Kina nastavlja sa kupovinom zlata: rezerve rastu 13. mesec zaredom

Najnoviji podaci Narodne banke Kine (PBOC) potvrđuju ono što analitičari pažljivo prate već više od godinu dana: azijski gigant ne odustaje od svoje strategije gomilanja zlata. U novembru 2025. godine, Kina je produžila svoj niz kupovine na impresivnih 13 uzastopnih meseci, dodatno ojačavši svoje rezerve ovog plemenitog metala. Ovaj tihi, ali uporni maraton kupovine signal je koji odjekuje globalnim finansijskim tržištima i postavlja važna pitanja o budućnosti svetskog monetarnog poretka.

Prema zvaničnim podacima objavljenim početkom decembra, kineske zlatne rezerve su na kraju novembra dostigle 74,12 miliona finih unci. To je povećanje od 30.000 unci u odnosu na 74,09 miliona unci zabeleženih krajem oktobra. Iako se mesečni porast od približno 0,93 metričke tone može činiti skromnim, on je deo pažljivo kalibrisane i dugoročne kampanje. Ukupne rezerve Kine sada se procenjuju na oko 2.305 tona, čime ona učvršćuje svoju poziciju šestog najvećeg zvaničnog vlasnika zlata na svetu.

Strateška kupovina, a ne špekulacija

Zašto Kina tako istrajno kupuje zlato? Odgovor leži u strategiji, ne u kratkoročnoj špekulaciji. Ovaj potez je ključni deo šireg plana Pekinga za diversifikaciju svojih ogromnih deviznih rezervi, koje su u novembru 2025. iznosile 3,346 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara. Smanjenjem zavisnosti od američkog dolara, Kina teži da ojača otpornost svoje ekonomije na geopolitičke rizike i potencijalne sankcije, istovremeno jačajući međunarodnu ulogu juana.

Analitičari procenjuju da, tokom aktivnih perioda, Peking kupuje zlato tempom od oko 33 tone mesečno. Ova stopa je namerno odmerena kako ne bi izazvala nagle poremećaje na osetljivom tržištu zlata. Zanimljivo je da je trenutni niz kupovine počeo u novembru 2022. godine, nakon trogodišnje pauze u zvaničnom prijavljivanju. Samo tokom 2023. godine, Kina je bila najveći pojedinačni kupac među centralnim bankama, dodajući svojim rezervama čak 225 tona zlata.

Globalni kontekst: Centralne banke se okreću zlatu

Kina nije usamljena u svojoj zlatnoj groznici. Ovaj trend je globalan. Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), centralne banke širom sveta ostale su neto kupci i u 2025. godini. Samo u oktobru 2025. zabeležene su neto kupovine od 53 tone, što je bio najveći mesečni iznos te godine. Anketa WGC-a sprovedena iste godine otkrila je da čak 95% anketiranih centralnih banaka očekuje da će se globalne rezerve zlata povećati u narednoj godini. Ovo jasno ukazuje na strateški, dugoročni pogled na zlato kao ključnu aktivu u vremenima makroekonomske neizvesnosti.

Štaviše, Kina preduzima korake da postane centralna tačka u međunarodnom ekosistemu plemenitih metala. Počela je da nudi usluge skladištenja zlata drugim centralnim bankama, pozicionirajući se kao alternativa zapadnim finansijskim čvorištima poput Londona i Njujorka. Ovaj potez podržava ambiciju Pekinga da stvori alternativne mehanizme rezervi izvan institucija u kojima dominira Zapad.

Implikacije za tržište i investitore

Kontinuirana potražnja iz Kine, kako zvanična tako i ona neprijavljena (za koju mnogi analitičari veruju da je znatno veća), bila je jedan od glavnih pokretača spektakularnog rasta cene zlata u 2025. godini. Cena plemenitog metala je tokom godine porasla za 40-60%, trgujući se iznad 4.000 dolara po unci krajem godine, nakon što je u oktobru dostigla vrhunac blizu 4.400 dolara.

Šta ovo znači za prosečnog investitora? Potezi centralnih banaka su najsnažnija potvrda fundamentalne vrednosti zlata. Dok one kupuju ogromne količine u vidu standardizovanih zlatnih poluga, manji investitori se okreću pristupačnijim oblicima kao što je investiciono zlato u formi manjih poluga ili istorijski prepoznatljivih kovanica kao što su zlatni dukati. Princip je isti: zaštita kapitala od inflacije, devalvacije valuta i geopolitičke nestabilnosti.

Dodatni vetar u leđa ceni zlata dolazio je i od očekivanja tržišta u vezi sa politikom američkih Federalnih rezervi (FED). Uoči sastanka u decembru 2025, rasla su očekivanja da će FED smanjiti kamatne stope. Niže kamatne stope po pravilu smanjuju oportunitetni trošak držanja imovine koja ne donosi prinos, poput zlata, čineći ga atraktivnijim za investitore.

Zaključak: Tiha revolucija je u toku

Trinaesti uzastopni mesec kineske kupovine zlata je više od puke statistike. To je jasan pokazatelj tektonskih promena u globalnom finansijskom pejzažu. Dedolarizacija više nije samo teorijski koncept, već strategija koju najveće svetske ekonomije aktivno sprovode. Uporno gomilanje zlata od strane Kine i drugih centralnih banaka šalje snažnu poruku o povratku poverenja u fizičku imovinu kao krajnje utočište vrednosti. Za investitore širom sveta, ovaj trend služi kao podsetnik na vanvremensku ulogu zlata u očuvanju bogatstva u neizvesnim vremenima.