Centralne banke pojačale kupovinu zlata u oktobru: novi podaci WGC-a

Neto kupovina centralnih banaka u oktobru 2025. dostigla je 53 tone, što je povećanje od 36% u odnosu na septembar.
Poljska i Brazil su predvodile kupovinu, dodajući po 16 tona zlata svojim rezervama.
Godišnja neto kupovina do oktobra iznosi 254 tone, a Poljska je vodeći kupac sa 83 tone.
Analitičari ističu da je ovaj trend strateške prirode, vođen makroekonomskom nesigurnošću, a ne kratkoročnim prilikama.

Najnoviji izveštaj Svetskog veća za zlato (WGC), objavljen 2. decembra 2025, donosi jasnu poruku: centralne banke sveta nastavljaju sa snažnom kupovinom zlata. U oktobru, globalne neto kupovine dostigle su 53 tone, što predstavlja značajan skok od 36% u poređenju sa prethodnim mesecom. Ovaj potez nije samo trenutni bljesak na radaru, već potvrda dubljeg, strukturalnog trenda koji oblikuje tržište plemenitih metala.

Dok se finansijska tržišta suočavaju sa neizvesnošću, potezi centralnih banaka služe kao ključni barometar poverenja u različite klase imovine. A sudeći po oktobarskim podacima, poverenje u zlato kao sigurno utočište i stratešku rezervu jače je nego ikad. Pa, ko su bili glavni akteri ovog zlatnog talasa i šta njihovi potezi govore o budućnosti globalne ekonomije?

Lideri oktobarske kupovine: Poljska i Brazil na čelu

Dve zemlje su se posebno istakle u oktobru, pokazujući gotovo identičan apetit za zlatom. Centralna banka Poljske i Centralna banka Brazila dodale su po 16 tona zlata svojim trezorima. Za Poljsku, ovo označava reaktivaciju kao ključnog lidera u kupovini, nakon perioda smanjene aktivnosti. Njihova strategija je jasna i dosledna, što potvrđuje i podatak da je Nacionalna banka Poljske vodeći kupac u celoj 2025. godini.

Odmah iza njih nalazi se Centralna banka Uzbekistana, koja je svoje rezerve povećala za 9 tona. Lista se nastavlja sa drugim zemljama u razvoju i tržištima u usponu, što ukazuje na široko rasprostranjen trend diverzifikacije rezervi:

Centralna banka Indonezije: +4 tone
Centralna banka Turske: +3 tone
Češka centralna banka: +2 tone
Centralna banka Kirgistana: +2 tone

Ovi potezi nisu slučajni. Oni odražavaju promišljenu strategiju smanjenja zavisnosti od tradicionalnih rezervnih valuta i jačanja sopstvene finansijske stabilnosti u turbulentnim vremenima.

Šira slika: Strukturni trend umesto cikličnog ponašanja

Kada se pogleda šira slika, ukupne neto kupovine koje su centralne banke prijavile od početka 2025. godine dostigle su 254 tone. Iako je ovaj tempo nešto sporiji u poređenju sa rekordnim nivoima iz prethodne tri godine, analitičari imaju jasno objašnjenje. Krisjan Gopaul, viši analitičar pri WGC-u, ističe da se usporavanje može pripisati rastućim cenama zlata. Drugim rečima, banke su i dalje posvećene kupovini, ali su opreznije zbog viših troškova akvizicije.

Ono što je ključno razumeti jeste da ove kupovine nisu oportunističke. Ne radi se o pokušaju da se zaradi na kratkoročnim fluktuacijama cena. Umesto toga, kako Gopaul naglašava, ovo je strukturni trend. Centralne banke vide investiciono zlato kao temeljnu imovinu za dugoročnu stabilnost. To je strateška odluka da se ojača bilans stanja i osigura vrednost u eri geopolitičke i makroekonomske neizvesnosti.

Gledajući ukupne godišnje rezultate, Nacionalna banka Poljske je apsolutni šampion sa 83 tone, dok je Nacionalna banka Kazahstana takođe značajno doprinela sa 41 tonom. Zanimljivo je, međutim, da nije svaka banka bila na strani kupaca. Ruska centralna banka je jedina institucija koja je u oktobru prijavila smanjenje rezervi, i to za 3 tone. Ovaj potez, iako mali u globalnom kontekstu, pokazuje da svaka zemlja donosi odluke u skladu sa svojim specifičnim ekonomskim okolnostima.

Pogled u budućnost: Šta očekivati?

Šta nam ovi podaci govore o budućnosti? Komentari analitičara i podaci iz anketa daju jasan smer. Prema godišnjoj anketi WGC-a, čak 95% ispitanih centralnih banaka očekuje da će globalne rezerve zlata nastaviti da rastu u narednoj godini. Ovo je izuzetno snažan signal poverenja koji dolazi direktno iz srca globalnog finansijskog sistema.

Kada institucije koje upravljaju monetarnom politikom čitavih država masovno kupuju fizičko zlato, to šalje poruku i individualnim investitorima. Potražnja centralnih banaka stvara čvrst temelj za tržište i jača poziciju zlata kao sigurnog utočišta. Ako se makroekonomska nesigurnost nastavi, što mnogi analitičari predviđaju, potražnja za zlatom će se verovatno preliti i na maloprodajne investicije.

U takvom okruženju, imovina poput zlatnih poluga i zlatnih dukata postaje sve privlačnija za one koji žele da zaštite svoju ušteđevinu od inflacije i valutnih rizika. Potezi centralnih banaka samo potvrđuju ono što iskusni investitori odavno znaju: zlato nije samo roba, već fundamentalna imovina koja čuva vrednost kroz generacije.

Zaključak je jasan: oktobarski podaci nisu samo statistika. Oni su potvrda dubokog i trajnog poverenja u zlato kao stub finansijske stabilnosti. Dok god traje neizvesnost, potražnja iz zvaničnog sektora će verovatno ostati snažna, dodatno učvršćujući ulogu zlata u globalnom ekonomskom poretku.