- Zlato se našlo pritisnuto između skoka cena sirove nafte iznad 110 dolara po barelu i pada realnih prinosa na američki dug, dok investitori balansirju između inflatornih strahova i rasta privlačnosti obveznica.
- Povišene cene energije podgrevaju očekivanja novog zatezanja monetarne politike Federalnih rezervi u decembru, što direktno neutrališe tradicionalnu potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem.
- Centralna banka Rusije nastavila je ubrzanu likvidaciju rezervi prodajom 6 tona u septembru (ukupno 62 tone od decembra), dok ostatak sveta beleži snažnu akumulaciju od 170 tona.
- Meksički Fresnillo, najveći svetski primarni proizvođač srebra, zabeležio je međugodišnji pad proizvodnje u trećem kvartalu od 11,6% na 10,3 miliona unci usled osiromašenja rude u ključnim rudnicima.
Makroekonomska klješta: Zašto nafta i prinosi koče uzlet zlata
Tržište plemenitih metala suočava se krajem oktobra sa retkim i kompleksnim makroekonomskim paradoksom. Prema najnovijem strateškom izveštaju analitičara nemačke grupacije Heraeus, cena zlata našla se zarobljena u procepu između rasta cena sirove nafte i oštrog pada prinosa na američke državne obveznice. Iako eskalacija geopolitičkih nestabilnosti na Bliskom istoku po pravilu pruža snažan impuls bezbednim utočištima, mehanizam transmisije ovog šoka kroz energetska tržišta proizveo je kontraefekat: podstakao je inflacione bojazni i odložio popuštanje monetarnih uzda u Vašingtonu.
Kao posledica ovog pritiska, cena zlata na spot tržištu skliznula je nazad prema psihološkoj granici od 4.000 dolara po unci, trgujući se oko nivoa od 4.012 dolara, uprkos tome što bi pad prinosa na dužničke hartije načelno morao da deluje stimulativno na beskamatonosnu imovinu.
Energetski šok: Nafta Brent preko 110 dolara i decembarska pretnja FED-a
Glavni katalizator trenutnog pritiska na plemenite metale dolazi sa naftnih terminala. Sirova nafta tipa Brent ponovo je preskočila granicu od 110 dolara po barelu nakon obnovljenih napada Huta na saudijska energetska postrojenja, dok su istovremeno iranske plutajuće rezerve nafte — koje su mesecima tajno snabdevale kineske nezavisne rafinerije uprkos pomorskoj blokadi Sjedinjenih Američkih Država — u potpunosti iscrpljene sredinom oktobra.
Terminski ugovori za isporuku nafte za godinu dana trenutno se drže na nivou od približno 89 dolara po barelu. Ova struktura terminske krive jasno signalizira da tržište uračunava ne samo snažnu kratkoročnu premiju na geopolitički rizik, već i dugotrajnije poremećaje u lancima snabdevanja koji će se preliti duboko u narednu godinu. Za zlato to ima neposredne posledice: skupi energenti podižu ukupna inflatorna očekivanja potrošača i preduzeća, čime se u terminskim ugovorima na kamatne stope čvrsto zacementirala verovatnoća novog podizanja kamatnih stopa Federalnih rezervi na decembarskom zasedanju FOMC-a.
Beg u državne obveznice usled sumnji u profitabilnost veštačke inteligencije
Sa druge strane jednačine nalazi se dinamika na tržištu duga SAD. Referentni prinos na desetogodišnje američke obveznice povukao se sa nivoa od 5,35%, zabeleženog početkom meseca, prema zoni od 5,00%. Ovaj pad prinosa nije bio iniciran optimizmom u pogledu ekonomskog rasta, već begom kapitala sa berzi: rastuće sumnje u prenapregnute procene vrednosti tehnoloških giganata, ogromni troškovi finansiranja infrastrukture i neizvesni rokovi povraćaja investicija u sektor veštačke inteligencije naterali su institucionalne investitore da potraže likvidno utočište u državnim obveznicama.
Paralelno sa tim, realni prinos na obveznice zaštićene od inflacije (TIPS) zabeležio je oštar pad sa više od 2,90% na blizu 2,60%. Heraeusovi analitičari naglašavaju da, iako pad realnih prinosa u teoriji smanjuje oportunitetni trošak držanja poluga, američki trezor ostaje direktan konkurent zlatu. Obveznice sa prinosima koji su i dalje na istorijski atraktivnim nivoima od oko pet procenata, kombinovane sa snažnim američkim dolarom, usisavaju lavovski deo defanzivnog kapitala.
Ruska likvidacija rezervi nasuprot globalnoj akumulaciji zlata
Pored makroekonomskih faktora, tržišnu ravnotežu remete i specifični tokovi na nivou suverenih rezervi. Centralna banka Rusije nastavila je trend rasprodaje monetarnog zlata kako bi amortizovala fiskalne deficite i finansirala budžetske rashode pod pritiskom međunarodnih sankcija. Tokom septembra ruska centralna banka prodala je približno 6 tona zlata, što predstavlja deseti uzastopni mesec u kome je Moskva neto prodavac.
Ukupne zvanične rezerve Rusije time su spuštene na oko 2.260 tona, dostižući najniži nivo još od 2019. godine. Od decembra do danas ruske monetarne rezerve u zlatu umanjene su za čak 62 tone. Ilustrativno je da je ovaj odliv već nadmašio neto pad od 50 tona zabeležen tokom razorne ruske finansijske krize iz 1998. godine.
Ipak, Heraeus podvlači da Rusija ostaje izolovan izuzetak u širem monetarnom pejzažu. U periodu od januara do avgusta globalne centralne banke prijavile su čak 170 tona neto kupovina zlata. Uprkos prodajama Rusije i Turske, strateška dedolarizacija i diverzifikacija rezervi u zemljama u razvoju ostaju dominantna strukturna potpora za plemenite metale na srednji i dugi rok.
Fizički fundamenti srebra: Fresnillo u kandžama pada kvaliteta rude
Dok makroekonomski tokovi diktiraju kratkoročno pozicioniranje, fundamentalna slika ponude u sektoru srebra ukazuje na sve teže operativno okruženje za primarne rudare. Meksički Fresnillo plc, najveći svetski primarni proizvođač srebra, objavio je izveštaj o poslovanju za treći kvartal koji je potvrdio nastavak negativnog trenda u ekstrakciji metala.
Pripisiva proizvodnja srebra kompanije Fresnillo iznosila je u trećem kvartalu 10,3 miliona unci, što predstavlja pad od 5,5% na kvartalnom nivou (u poređenju sa 10,9 miliona unci u drugom tromesečju), odnosno pad od čak 11,6% na godišnjem nivou u odnosu na 11,7 miliona unci ostvarenih u istom periodu lane. U prvih devet meseci tekuće godine ukupan obim proizvodnje dostigao je 32,4 miliona unci, što je međugodišnji pad od 11,5%.
Operativna analiza otkriva da je pad prvenstveno uzrokovan nižim udelom metala u iskopanoj rudi na ključnim podzemnim nalazištima Huanicipio (Juanicipio), Sausito (Saucito) i San Hulijan (San Julián), uz isticanje ugovornih isporuka iz aranžmana Silverstream. Kop Huanicipio pretrpeo je naročito dramatičan udarac, gde je pripisiva proizvodnja pala za 26% na godišnjem nivou na svega 1,8 miliona unci. Jedina operativna svetla tačka bio je matični rudnik Fresnillo, koji je ostvario skroman rast od 5% na 2,5 miliona unci.
Rukovodstvo Fresnilla zadržalo je celogodišnje projekcije u rasponu od 42,0 do 46,5 miliona unci. Da bi kompanija dohvatila makar donju granicu tog cilja, neophodno je da u četvrtom kvartalu isporuči najmanje 9,6 miliona unci. Uzimajući u obzir da Fresnillo obezbeđuje oko 5% ukupne svetske primarne proizvodnje iz rudnika — koja je u prethodnoj godini iznosila 846,6 miliona unci — svaki dalji operativni podbačaj direktno produbljuje strukturni deficit na svetskom fizičkom tržištu.
Tržišna perspektiva: Tehnički nivoi i uslovi za preokret
Iako fizička ponuda nastavlja da slabi, tehnička slika na berzama pokazuje da su finansijski tokovi trenutno dominantni u formiranju cena. Cena srebra je tokom jutarnjeg trgovanja skliznula ispod psihološki važne granice od 55 dolara po unci, probivši minimum zabeležen u julu i trgujući se oko 53,77 dolara. Ovim kretanjem srebro se udaljilo za više od 20% od svog lokalnog vrha s kraja avgusta, kada se kretalo blizu 70 dolara po unci.
Analitičari Heraeusa upozoravaju da bi potvrđeni ostanak ispod nivoa od 55 dolara otvorio prostor za dalje produbljivanje korekcije, pri čemu se naredna ključna zona tehničke i psihološke podrške nalazi na okruglih 50 dolara po unci.
Da bi zlato i srebro prekinuli fazu konsolidacije i povratili uzlazni momentum, biće neophodna promena na makroekonomskom planu. Ključni preduslov za održivi oporavak jeste stabilizacija i popuštanje cena sirove nafte, što bi omogućilo hlađenje inflatornih očekivanja i oslobodilo Federalne rezerve pritiska za novim rastom kamatnih stopa. Sve dok se Brent trguje iznad 110 dolara, visoki prinosi na američki dug i čvrst dolar funkcionisaće kao čvrsta kočnica za novi talas rasta plemenitih metala.
