Globalna likvidnost na rekordnom nivou: Zašto zlato raste dok Bitcoin stagnira
- Globalna novčana masa dostigla je istorijski maksimum od 144 biliona dolara u decembru 2025. godine.
- Zlato prati rast likvidnosti, dok Bitcoin pokazuje nestabilnost usled slabog spekulativnog apetita.
- Stručnjaci ističu da Bitcoin ima ‘dvojni identitet’ koji ga čini osetljivijim na tržišne sentimente od plemenitih metala.
Paradoks rekordne likvidnosti
Globalna finansijska arhitektura suočava se sa fenomenom koji izaziva nedoumice među investitorima: uprkos tome što je globalna novčana masa (M2) dostigla istorijski maksimum, reakcija ključnih alternativnih imovinskih klasa nije uniformna. Prema podacima Kobeissi Letter, globalna široka novčana masa porasla je na rekordnih 144 biliona dolara u decembru 2025. godine, što predstavlja rast od 10,4% na godišnjem nivou.
Ova ekspanzija likvidnosti, koja je od početka pandemije 2020. godine iznosila ukupno 44 biliona dolara, tradicionalno deluje kao snažan vetar u leđa za ‘tvrdu imovinu’ (hard assets). Međutim, tržište svedoči jasnoj divergenciji. Dok zlato dosledno prati ovaj makroekonomski trend, Bitcoin, često nazivan ‘digitalnim zlatom’, beleži znatno isprekidanije kretanje cena.
Strukturalne razlike u valuaciji imovine
Jurrien Timmer, direktor globalne makroekonomije u kompaniji Fidelity, nudi ključno objašnjenje za ovu asinhronost. Prema njegovoj analizi, fundamentalna razlika leži u prirodi same imovine i faktorima koji diktiraju njihovu cenu.
Zlato kao čista ‘tvrda valuta’
Zlato zadržava status ultimativne zaštitne imovine. Njegova cena je gotovo isključivo vođena rastom globalne likvidnosti i strahom od inflacije fiat valuta. Timmer napominje da je zlato pratilo rast novčane mase ‘u korak’ (lockstep). Čak i uz privremene padove od 21% ranije ovog meseca, metal je pokazao otpornost tipičnu za bikovsko tržište, gde svaka korekcija brzo privlači nove kupce.
Bitcoinov problem dualnog identiteta
Situacija sa Bitcoinom je kompleksnija. Iako poseduje karakteristike zaštite od inflacije, Bitcoin istovremeno funkcioniše i kao visoko-spekulativni tehnološki aktiv. Timmer objašnjava da kada se stopa promene u indeksu softverskih i SaaS kompanija (kao proxy za spekulativni apetit) doda u jednačinu, postaje jasno zašto BTC zaostaje.
Trenutno tržište karakteriše situacija gde imamo ample liquidity growth (obilan rast likvidnosti), ali istovremeno i ‘bear market’ u spekulaciji. Negativan sentiment prema rizičnoj imovini poništava pozitivne efekte štampanja novca na cenu Bitcoina. Dok zlato profitira samo od jedne strane jednačine (likvidnost), Bitcoin trpi pritisak druge strane (nedostatak spekulacije).
Izgledi za povratak korelacije
Jaz između performansi zlata i Bitcoina ilustruje važnu lekciju za kraj februara 2026. godine: sam rast likvidnosti nije dovoljan garant za rast kriptovaluta ukoliko je apetit za rizikom u opadanju. Da bi Bitcoin ponovo uspostavio punu korelaciju sa globalnom monetarnom ekspanzijom, neophodan je povratak optimizma u tehnološki i spekulativni sektor. Do tada, divergencija između ‘starog’ i ‘novog’ novca verovatno će se nastaviti.
