U septembru 2025. godine, američki državni dug premašio je 37,5 triliona dolara, a Kongres se boravi oko budžeta. Bez obzira da li dođe do shutdown-a ili ne, zlato nastavlja da raste – jer se investitori okreću njemu kao jedinom aktivan koji nije podložan političkim odlukama.
U septembru 2025. godine, Švajcarska je ponudila da investira u američku industriju rafiniranja zlata kao „slatkiš“ da bi ublažila 39% carinu koju je predsednik Tramp nametnuo. Ovaj potez nije slučajan – pokazuje da se zlato više ne gleda kao luksuzna roba, već kao alat za geoekonomsku diplomatiju.
U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci. Iako FED ne drži zlato, njegova politika – smanjenje kamata, monetizacija duga, pritisak na nezavisnost – postala je najmoćniji pokretač rasta. U tom smislu, FED je postao najveći „prodavac“ zlata na svetu.
U septembru 2025. godine, kratka zabuna oko carina na zlatne uloške izazvala je kaos na tržištu. Nakon brzog reagovanja predsednika Trampa, izdat je izvršni zakon koji oslobađa zlato od carina – jasan znak da se više ne gleda kao sirovina, već kao ključni element nacionalne ekonomske i finansijske sigurnosti.
Sergej Glazjev, uticajni savetnik Vladimira Putina, izjavio je da SAD planira da „obriše“ svoj dug od 35 biliona dolara kroz manipulaciju kripto i zlatnih tržišta. Iako zvuči kao teorija zavere, poruka je jasna: poverenje u američki sistem pada.
U julu 2025. godine, iznenadna zabuna oko carina na zlato iz Švajcarske izazvala je paniku na tržištu: cena je skočila za 3%. Iako je pretnja brzo povučena, signal je jasan – poverenje u američki sistem je ranjivo.
Treći zlatni decenijum je u toku. Uprkos razlikama, strukturne sličnosti sa 1970-ima i 2000-im upućuju na još veći rast – i istorijske visine.
Cene zlata gube na vrednosti zbog smanjene potražnje za sigurnim imovinskim klasama nakon što su SAD i EU sklopili trgovinski sporazum.
Nove carine SAD guraju zlato preko $3,350, dok srebro dostiže najviši nivo od 2011. godine.
Cena zlata je visoka, ali Amerikanci prodaju. Šta stoji iza ovog paradoksa i šta to znači za tržište?