Kina udvostručuje uvoz zlata: Novi signal o rastuće potražnje i globalnom pomeranju ravnoteže
Ključne tačke:
- Kina je udvostručila neto uvoz zlata – porast od 126,81% u julu u odnosu na jun, do 43,923 tona preko Hong Konga.
- Deveti mesec zaredom centralna banka Kine kupuje zlato – deo strategije za jačanje finansijske suverenosti i smanjenje zavisnosti od dolara.
- Šanghaj cena premašuje London – viša cena u KINI ukazuje na jaku lokalnu potražnju i privlači međunarodni uvoz.
- Globalna investiciona potražnja skočila za 78% – centralne banke i azijski potrošači pokreću tržište, dok zapadni ETF-ovi gube na privlačnosti.
- Zlato postaje deo nove finansijske arhitekture – ne samo kao utočište, već kao ključni aktiv u geopolitičkom preuređenju.
Kina, najveći potrošač zlata na svetu, upravo je poslala jasan signal tržištu: potražnja za zlatom ne samo da održava tempo – ona se ubrzava. Prema podacima Hong Konškog zavoda za popis i statistiku, neto uvoz zlata iz Hong Konga u KINU porastao je za 126,81% u julu u odnosu na jun. Konkretno, neto uvoz je iznosio 43,923 metričke tone, u odnosu na 19,366 tona u prethodnom mesecu.
Ovaj skok nije izolovan događaj – to je deo šireg trenda koji traje već nekoliko meseci, a koji ukazuje na sve veću ulogu Kine u oblikovanju globalne dinamike tržišta zlata.
Šta znače ovi brojevi?
Neto uvoz zlata – razlika između ukupnog uvoza i izvoza – je ključni pokazatelj prave potražnje. Iako je ukupan uvoz zlata u KINU iz Hong Konga u julu iznosio 58,296 tona (manje nego u junu), značajan porast neto uvoza ukazuje da je domaća potražnja jača nego ikada.
Podatak je još značajniji kada se uzme u obzir da je Kina već deveti mesec zaredom povećavala svoje zlatne rezerve. Centralna banka Kine (PBOC) kontinuirano nabavlja zlato, što otkriva strategiju diverzifikacije deviznih rezervi i smanjenja zavisnosti od američkog dolara.
Zašto Kina kupuje zlato?
Postoje više razloga za ovaj trend:
- Ekonomski pritisak kod kuće – Spori rast domaće ekonomije, neuspeh politike „nule COVID-a“ i kriza u sektoru nekretnina (npr. Evergrande) podstakli su građane da traže sigurna utočišta. Zlato je tradicionalno najpouzdaniji izbor.
- Geopolitička nezavisnost – Kina sve više gradi finansijsku i geopolitičku alternativu zapadnom sistemu. Nabavka zlata je deo strategije za jačanje sopstvene finansijske suverenosti.
- Centralne banke vode trend – Kina je tek jedan deo globalne talasne nabavke zlata. Centralne banke širom sveta, uključujući one iz Turske, Indije, Poljske, Kazačstana i Rusije, masovno povećavaju rezerve. Prema Svetskom savetu za zlato, centralne banke su u drugom kvartalu 2025. godine nabavile 240 tona zlata – rast od 15% u odnosu na isti period prethodne godine.
- Šanghaj tržište premašuje London – U julu je cena zlata na Šanghaju često bila viša od one u Londonu, što je jasan znak jakog lokalnog pritiska potražnje. Ovaj fenomen, poznat kao „Shanghai premium“, privlači međunarodne dobavljače i potiskuje uvoz.
Globalna potražnja raste – ali ne svi učestvuju podjednako
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, globalna potražnja za zlatom (uključujući OTC tržište) porasla je za 3% u drugom kvartalu 2025. godine, do 1.248,8 tona. Najveći rast beleži investiciona potražnja – koja je skočila za 78%.
Međutim, dok zapadni tržišta pokazuju umoran interes (ETF fondovi i dalje gube imovinu), azijski potrošači i centralne banke pokreću tržište. Ovaj pomeraj može imati dugoročne posledice:
- Sve veća uloga Azije u formiranju cena zlata,
- Manja zavisnost od američkih monetarnih odluka,
- Jačanje regionalnih tržišta kao što su Šanghaj, Šenjen i Bombaj.
Šta ovo znači za investitore?
Porast uvoza zlata u KINU nije samo statistika – to je geopolitički i ekonomski signal. Kada najveći potrošač na svetu počne da akumulira zlato, to treba shvatiti ozbiljno.
Zlato više nije samo „zaštitni aktiv“ u krizama – ono postaje ključni element nove globalne finansijske arhitekture. U vremenu kada se poverenje u tradicionalne valute i institucije smanjuje, zlato se vraća u centar pažnje.
U Dunav Gold-u preporučujemo:
- Nemojte zanemarivati azijski trend – Kina i Indija su pokretači potražnje već decenijama, a sada im se pridružuju i centralne banke.
- Držite fizičko zlato kao dugoročnu zaštitu – ETF-ovi i digitalni zlatni proizvodi su praktični, ali fizičko zlato nudi najveću sigurnost u ekstremnim scenarijima.
- Pratite „Shanghai premium“ – ovaj pokazatelj može dati ranu ocenu o povećanju potražnje i budućim pomeranjima cena.
Zaključak: Zlato se vraća – i ovog puta je drugačije
Kina nije jednostavno „kupila više zlata“ u julu. Ona je potvrdila svoju strategiju: izgradnju finansijske stabilnosti kroz posedovanje fizičkih aktiva. Isto rade i druge zemlje. Isto rade i milioni građana.
U Dunav Gold-u verujemo da je zlato više od metala – to je istorijska valuta pouzdanosti. U vremenu promena, ono ostaje nepromenjeno.
Kina kupuje. Centralne banke kupuju. Da li i vi?
