- Bank of America u svom najnovijem izveštaju prognozira prosečnu cenu zlata od 4.000 dolara po unci u četvrtom kvartalu 2026. godine, uz upozorenje na mogući pad ka 3.750 dolara.
- Vojni sukob sa Iranom deluje suprotno od istorijskog obrasca: prekid transporta nafte stvara energetski šok koji hrani inflaciju i prisiljava Fed na agresivnu restriktivnu politiku.
- Fizička tražnja na ključnim tržištima poput Kine i Indije primetno posustaje, dok su centralne banke usporile tempo neto kupovina poluga.
- Dugoročni rast ostaje projektovan za 2027. godinu sa ciljanim prosekom od 4.813 dolara, ali preokret zavisi od popuštanja dolara i završetka monetarnog zatezanja.
Geopolitički paradoks: Kako je eskalacija na Bliskom istoku pritisla plemenite metale
Tradicionalni finansijski priručnici nalažu jednostavno pravilo: u trenucima oružanih sukoba i geopolitičke nestabilnosti kapital bez oklevanja beži u zlato. Međutim, aktuelna dinamika rata sa Iranom u potpunosti je promenila taj mehanizam. Umesto da posluži kao neupitni katalizator novog istorijskog rasta, eskalacija na Bliskom istoku stvorila je snažan protivvetar za žuti metal. Prema najnovijoj analizi robnih analitičara investicione banke Bank of America (BofA), plemeniti metal će tokom četvrtog kvartala ove godine imati ozbiljnih poteškoća da odbrani psihološku granicu od 4.000 dolara po unci.
Osnovni razlog za ovaj prividni apsurd leži u prenosnom kanalu kroz koji se kriza preliva na globalno tržište. Sukob u zoni Ormuskog moreuza i napadi na trgovačke tankere pogodili su primarno energetski sektor, katapultirajući cene sirove nafte. Skok energenata direktno podgreva inflatorne strahove, držeći Federalne rezerve (Fed) u izrazito jastrebovskom taboru. U okruženju u kom prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice prelaze 5%, a američki dolar dominira u odnosu na vodeće svetske valute, imovina bez prinosa poput zlata gubi privlačnost u očima institucionalnih investitora.
Anatomija pritiska: Naftni kanal i monetarna omča Federalnih rezervi
Analitičari Bank of America precizno seciraju vezu između kretanja barela i korekcije plemenitih metala. Otkako je krajem avgusta cena nafte premašila 90 dolara po barelu, zlato je zabeležilo pad od preko 8%. U istom vremenskom intervalu nafta je skočila za više od 15%, indeks američkog dolara ojačao je za 2,3%, dok su prinosi na obveznice porasli za više od 50 baznih poena.
Naftni šok koji neutrališe status sigurnog utočišta
Klasična trgovina sigurnim utočištem funkcioniše besprekorno kada geopolitički šok izazove neizvesnost bez istovremenog rasta kamatnih stopa — tada investitori rasprodaju rizičnu imovinu i paralelno kupuju zlato i obveznice, obarajući prinose. Ovog puta situacija je dijametralno suprotna. Zatvaranje i ometanje ključnih naftnih koridora dovelo je do skoka cena goriva, što je primoralo Fed na dodatno podizanje kamatnih stopa i nagoveštaj da će monetarna politika ostati restriktivna znatno duže nego što je tržište prethodno uračunavalo.
Tržišni učesnici se suočavaju sa situacijom gde skupi energenti deluju kao dodatni porez na globalni rast, ali istovremeno onemogućavaju monetarno popuštanje. U takvim okolnostima, gotovina i dolarski prinosni instrumenti postaju privlačniji od držanja fizičkog metala koji ne nosi kamatu.
Hlađenje fizičkog tržišta i pasivnost centralnih banaka
Pored makroekonomskih pritisaka iz Vašingtona, izveštaj Bank of America osvetljava i zabrinjavajuće trendove na samom fizičkom tržištu. Povratne informacije sa godišnje konferencije Londonske asocijacije za tržište poluga (LBMA) potvrđuju da je fizička potražnja znatno oslabila. Praćenje tokova kapitala koje sprovodi BofA pokazuje da je agregatna kupovina zlata od strane centralnih banaka, kao i potrošača u Kini i Indiji, znatno ispod nivoa zabeleženih prethodne godine.
Posebno je ilustrativan podatak analitičara da je približno 90% rasta ukupne vrednosti zlatnih rezervi svetskih monetarnih vlasti u prethodnom periodu bilo rezultat čiste kapitalne dobiti i rasta cene, a ne priliva novih fizičkih količina. Iako su prilivi u ETF fondove zasnovane na zlatu bili umereno pozitivni tokom poslednja dva meseca, BofA upozorava da ETF tokovi sami po sebi ne mogu dugoročno održati tržište. Ukoliko se pritisak na cene nastavi, postoji realan rizik da ti isti fondovi pokrenu talas prinudnih likvidacija, što bi moglo gurnuti cene ka nivou od 3.750 dolara.
Dugoročni horizont za 2027. i uslovi za formiranje tržišnog dna
Uprkos tmurnoj slici za četvrti kvartal, stratezi Bank of America naglašavaju da strukturalni sekularni trend rasta zlata nije prekinut, već samo odložen. Za 2027. godinu banka prognozira prosečnu cenu od 4.813 dolara po unci, uz potencijal da se u pojedinim kvartalima testira i psihološka granica od 5.000 dolara.
Međutim, put do tih nivoa zahteva ispunjenje nekoliko ključnih preduslova. Prema nalazima analitičara, formiranje trajnog tržišnog dna biće moguće tek kada se steknu sledeće okolnosti:
- Deeskalacija tenzija na Bliskom istoku: Otvaranje pomorskih puteva i povlačenje ratne premije sa tržišta nafte eliminisali bi primarni generator uvezene inflacije.
- Završetak restriktivnog ciklusa Feda: Preokret američke centralne banke ka popustljivijoj politici predstavljaće najsnažniji pojedinačni impuls za oporavak plemenitih metala.
- Prekid uzlaznog trenda dolara: Slabljenje američke valute rasteretilo bi kupce na ključnim azijskim tržištima gde su lokalne cene zlata dostizale rekorde.
- Fokus na fiskalnu održivost: Ponovno izbijanje strahova od devalvacije fiat valuta usled nekontrolisanog rasta javnog duga SAD vratiće strateške kupce polugama.
Dok se ti procesi ne materijalizuju, investitori u zlato moraće da pokažu znatno strpljenje. Trenutni sudar geopolitičkog rizika i energetske inflacije pokazuje da zlato ne može samostalno da ignoriše gravitaciju visokih kamatnih stopa.
