Inflacija u Iranu dostiže 45%: Zašto se građani masovno okreću zlatu

Ekonomska situacija u Iranu postaje sve dramatičnija. Sa stopom inflacije koja ponovo prelazi prag od 40% na godišnjem nivou i nacionalnom valutom koja beleži istorijske minimume, obični građani se suočavaju sa svakodnevnim izazovom očuvanja svoje kupovne moći. U takvom okruženju, jedan aktiv je postao sinonim za sigurnost i spas – zlato. Ali, zašto se baš zlato pokazalo kao poslednje utočište za milione Iranaca?

Odgovor leži u brojkama koje oslikavaju dubinu krize. Prema najnovijim podacima, Iran se bori sa inflatornim cunamijem koji ne jenjava. Pogledajmo detaljnije šta se dešava.

Spirala inflacije i sunovrat valute

Podaci za jesen 2025. godine su alarmantni. U septembru je godišnja inflacija, merena indeksom potrošačkih cena (CPI), skočila na 45.3%, u odnosu na 42.4% iz avgusta. Ovo je najviši zabeleženi nivo još od maja 2023. godine. Iako je u novembru 2025. došlo do blagog smirivanja na 40.3%, šira slika ostaje sumorna. Treba se podsetiti da je tokom 2023. godine, prema potvrdi Centralne banke Irana, inflacija čak 10 od 12 meseci prelazila vrtoglavih 50%.

Ovo nije samo statistika; ovo je realnost koja pogađa svakog građanina. Svakodnevna patnja zbog inflacije od skoro 50% znači da ušteđevina i plate gube vrednost gotovo preko noći. Paralelno sa rastom cena, iranski rial (koji se u svakodnevnom govoru računa u tomanima) doživljava slobodan pad. Na slobodnom tržištu, američki dolar je 7. decembra 2025. probio psihološku granicu od 124.000 tomana, postavljajući novi, negativan rekord. Kada vaša nacionalna valuta tako brzo gubi vrednost, u šta možete imati poverenja?

Koreni problema: Neodrživi budžet i štampanje novca

Ova ekonomska katastrofa nije slučajnost. Ona je direktna posledica dubokih fiskalnih problema. Prema izveštajima, iranski poslanici i zakonodavci režima javno su upozorili da je budžet za 2025. godinu jednostavno neodrživ. U prvih sedam meseci fiskalne 2025. godine, zabeležen je deficit kapitalnih rashoda od neverovatnih 60 triliona tomana.

Kako država pokriva takve rupe u budžetu? Najčešće pribegavanjem najinflatornijoj meri – štampanju novca. Sama Centralna banka Irana priznala je da se ogromne subvencije za gorivo finansiraju upravo na ovaj način, što direktno doliva ulje na vatru inflacije. Kada centralna banka stvara novac bez pokrića da bi platila državne troškove, vrednost svake postojeće novčanice opada. To je osnovni zakon ekonomije koji Iranci osećaju na svojoj koži.

Vlada je pokušala da reaguje. Predlog za povećanje plata od 20% zvuči kao dobra vest, ali u poređenju sa inflacijom od preko 40%, jasno je da je to kap u moru. Realna primanja stanovništva nastavljaju da padaju. Uvođenje novog, trostepenog sistema cena za benzin početkom decembra 2025. takođe je mera štednje, ali izuzetno politički osetljiva, imajući u vidu masovne proteste koje je sličan potez izazvao 2019. godine.

Zlato kao najpouzdaniji štit

U ovakvom scenariju, gde poverenje u državne institucije i nacionalnu valutu nestaje, građani se okreću onome što ima univerzalnu i trajnu vrednost. Kako navodi izveštaj agencije AP, zlato je postalo najpouzdaniji zaštitni instrument (hedž) od brze devalvacije riala.

Zašto baš zlato? Zato što ono poseduje osobine koje ga čine idealnom imovinom u kriznim vremenima:

• Očuvanje vrednosti: Za razliku od papirnog novca koji se može štampati u neograničenim količinama, količina zlata na svetu je ograničena. Njegova vrednost ne zavisi od odluka jedne vlade ili centralne banke.
• Likvidnost: Zlato je globalno priznato i može se lako prodati ili zameniti za bilo koju valutu na svetu, bilo gde.
• Fizička imovina: U vremenima nepoverenja, posedovanje nečeg fizičkog i opipljivog pruža psihološku sigurnost. Komad zlata u ruci je realna imovina, za razliku od brojeva na bankovnom računu čija vrednost nestaje.

Građani Irana ne kupuju zlato da bi se obogatili, već da bi sačuvali ono što imaju. Svoju ušteđevinu pretvaraju u investiciono zlato, bilo da su u pitanju male zlatne poluge, kovanice ili čak tradicionalni nakit. U nekim slučajevima, traženi su i istorijski zlatni dukati, koji nose i dodatnu numizmatičku vrednost. Svaki gram zlata predstavlja mali bedem protiv ekonomske bure.

Lekcija iz Teherana za ceo svet

Situacija u Iranu je ekstreman, ali i izuzetno poučan primer onoga što se dešava kada monetarna i fiskalna politika krenu stranputicom. To je podsetnik da vrednost fiat valuta počiva isključivo na poverenju, a kada se to poverenje izgubi, posledice su razorne.

Dok se Iran bori sa kombinacijom ekonomske krize, nestašice vode, zagađenja vazduha i unutrašnjih političkih tenzija, njegovi građani su pronašli svoj finansijski pojas za spasavanje. Njihov masovni prelazak na zlato nije spekulacija, već čin ekonomske nužde i samoodbrane.

Za investitore širom sveta, iranska kriza služi kao snažna studija slučaja. Ona pokazuje zašto se posedovanje dela imovine u fizičkom zlatu smatra fundamentalnim delom diversifikovanog portfolija. U svetu koji je sve više nepredvidiv, lekcija iz Irana je jasna: zlato ostaje ultimativno utočište i sidro finansijske stabilnosti kada sve druge lađe tonu.