DNK zlata: Kako forenzički geolozi brazilske policije i Interpola razotkrivaju ilegalno rudarenje u Amazoniji

Rekordne cene zlata kao gorivo za organizovani kriminal

Kada je u januaru 2025. godine cena zlata na međunarodnim tržištima prešla 5.500 dolara po trojskoj unci, odnosno više od 176.000 dolara po kilogramu, to nije bila vest samo za investitore. Bila je to i vest za organizovani kriminal. Trend rasta cena koji je počeo tokom pandemije kovida 2019. godine pretvorio je plemeniti metal u jednu od najpoželjnijih roba na crnom tržištu — posebno u Brazilu, gde ilegalni rudnici niču u zaštićenim teritorijama domorodačkih naroda duboko u Amazoniji.

Brazilska savezna policija od 2023. godine uništava hiljade ilegalnih rudnika na teritoriji naroda Janomami na severu Amazona. No, fizičko zatvaranje rudnika rešava samo deo problema. Pravi izazov leži u dokazivanju porekla zlata koje već cirkuliše na tržištu — metala koji, jednom pretopljenog u poluge, naizgled ne ostavlja nikakav trag o tome odakle je došao.

Nauka koja čita istoriju metala

Baza podataka kao kriminalistički alat

Upravo taj problem pokušava da reši program ‘Čisto zlato’ (Clean Gold Programme), koji je 2019. godine pokrenuo Erih Moreira Lima, šef Odeljenja za forenzičku geologiju brazilske savezne policije. Baza podataka programa danas sadrži više od hiljadu uzoraka različitih vrsta zlata prikupljenih sa lokacija širom brazilske i francuske Amazonije. Svaki uzorak nosi ono što stručnjaci nazivaju morfološkim potpisom — jedinstven kao otisak prsta ili DNK.

‘Kriminalci često tope i rafinišu ilegalno zlato u poluge i tvrde da potiče iz legalnog izvora’, objašnjava Moreira Lima. ‘Do nedavno, to je praktično onemogućavalo otkrivanje pravog porekla, ali forenzičke tehnike koje koristimo u našoj laboratoriji omogućavaju nam da izdvojimo i identifikujemo različite elemente zaplenjenog zlata, bilo da je rafinisano ili ne.’

ICP-MS: Tehnologija koja vidi nevidljivo

Ključna inovacija programa je primena tehnike poznate kao induktivno spregnuta plazma masena spektrometrija (ICP-MS) — analitička metoda sposobna da meri elemente prisutne u tragovima. Pre rafinacije, zlato uvek sadrži nečistoće poput srebra, žive i olova. Upravo te nečistoće postaju svedoci zločina.

‘ICP-MS omogućava da se iz zlata u bilo kom obliku izdvoje sitne čestice olova i analiziraju njegovi izotopi — hemijski markeri koji svaki komad olova čine jedinstvenim’, kaže Rikardo Morais, oficir za kriminalnu inteligenciju u Interpolovoj jedinici za zaštitu životne sredine i jedan od tvoraca programa. ‘Izotopski sastav olova, koji nastaje procesima radioaktivnog raspada, daje distinktivan otisak. Analizom tih izotopa laboratorija može da odredi geološku starost ležišta i geografsko poreklo rude.’

Ova laboratorija, nastala uz podršku Interpola i brazilskog Amazonskog fonda, prva je policijska laboratorija na svetu koja poseduje i opremu i stručnost za ovakvu vrstu geohemijske analize.

Kriminalni zaokret: od droge ka zlatu

Iza ilegalnog rudarenja u Amazoniji ne stoje sitni lopovi. Stoje iste organizovane kriminalne grupe koje su decenijama dominirale trgovinom narkoticima. ‘Znamo da velike brazilske organizovane kriminalne grupe, poput Crvene komande i PCC, sve više gledaju na ilegalno iskopano zlato kao atraktivnu alternativu drogama’, kaže Morais.

Razlozi su pragmatični: za razliku od narkotika, zlato ima procvetalo legalno tržište, sada postiže znatno više cene, a lakše ga je nositi i sakriti. Kombinacija visokih cena, globalne potražnje i relativno lakog pranja kroz legalne kanale čini ga idealnom robom za kriminalne mreže koje traže diverzifikaciju.

Posledice po životnu sredinu i lokalno stanovništvo su razorne. ‘Ilegalno rudarenje zlata često koristi živu i cijanid, koji su visoko toksični i za životnu sredinu i za ljudsko zdravlje’, upozorava Moreira Lima.

Regionalna saradnja: šest zemalja, 277 draga

U prvoj operaciji koordiniranoj od strane Amazonskog međunarodnog centra za policijsku saradnju (CCPI Amazônia), Interpol je radio zajedno sa policijama Brazila, Bolivije, Kolumbije, Gvajane, Perua i Surinama. Rezultat: 277 onesposobljenih draga za ilegalno vađenje zlata i ključne obaveštajne informacije o finansijskim i logističkim mrežama iza ilegalnog rudarenja.

Prekogranična dimenzija problema postala je još jasnija krajem 2025. godine, kada su vlasti na glavnom aerodromu u Asunsionu zaplenile 22 kilograma zlata namenjenog Panami. Paragvaj ima samo jedan rudnik zlata — što znači da je poreklo zaplenjene pošiljke gotovo sigurno van te zemlje. Brazilski stručnjaci programa ‘Čisto zlato’, u saradnji sa Interpolom, rade na uzorcima iz paragvajskog rudnika kako bi potvrdili ili opovrgli tu pretpostavku.

Globalna ambicija: od Amazonije do svetskih tržišta

Program ‘Čisto zlato’ ne planira da ostane regionalna inicijativa. Tim namerava da proširi bazu podataka na Kolumbiju, Ekvador, Peru i Surinam u narednim mesecima. Dugoročna vizija je još ambicioznija: primeniti forenzički pristup na druge regione bogate zlatom u Africi, kao i na međunarodna tržišta na kojima se zlatom trguje.

‘Sve zemlje Amazonije suočavaju se sa istom štetom od ilegalnog rudarenja kao i Brazil i moramo zajedno da se suprotstavimo kriminalcima koji deluju u regionu’, poručuje Moreira Lima. ‘Interpolova globalna mreža i stručnost biće ključni za ostvarenje tog cilja.’

U svetu u kome rekordne cene zlata svakodnevno povećavaju podsticaj za kriminalne aktere, odgovor ne može biti samo fizičko zatvaranje rudnika. Pravi odgovor je nauka koja čita prošlost metala — i sudski sistem koji tu nauku može da upotrebi kao dokaz. Program ‘Čisto zlato’ pokazuje da ta kombinacija nije utopija, već operativna stvarnost.