- Narodna banka Kine (PBOC) kupila je 21 tonu zlata u septembru 2026. godine, zabeleživši najveći mesečni priliv u zvanične rezerve u poslednje tri godine.
- Kontinuitet akumulacije proširen je na čak 23 uzastopna meseca, čime su ukupne prijavljene monetarne rezerve Kine dostigle 2.196 tona.
- Devizne rezerve zemlje zabeležile su mesečni pad od 38,1 milijardu dolara na 3,4 biliona dolara, prevashodno zbog rasta kursa američkog dolara i korekcije globalnih finansijskih aktiva.
- Kina i Poljska predvode globalne suverene kupce u 2026. godini, dok centralne banke nastavljaju strateško napuštanje zavisnosti od fiat valuta.
Taktički potez na padu cena: PBOC ubrzava tempo akumulacije
Kada cene plemenitih metala na svetskim berzama dožive nagli pad, većina kratkoročnih špekulanata traži izlaz sa tržišta. Nasuprot njima, vodeće svetske monetarne institucije koriste upravo takve momente za agresivnu kapitalizaciju. Narodna banka Kine (PBOC) iskoristila je septembarsku korekciju cene zlata kako bi realizovala najveću pojedinačnu mesečnu kupovinu u protekle tri godine, dodavši u svoje trezore čak 21 tonu zlata, pokazuju zvanični podaci objavljeni u Pekingu.
Ovom transakcijom kineska centralna banka produžila je svoj impresivni kupovni maraton na 23 uzastopna meseca, podigavši ukupne zvanične rezerve žutog metala na nivo od 2.196 tona (odnosno približno 77,47 miliona finih unci). Prema podacima kineskog finansijskog servisa Wind Info, ovo je najobimnija mesečna nabavka još od septembra 2023. godine, kada su rezerve bile uvećane za 24 tone. Septembarska nabavka ujedno predstavlja osetno ubrzanje u odnosu na prethodne mesece, nadmašivši 18,5 tona kupljenih u avgustu i 18 tona pribavljenih u julu.
Monetarna pozadina i kretanje deviznih rezervi
Paralelno sa izveštajem o zlatnim rezervama, Državna uprava za devizno poslovanje Kine (SAFE) objavila je podatke o ukupnom stanju deviznih rezervi zemlje. Na kraju septembra, ukupne kineske devizne rezerve iznosile su 3,4 biliona dolara, što predstavlja smanjenje od 38,1 milijardu dolara, ili 1,11%, u odnosu na avgustovski nivo.
Nadležni u upravi SAFE istakli su da je pad deviznih rezervi direktna posledica konverzije valuta usled jačanja indeksa američkog dolara (DXY), kao i opšteg pada cena vodećih svetskih finansijskih instrumenata tokom meseca. Dok su fiat rezerve i obveznice pretrpele knjigovodstveni pad vrednosti, fizičko zlato se pokazalo kao stabilan sidreni element nacionalnog bilansa. Kineske vlasti naglasile su da je domaća privreda ostala stabilna, sa novim pokretačima rasta koji osiguravaju fundamentalnu ravnotežu međunarodnih rezervi.
Ubrzanje kupovina u trećem kvartalu i globalna uloga Kine
Taktička promena ritma nakon prolećnog predaha
Zvanični podaci svedoče o jasnoj taktičkoj evoluciji unutar Narodne banke Kine tokom ove godine. Nakon što je u rano proleće ritam kupovina bio sveden na znatno umereniji nivo — u martu je, primera radi, dodato tek oko 160.000 unci — treći kvartal doneo je snažan zamah. Pad cene zlata od preko 6% tokom septembra stvorio je povoljan prozor za kupovinu koji kineski zvaničnici nisu propustili.
Kina i Poljska na čelu globalnog suverenog talasa
Podaci koje objavljuje Svetski savet za zlato (World Gold Council – WGC) potvrđuju da Peking ne deluje izolovano, već se nalazi na čelu šireg tektonskog pomeranja u ponašanju monetarnih vlasti. Prema rečima Marise Salim, višeg rukovodioca istraživanja za azijsko-pacifički region u WGC-u, globalne centralne banke nastavile su stabilan tempo akumulacije sa neto kupovinom od 39 tona u avgustu, dok su od početka godine do kraja avgusta prijavile ukupno 170 tona kupljenog zlata.
Poljska narodna banka i Narodna banka Kine vode bespoštednu trku na vrhu liste najvećih suverenih kupaca u 2026. godini. Poljska je zaključno sa avgustom pribavila 98 tona zlata, dok je Kina septembarskim skokom premašila granicu od 100 tona kumulativnih kupovina od početka godine (dostigavši oko 103 tone). Pored Kine i Poljske, doslednu aktivnost pokazuju i centralne banke Uzbekistana i Kazahstana, što svedoči o strateškim, višegodišnjim programima akumulacije koji nisu podložni kratkoročnim tržišnim oscilacijama.
Strateške implikacije: Zid podrške cenama i ubrzana dedolarizacija
Potezi Narodne banke Kine nose višestruke poruke za globalne finansijske krugove. Prvo, suvereni kupci postavljaju čvrst institucionalni temelj ispod cene zlata. Svaka dublja korekcija biva dočekana masovnim nalozima za kupovinu od strane institucija sa praktično neograničenom likvidnošću, što onemogućava dugotrajniji medveđi trend na tržištu plemenitih metala.
Drugo, činjenica da Kina već 23 meseca uzastopno gomila zlato odražava stratešku težnju ka diversifikaciji rezervi i smanjenju izloženosti američkom dolaru i finansijskim sankcijama Zapada. Finansijski analitičari odavno ističu da su zvanične prijavljene brojke PBOC-a verovatno samo vrh ledenog brega, te da stvarni kineski depoziti — kroz domaću rudarsku proizvodnju i trgovanje preko Šangajske berze zlata (SGE) — višestruko premašuju zvanične statistike. Septembarska kupovina od 21 tone šalje nedvosmislen signal: zlato ostaje vrhunski stub monetarne bezbednosti u svetu sve dubljih geopolitičkih i valutnih podela.
