Iz SAD-a, Kanade, Nemačke i Švajcarske, hiljade porodica se vraća na Balkan. Sa sobom ne donose samo kofere, već i imovinu – koju sve više prenose kroz fizičko zlato. Zašto?
U julu 2025. godine, iznenadna zabuna oko carina na zlato iz Švajcarske izazvala je paniku na tržištu: cena je skočila za 3%. Iako je pretnja brzo povučena, signal je jasan – poverenje u američki sistem je ranjivo.
U Beogradu je u poslednje vreme pristiglo više stotina hiljada građana iz ruske i ukrajinske dijaspore. Donose sa sobom kapital, strah od kriza – i tradiciju čuvanja vrednosti. Da li i kako koriste zlato?
De-dolarizacija više nije teorija – postaje politika. ASEAN, BRICS i centralne banke širom sveta smanjuju korišćenje dolara. Zlato se ponovo nameće kao neutralno utočište.
Podaci pokazuju da je Kina u julu 2025. godine udvostručila neto uvoz zlata preko Hong Konga. Ovaj porast nije slučajan – to je deo šireg trenda: Azija postaje epicentar globalne potražnje za zlatom.
Iako se vodonik predstavlja kao budućnost transporta, njegova zavisnost od platine – retkog i nezamenjivog metala – postavlja ozbiljno pitanje o održivosti. Šta to znači za tržište i investitore?
Srbija je jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja čuva sav svoj zlatni rezervat kod kuće. Ova odluka, uz nabavku od preko 36 tona, postavlja Srbiju kao regionalnog lidera u monetarnoj odlučnosti.
U vreme kada geopolitička napetost i ekonomska neizvesnost dominiraju globalnim tržištima, zlato beleži novi rast, dok nafta gubi na vrednosti. Šta to znači za investitore?
Zlato više nije samo imovina zaštite – postalo je ključni element monetarne strategije. Centralne banke širom sveta akumuliraju zlato kao nikad ranije, dok pojedinci beže od inflacije i nestabilnosti.
Pre nego što je uvedena 39% carina, Švajcarska je zabeležila eksplozivan rast izvoza zlata i satova u SAD. Ovaj pokret otkriva koliko je industrija osetljiva na trgovinske politike – i koliko je važna za nacionalnu ekonomiju.