- Rusija i Saudijska Arabija predvode akumulaciju fizičkog srebra u sklopu zaštite od dolarskog rizika, pri čemu Moskva usmerava blizu 535 miliona dolara u plemenite metale.
- Nakon dramatičnog skoka sa 24 na čak 118 dolara po unci i potom rekordnog jednodnevnog kraha, srebro se konsoliduje oko 90 dolara dok se preispituje njegov monetarni status.
- Zlato od 1988. godine uživa status Tier 1 aktive sa nultom stopom rizika, dok srebro nema institucionalnog zajmodavca u krajnjoj instanci i formalno ostaje izvan Bazelskih standarda.
- Volstrit je podeljen oko daljeg pravca: Goldman Sachs savetuje oprez zbog strukturne nelikvidnosti u Londonu, dok JPMorgan očekuje rast zlata do 6.300 dolara i nastavak ekspanzije čitavog sektora.
Monetarni preokret: Industrijski metal na radaru monetarnih vlasti
Zlato već decenijama suvereno vlada trezorima monetarnih vlasti kao neprikosnovena rezervna imovina, dok je srebro u modernoj eri uglavnom potisnuto u sferu industrijske sirovine praćene cikličnim spekulacijama. Međutim, tektonski potresi u globalnoj geopolitici i ubrzano preispitivanje zavisnosti od američkog finansijskog sistema doveli su do neobičnog fenomena: pojedine monetarne vlasti počinju da tretiraju srebro kao ozbiljnog kandidata za državne rezerve.
Ovaj institucionalni zaokret odvija se paralelno sa nezapamćenom volatilnošću na berzama. Srebro je zabeležilo istorijski uzlet, krećući se sa nivoa od 24 dolara po unci iz 2024. godine do istorijskog rekorda od 118 dolara, da bi potom u oktobru 2026. doživelo najgori jednodnevni pad u istoriji trgovanja. Ipak, potražnja na fizičkom tržištu se odmah reaktivirala: metal je zabeležio uzastopne skokove od 8% u svega dva dana, stabilizujući se oko 90 dolara po unci, dok se zlato istovremeno zadržalo blizu nivoa od 4.900 dolara. Podloga za ovakav povratak više nije samo maloprodajna euforija, već strateško pozicioniranje državnih aktera.
Potezi Moskve i Rijada: Diverzifikacija izvan dolarskog perimetra
Najjasniji signal novog monetarnog pristupa stigao je iz Moskve. Ruska vlada je obelodanila planove da usmeri približno 535 miliona dolara u akumulaciju plemenitih metala za svoje državne rezerve, pri čemu je po prvi put u modernoj istoriji srebro eksplicitno uključeno u alokaciju pored zlata. Paralelno s tim, izveštaji analitičke kuće Ainslie Bullion ukazuju da se Saudijska Arabija pridružila grupi suverenih kupaca koji dopunjuju svoje trezore srebrom.
Nijedna od ovih država nije formalno proglasila srebro zvaničnom rezervnom valutom na način na koji se tretira zlato. Njihov motiv je pragmatičniji: zaštita devizne izloženosti kroz fizičku imovinu koja kroz istoriju prati kretanje zlata, ali se još uvek prodaje po znatno nižoj ceni po unci. Prema procenama Evropske centralne banke, zlato je krajem 2025. godine činilo 27% zvaničnih globalnih rezervi, pretekavši američke državne obveznice koje su pale na 22%. Taj talas bežanja iz hartija od vrednosti sada preliva deo likvidnosti i na tržište srebra.
Bazelski regulatorni jaz: Zlato u Tier 1 rangu, srebro izvan sistema
Uprkos suverenim kupovinama, regulatorni jaz između dva metala ostaje nepremostiv. Zlato nosi status Tier 1 aktive prema Bazelskim sporazumima još od 1988. godine. To omogućava komercijalnim i centralnim bankama da ga u svojim bilansima drže sa nultim ponderom rizika (0% risk weight), tretirajući ga ravnopravno sa gotovinom. Sa srebrom to nikada nije bio slučaj, niti trenutno postoje naznake promene.
Udruženje učesnika na londonskom tržištu poluga (LBMA) i Svetski savet za zlato godinama vode neuspešnu borbu da se zlato klasifikuje kao visokokvalitetna likvidna aktiva (HQLA) u okviru Bazela III, što bi omogućilo njegovo lakše korišćenje za kratkoročnu likvidnost. Srebro u tim regulatornim debatama uopšte ne učestvuje. Nijedna centralna banka, uključujući Federalne rezerve i Evropsku centralnu banku, nije pokrenula regulatorni postupak niti pripremila nacrt po kome bi srebro dobilo sličan status.
Praznina bez zaštitnika: Zašto je londonski lom ogolio strukturnu ranjivost
Osnovna razlika koju investitori često previđaju jeste nepostojanje institucionalnog zaštitnika likvidnosti za srebro. Kada dođe do zastoja ili manjka na tržištu zlata, centralne banke uvek mogu da intervenišu putem pozajmica ili lizinga poluga direktno iz trezora, funkcionišući kao zajmodavac u krajnjoj instanci (lender of last resort). Kod srebra ne postoji nijedna institucija sa takvim mandatom.
Upravo to se dogodilo na londonskom tržištu: pad fizičkih zaliha nedeljama je širio arbitražni raspon u odnosu na Njujork, izazivajući silovito zatvaranje kratkih pozicija (short squeeze) koje su trgovci morali da rešavaju sami, bez ikakve intervencije zvaničnih institucija. Pored toga, struktura potražnje drastično se razlikuje. Gotovo 50% godišnje svetske potrošnje srebra dolazi iz industrijskog sektora — solarne energije, proizvodnje električnih vozila, poluprovodnika i hardvera za centre podataka veštačke inteligencije. Zlato je monetarna aktiva sa marginalnom industrijskom ulogom, dok je srebro primarno industrijska sirovina sa sekundarnom monetarnom funkcijom.
Raskol na Volstritu i dugoročni horizont plemenitih metala
Kompanija Sprott Asset Management u svojim analizama navodi da makroekonomski faktori koji guraju zlato — dedolarizacija, trajna inflacija i fiskalna neodrživost zapadnih ekonomija — neizbežno transformišu i tržište srebra. Kada državni i hedž fondovi nečujno akumuliraju metal, nastaje stabilnija osnova potražnje koja se ne može raspršiti za nekoliko trgovačkih sesija, za razliku od špekulativnih talasa malih investitora.
Ipak, vodeće investicione banke imaju oprečne stavove o održivosti ovog trenda. Goldman Sachs zadržava ciljanu cenu zlata od 5.400 dolara do kraja 2026. godine, ali upozorava klijente na oprez kada je u pitanju srebro, naglašavajući da fizički deficiti i nelikvidnost u Londonu stvaraju nekontrolisanu volatilnost. Nasuprot tome, JPMorgan zastupa izrazito optimističan stav prema celom kompleksu, prognozirajući da će kombinovana potražnja investitora i monetarnih institucija podići zlato do 6.300 dolara, što bi pružilo snažan vetar u leđa i srebru.
Tržište srebra se nalazi u fazi redefinisanja sopstvenog identiteta. Iako formalno priznanje srebra kao rezervne aktive od strane vodećih centralnih banaka u dogledno vreme ostaje u domenu teorije, suvereni kapital sa Istoka i Bliskog istoka već ga koristi kao snažan instrument zaštite vrednosti. Za ulagače to znači da srebro zadržava ogroman potencijal rasta, ali uz nivoe cenovnih oscilacija koje zahtevaju izuzetnu disciplinu.
