Kina gomila zlato i srebro rekordnom brzinom – podaci koji menjaju sliku globalnog tržišta
- Kineski uvoz srebra skočio je 78% mesečno u martu 2026. i dostigao rekordnih 836 tona – što je 173% iznad desetogodišnjeg sezonskog proseka.
- Uvoz zlata porastao je na 162 tone, najviše od marta 2024, dok je centralna banka zabeležila 17. uzastopnu mesečnu kupovinu.
- Kineske zvanične rezerve zlata dostigle su rekordnih 2.313 tona, a solarni proizvođači ubrzano pune skladišta pre ukidanja poreskih olakšica.
- Geopolitička tenzija oko Irana i Hormuškog moreuza ostaje ključni potencijalni katalizator rasta cena plemenitih metala.
Brojke kakve svet još nije video
Analitička platforma The Kobeissi Letter objavila je početkom aprila 2026. skup podataka koji je privukao pažnju globalnih makro-investitora. Kina uvozi srebro i zlato tempom bez presedana u modernoj istoriji robnih tržišta. Radi se o podacima Kineske opšte uprave za carinu, obrađenim kroz Bloomberg terminal – dakle, o zvaničnim, proverljivim brojevima, a ne o procenama.
Dok zapadna finansijska javnost prati rast Bitcoina i razvoj situacije na Bliskom istoku, Peking tiho, ali sistematski, puni trezore fizičkim metalima. Razmere te operacije tek sada postaju vidljive u celosti.
Srebro: solarni sektor i mali štediše prave savršenu oluju
Rekordni uvoz u martu
Kineski uvoz srebra dostigao je u martu 2026. 836 tona – rast od 78% u odnosu na prethodni mesec i vrednost koja je za 173% iznad desetogodišnjeg sezonskog proseka za mart. Kumulativno, u prva tri meseca godine uvezeno je oko 1.626 tona srebra, što je takođe istorijski rekord.
Dva odvojena pokretača stoje iza ovog skoka. Prvo, maloprodajni investitori u Kini masovno kupuju male srebrne poluge kao pristupačniju alternativu zlatu. Sa zlatom na oko 4.750 dolara po unci, srebro na 78 dolara nudi znatno niži ulazni prag za prosečnog štediša. Drugo, i možda važnije sa stanovišta obima, proizvođači solarnih panela jurili su da popune zalihe pre 1. aprila, kada su ukinute izvozne poreske olakšice.
Solarni sektor kao skriveni pokretač
Globalna solarna industrija troši oko 20% ukupne godišnje svetske ponude srebra, a najveći deo te aktivnosti koncentrisana je upravo u Kini. Kada solarni giganti požure da osiguraju sirovinu pre poreskih promena, efekat na fizičku potražnju je trenutan i masivan. Grafikon koji je objavio The Kobeissi Letter pokazuje vertikalni skok u martu 2026, koji daleko prevazilazi bilo koji prethodni mesec u dostupnoj istoriji podataka.
Zlato: centralna banka ne staje, ni građani
Sedamnaesta uzastopna kupovina
Kineski uvoz zlata porastao je u martu na 162 tone, što je najviši mesečni nivo od marta 2024. i treći uzastopni mesec rasta. U prvom kvartalu 2026. Kina je uvezla ukupno oko 365 tona zlata.
Paralelno sa privatnim uvozom, aktivna je i Narodna banka Kine. U martu je centralna banka dodala 5 tona zlata u zvanične rezerve – najveći mesečni prirast od februara 2025. Time je potvrđena 17. uzastopna mesečna kupovina, a ukupne zvanične rezerve dostigle su rekordnih 2.313 tona.
Strukturni trend, ne jednokratna epizoda
Grafikon kineskog uvoza zlata pokazuje jasan uzlazni trend koji počinje krajem 2025. i ubrzava se u 2026. Martovski stubac je najviši od vrhunca iz 2024. Kombinacija kupovina centralne banke i snažne maloprodajne uvozne tražnje stvara trajni pritisak na tržištu fizičkog zlata koji nije lako neutralisati povećanjem ponude u kratkom roku.
Cene miruju – ali fitilj je zapaljen
Uprkos ovim podacima, cene zlata i srebra su u trenutku pisanja ovog teksta uglavnom stabilne. Zlato se trguje oko 4.750 dolara po unci, srebro oko 78 dolara. Pažnja tržišta privremeno je preusmerena ka kriptovalutama – Bitcoin je porastao oko 3%, Ethereum oko 4%, a ukupna tržišna kapitalizacija kripto-sektora prešla je 2,6 biliona dolara.
Međutim, fundamentalna slika za plemenite metale retko je bila jača. Deficit srebra projektovan je da se u 2026. dodatno proširi, centralne banke sveta kupuju zlato tempom koji nije viđen od sedamdesetih godina prošlog veka, a Kina pojačava obe pozicije istovremeno.
Potencijalni katalizator koji bi mogao prekinuti zatišje dolazi sa geopolitičke scene. Iran je saopštio da neće prisustvovati pregovorima sa SAD u Pakistanu, ocenjujući predloženi plan primirja kao neprovediv uz ‘slabu primenu’ i ‘kontinuirani pomorski pritisak’. Iranski zvaničnici pregovore proglašavaju ‘besmislenim’ u uslovima američke blokade Hormuškog moreuza. Potpredsednik SAD Džej Di Vens otkazao je planiranu posetu Pakistanu.
Eskalacija u ovom regionu gotovo po automatizmu vraća kapital u sigurna utočišta – a zlato i srebro su, uz sve digitalne alternative, i dalje prva adresa za taj kapital. Kinesko gomilanje metala je dugoročna, spora bičja priča. Bliskoistočna kriza bila bi trenutni okidač. Podaci jasno govore da je sledeći uzlazni talas pitanje trenutka, a ne ishoda.
