- Oporavak spot zlata zaustavljen je na nivou od 4.054,60 dolara po unci usled rasta prinosa na obveznice i pritiska jakog dolara.
- Tvdnje jemenskih Huta o raketnom napadu na saudijsku rafineriju Ras Tanura kapaciteta 550.000 barela dnevno podigle su naftu Brent iznad 115 dolara.
- Tržišta fjučersa uračunavaju čak 84% verovatnoće za novo podizanje referentne kamatne stope Federalnih rezervi do decembra.
- Srebro beleži osetniji pad na 54,20 dolara pod dvostrukim pritiskom industrijskog usporavanja i visokih troškova kapitala.
Geopolitička eskalacija i paradoks monetarnih prinosa
Na globalnim robnim berzama tokom prepodnevnog trgovanja u sredu došlo je do zastoja u oporavku plemenitih metala, uprkos naglom porastu geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Spot cena zlata skliznula je za 6,36 dolara ili 0,16%, trgujući se na nivou od 4.054,60 dolara po unci, nakon što se u prethodnoj sesiji kretala u rasponu između 4.027,30 i 4.071,60 dolara. Istovremeno, spot cena srebra pretrpela je izraženiji pad od 0,40%, spustivši se na 54,20 dolara po unci.
Iako geopolitička nestabilnost istorijski podstiče tražnju za bezbednim utočištima kapitala, mehanizam tržišne transmisije ovog puta je delovao u suprotnom smeru. Umesto bekstva u zlato, obnavljanje tenzija u zoni Persijskog zaliva i Ormuskog moreuza izazvalo je trenutan skok cena nafte, što je momentalno pojačalo strahovanja investitora od tvrdokorne inflacije. Taj inflatorni impuls direktno je podržao prinose na američke državne obveznice i ojačao dolar, podižući oportunitetni trošak držanja neprinosnih plemenitih metala.
Napad na Ras Tanuru ponovo raspalio naftno tržište
Glavni katalizator naglog preokreta raspoloženja bila je objava jemenskog pokreta Huti, koji je u utorak preuzeo odgovornost za lansiranje balističke rakete na naftnu rafineriju Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji. Reč je o jednom od najvažnijih svetskih petrohemijskih i izvoznih čvorišta na obali Persijskog zaliva, čiji kapacitet prerade iznosi približno 550.000 barela sirove nafte dnevno. Iako zvanični Rijad nije izdao nezavisnu potvrdu o razmerama eventualne štete ili prekidu rada, sama pretnja ključnoj infrastrukturi bila je dovoljna da prekine kratkotrajno smirivanje tržišta.
Samo dan ranije, diplomatski razgovori u Teheranu uz učešće predstavnika Saudijske Arabije, Turske i Pakistana ulili su nadu u deeskalaciju i oborili cene nafte za skoro dva dolara. Međutim, izveštaji o napadu preokrenuli su trend: međunarodna referentna nafta Brent porasla je za 1,40% na 115,47 dolara po barelu, dok je američki WTI napredovao za 1,42% na 101,33 dolara po barelu. Dodatni pritisak na ponudu potvrdile su i preliminarne procene Američkog instituta za naftu (API), koje ukazuju na pad zaliha sirove nafte u SAD za 2,03 miliona barela u sedmici završenoj 23. oktobra, nasuprot očekivanjima o blagom rastu.
Transmisija kroz Federalne rezerve: Zašto trpe zlato i srebro
Kada cene energenata rastu u okruženju već povišenih baznih cena, prostor za monetarno popuštanje se drastično sužava. Glavni fokus investicione javnosti usmeren je na završetak dvodnevnog sastanka Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC). Široki tržišni konsenzus predviđa da će centralna banka SAD zadržati referentni raspon kamatnih stopa nepromenjenim na 3,75% do 4,00%. Ipak, pažnja trgovaca nije usmerena na trenutnu pauzu, već na projekcije za kraj godine.
Fjučersi na kamatne stope pokazuju da investitori pripisuju približno 84% verovatnoće scenariju u kom će Federalne rezerve sprovesti još jedno zatezanje monetarne politike na zasedanju u decembru. Prinos na referentnu američku desetogodišnju obveznicu zadržao se na visokom nivou od 4,99%, dok se indeks dolara stabilizovao na 102,31 poen. Dok zlato konsoliduje pozicije iznad praga od 4.000 dolara, srebro se suočava sa izraženijom ranjivošću: pored restriktivnih uslova finansiranja, industrijska komponenta potražnje za srebrom trpi usled strahovanja od privrednog usporavanja pod teretom skupih energenata.
Tržišna perspektiva pred ključne ekonomske objave
Oporavak plemenitih metala nalazi se pred ozbiljnim testom izdržljivosti. Nakon što je cena zlata ranije tokom oktobra pretrpela oštru korekciju sa nivoa iznad 4.170 dolara do intradnevnog dna blizu 3.975 dolara, kupci na padovima uspeli su da uspostave stabilnu zonu podrške oko 4.000 dolara. Međutim, sposobnost tržišta da probije snažan otpor u zoni od 4.080 do 4.120 dolara zavisiće isključivo od tona koji će zvaničnici Fed-a poslati javnosti.
Ukoliko poruke monetarnih vlasti budu agresivno usmerene ka suzbijanju energetski podstaknute inflacije, a predstojeći podaci o BDP-u za treći kvartal i indeksu lične potrošnje (PCE) potvrde postojanost cenovnih pritisaka, plemeniti metali će ostati pod kratkoročnim pritiskom. Sa druge strane, svako ublažavanje retorike ili nagoveštaj da je ciklus zatezanja zaista završen eliminisao bi prepreke za ponovni test istorijskih maksimuma, dok fundamentalna uloga zlata kao krajnjeg štita od geopolitičkih lomova ostaje netaknuta.
