Više od 50 godina nakon što je zlatni standard ukinut, centralne banke ponovo akumuliraju zlato. Ovaj trend nije slučajan – to je odgovor na geopolitičku nestabilnost, rizik od zamrzavanja imovine i gubitak poverenja u dolar.
Cena zlata dosegnula je rekordnih 3.528 dolara po unci, a globalna potražnja raste. U ovom svetlu, evo ko su vodeći proizvođači zlata u 2025. godini i kako se njihova proizvodnja odražava na tržište.
Otvaranje prvog LME-sertifikovanog skladišta za metale u Hong Kongu nije samo lokalni događaj – to je signal o preuređenju globalnog tržišta sirovina. Kako će ovo uticati na zlato, trgovinu i finansijsku arhitekturu?
U julu 2025. godine, iznenadna zabuna oko carina na zlato iz Švajcarske izazvala je paniku na tržištu: cena je skočila za 3%. Iako je pretnja brzo povučena, signal je jasan – poverenje u američki sistem je ranjivo.
De-dolarizacija više nije teorija – postaje politika. ASEAN, BRICS i centralne banke širom sveta smanjuju korišćenje dolara. Zlato se ponovo nameće kao neutralno utočište.
Podaci pokazuju da je Kina u julu 2025. godine udvostručila neto uvoz zlata preko Hong Konga. Ovaj porast nije slučajan – to je deo šireg trenda: Azija postaje epicentar globalne potražnje za zlatom.
Zlato više nije samo imovina zaštite – postalo je ključni element monetarne strategije. Centralne banke širom sveta akumuliraju zlato kao nikad ranije, dok pojedinci beže od inflacije i nestabilnosti.
Pre nego što je uvedena 39% carina, Švajcarska je zabeležila eksplozivan rast izvoza zlata i satova u SAD. Ovaj pokret otkriva koliko je industrija osetljiva na trgovinske politike – i koliko je važna za nacionalnu ekonomiju.
Kineski tržišni lider Laopu beleži izuzetan rast – prodaja zlatnih nakita porasla za 27,2%, a neto dobit za 23,8% godišnje. Rast potkrepljen je jakom potražnjom za luksuznim nakitom i investicionim zlatom.
Zlato više nije pasivna imovina. U pokretu je – između centralnih banaka, zemalja i tržišta. Ko stoji iza ove promene i zašto to važi za svakog ulagača?