Švajcarski izvoz zlata skočio 30%: Investitori beže u sigurnu luku usred globalne nesigurnosti

Mart doneo preokret: Švajcarski izvoz zlata ponovo u usponu

Nakon februarskog pada koji je izvoz zlata iz Švajcarske gurnuo na najniži nivo od avgusta 2025, mart je doneo snažan oporavak od 30% na mesečnom nivou. Najnoviji podaci švajcarske carinske službe pokazuju da su isporuke Velikoj Britaniji skočile na 57,6 tona – sa svega 19,8 tona koliko je zabeleženo u februaru – dostigavši tako najviši nivo od decembra prošle godine. Istovremeno, izvoz u Kinu porastao je za 18%.

Ovi tokovi nisu slučajni. Švajcarska je najveće svetsko čvorište za preradu i tranzit plemenitih metala, dok je London najveće globalno tržište za vanberzansko trgovanje zlatom. Veza između ova dva finansijska centra oduvek je bila čvrsta, ali poslednjih meseci postala je još vidljivija – zlato se vraća iz Sjedinjenih Država nazad prema Evropi, nakon masovnih odliva izazvanih carinskim turbulencijama u drugoj polovini 2025.

Nasuprot tome, isporuke Indiji – drugom najvećem potrošaču plemenitih metala na svetu – pale su sa 11,6 na svega 3,1 tonu, što odražava i dalje mlaku lokalnu tražnju.

Godinu dana turbulencija: Od carinskog šoka do rekordnih cena

Avgustovski šok koji je sve promenio

Da bi se razumeo trenutni kontekst, neophodno je osvrnuti se na avgust 2025. godine. Tada je iznenadna odluka američkih carinskih vlasti, koja je naizgled uvela carine na švajcarske zlatne poluge, praktično zaustavila izvoz u SAD. Carinski podaci pokazuju da su isporuke iz Švajcarske u SAD pale za više od 99% – sa uobičajenih količina na svega 0,3 tone u avgustu. Taj šok odjeknuo je celim tržištem i pokrenuo masovne prerasporede fizičkog zlata širom sveta.

Paradoksalno, upravo ta nesigurnost oko carina bila je jedan od ključnih pokretača rekordne tražnje. U prvoj polovini 2025. Švajcarska je izvezla više od 476 tona zlata u vrednosti od 39 milijardi švajcarskih franaka samo u SAD, gde su inflacija, strah od rasta javnog duga i opšta nesigurnost snažno podstrekivali potražnju.

Rekordne cene i oštra korekcija početkom 2026.

Nakon izuzetno snažne 2025. godine, uzlazni trend se nastavio i ubrzao u 2026. Cena zlata je na početku godine iznosila oko 4.330 dolara po troy unci, a zatim je gotovo svakodnevno obarala rekorde sredinom januara. Kulminacija je nastupila 28. januara, kada je cena dostigla istorijski maksimum od skoro 5.600 dolara – probivši psihološki važnu granicu od 5.000 dolara za svega nekoliko nedelja.

Međutim, taj zamah nije bio održiv. Realizacija dobiti i spekulacije oko budućeg kursa američke monetarne politike izazvale su oštru korekciju krajem januara i početkom februara, kada je cena nakratko pala ispod 5.000 dolara. Od izbijanja rata u Iranu 28. februara, zabeležen je novi pad, što je dodatno potvrdilo koliko je tržište zlata osetljivo na geopolitičke šokove.

Novi akteri na tržištu: Stablecoin-ovi kupuju zlato kao centralne banke

Jedan od najzanimljivijih podataka koje iznosi Švajcarska bankarska asocijacija (SBA) tiče se uloge kriptovalutnih stablecoin-ova. Tether, najveći stablecoin po tržišnoj kapitalizaciji, kupio je u 2025. godini oko 70 tona zlata – više nego većina centralnih banaka te godine. Pored privatnih investitora i centralnih banaka, dakle, novi institucionalni akteri sve aktivnije ulaze na tržište fizičkog zlata, što dodatno menja dinamiku ponude i tražnje.

Zlato nije uvek ‘najsigurnija luka’ – upozorenje iz Berna

Nina-Alessa Mišel, savetnica za regulativu i ekonomiju pri SBA, u svom analitičkom osvrtu naglašava da nedavni događaji ponovo potvrđuju koliko su cene zlata tesno vezane za globalnu nesigurnost. Međutim, ona upozorava i na drugu stranu medalje.

‘Uprkos svojoj ulozi sigurne luke, zlato se pokazalo znatno nestabilnijim nego što bismo očekivali’, piše Mišel, navodeći primer pada cene za 14% u roku od tri dana kada je Donald Tramp nominovao novog predsednika Federalnih rezervi SAD – što je istovremeno pritisnulo i srebro i Bitcoin.

Švajcarska je, kao jedno od ključnih čvorišta globalnog tržišta zlata, posebno izložena ovim promenama. Njena rafinerijska mreža, trgovinski kapaciteti i međunarodne veze čine je izuzetno osetljivom na vesti iz svetske politike. ‘Rastuća tražnja, potencijalna izvozna ograničenja ili međunarodne sankcije imaju direktan uticaj – pre svega na realnu ekonomiju’, naglašava Mišel.

Zlato kao strateško sidro – ne samo kao investicija

Gledajući unapred, SBA smatra da će cenovni trend zlata biti određen ne samo izolovanim događajima, već i fundamentalnim strukturnim promenama. Geopolitička nesigurnost, diversifikacija deviznih rezervi centralnih banaka i sve veća fragmentacija globalnog finansijskog sistema čine zlato sve relevantnijim strateškim aktivom.

Monetarna politika ostaje važan faktor – ali ne toliko kroz pojedinačne odluke o kamatnim stopama, koliko kroz njen uticaj na percepciju rizika i uslove likvidnosti. Politički signali i regulatorne odluke, upozorava Mišel, verovatno će i dalje izazivati snažnije kratkoročne tržišne reakcije nego što to opravdavaju fundamentalni pokazatelji.

Zaključna poruka SBA je jasna: zlato dobija na značaju kao čuvar vrednosti u sve fragmentisanijem svetu – ne nužno kroz dramatičan rast cena, već kroz svoju sve veću ulogu strateškog sidra u portfolijima, državnim rezervama i međunarodnoj trgovini. ‘Stabilnost danas potiče manje od pojedinačnih klasa aktive, a više od proaktivnog upravljanja rizicima koji uzima u obzir geopolitička i regulatorna kretanja’, zaključuje Mišel.