dolarskih hartija od vrednosti u materijalnu imovinu.

Divergencija među državama: Od doslednih kupaca do prinudnih prodavaca

Iza vodećeg dvojca formirao se postojan blok centralnih banaka u razvoju koje permanentno povećavaju udeo fizičkog zlata. Centralna banka Uzbekistana je do avgusta neto dodala 48,2 tone, uprkos povremenim manjim likvidacijama. Kazahstan je zabeležio akumulaciju od 36,1 tonu, kupujući zlato u gotovo svakom mesecu i podižući udeo metala na čak 75% svojih ukupnih rezervi. Posebnu doslednost demonstrirala je Češka Narodna banka, koja je kontinuiranom mesečnom kupovinom povećala svoje rezerve za 14,2 tone, dostigavši ukupno 85,76 tona.

Nasuprot akumulatorima, pojedine monetarne vlasti bile su prinuđene na značajnu likvidaciju. Turska je ubedljivo najveći neto prodavac u 2026. godini sa ukupnim smanjenjem od 81,6 tona. Ovaj pad bio je pretežno generisan masivnom intervencijom u martu, kada je prodato 60,4 tone radi podrške domaćoj valuti i podmirenja interne potražnje, dok je skroman povratak kupovini od 2,9 tona u avgustu ostao nedovoljan za promenu godišnjeg bilansa. Pored Turske, rezerve je redukovala i Rusija (za 34,2 tone), dok je Državni naftni fond Azerbejdžana (SOFAZ) smanjio svoje pozicije za 21,9 tona.

Makroekonomska pozadina, dedolarizacija i nova arhitektura poravnanja

Podaci o suverenim kupovinama stižu u trenutku kada se cena zlata na promptnom tržištu stabilizovala u rasponu od oko 4.100 do 4.156 dolara po unci, pod pritiskom privremenog jačanja indeksa američkog dolara i povišenih prinosa na državne obveznice SAD. Međutim, ponašanje centralnih banaka demonstrira potpuno odsustvo špekulativnog mentaliteta. Dok privatni ETF fondovi reaguju na kratkoročne kamatne diferencijale, monetarne institucije tretiraju korekcije cena isključivo kao zonu privlačne likvidnosti za strateški ulazak.

Suštinu ovog fenomena precizno je formulisao Alan Goldberg, vodeći analitičar podataka u platformi BestBrokers: „Zlato se možda trguje kao finansijska imovina, ali odluke centralnih banaka o kupovini otkrivaju nešto mnogo fundamentalnije: ko želi da drži bogatstvo u obliku koji se ne može naštampati“.

Ova promena ponašanja direktno se naslanja na nalaze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Banke za međunarodna poravnanja (BIS), koji u svojim izveštajima beleže postepenu, ali postojanu eroziju udela dolara u globalnim alokacijama. Odluka zapadnih saveznika iz 2022. godine o zamrzavanju preko 300 milijardi dolara ruskih suverenih sredstava trajno je promenila definiciju nerizične imovine u očima guvernera širom sveta. Državna obveznica strane sile danas se percipira kao ugovorno potraživanje opterećeno političkim rizikom, dok alocirano fizičko zlato unutar sopstvenih trezora predstavlja imovinu bez rizika druge ugovorne strane.

Za sektor finansijskih tehnologija, kliringa i prekograničnih plaćanja, ovakva masovna repatrijacija kapitala ima duboke operativne posledice. Rastuća vrednost zlata transformiše modele kolaterala i derivatnih instrumenata u institucionalnim bilansima. Istovremeno, težnja zemalja u razvoju ka diverzifikaciji ubrzava razvoj alternativnih mehanizama poravnanja — od multilateralnih platformi za digitalne valute centralnih banaka (CBDC) do redefinisanja uloge stejblkoina vezanih za dolar. Zlato u 2026. godini više nije pasivna relikvija prošlosti, već primarni monetarni štit u fragmentiranom geopolitičkom poretku.