Koliko zaista vredi Oskar: Bronza, zlato i milioni na aukciji
- Oskar statueta košta između 400 i 1.000 dolara za izradu, ali na slobodnom tržištu može dostići milionske iznose.
- Akademija filmskih umetnosti i nauka ima pravo prvokupa svake statuete po ceni od svega jedan dolar.
- Majkl Džekson je 1999. godine platio 1,5 miliona dolara za Oskar dodeljenproducentu filma ‘Prohujalo sa vihorom’.
- Pravilo o pravu prvokupa uvedeno je 1951. godine i ne važi retroaktivno za nagrade dodeljene pre tog datuma.
Mali zlatni čovek koji ne košta mnogo — ali vredi sve
Svake godine, u trenutku kada pobednik podigne statuetu i sala eksplodira aplauzom, malo ko razmišlja o tome šta taj predmet zapravo košta. Oskar — simbol vrhunca filmske industrije — u materijalnom smislu je daleko skromniji nego što bi se moglo pretpostaviti. Ali njegova tržišna vrednost, u retkim slučajevima kada dospe do aukcije, može biti astronomska.
Šta je Oskar od čega je napravljen i ko ga pravi
Materijal i cena izrade
Oskar statueta nije od zlata — bar ne u potpunosti. Figura je livena od bronze i presvučena pozlatom od 24-karatnog zlata. Teži oko 3,8 kilograma i visoka je 34 centimetra. Prema različitim procenama koje uzimaju u obzir trenutnu cenu zlata i troškove rada, izrada jedne statuete košta između 400 i 1.000 dolara.
Produkciju obavlja kompanija UAP Polich Tallix iz Njujorka. Svake godine, u roku od oko tri meseca, ova livnica proizvede oko 50 statueta. Radi poređenja, Zlatni globus — druga prestižna nagrada filmske industrije — košta oko 800 dolara za izradu.
Pravna ograničenja: pravo prvokupa za jedan dolar
Uprkos relativno niskim troškovima izrade, Akademija filmskih umetnosti i nauka čuva vrednost svoje nagrade strogim pravnim mehanizmom. Od 1951. godine, svaki dobitnik Oskara — kao i njegovi naslednici — obavezan je da, pre bilo kakve prodaje statuete, Akademiji ponudi pravo prvokupa po ceni od jednog dolara.
Pravilo je eksplicitno navedeno na zvaničnom sajtu Akademije: ‘Dobitnici nagrade ne smeju prodati niti na drugi način otuđiti statuetu, niti dozvoliti njeno otuđenje po sili zakona, bez prethodne ponude Akademiji da je otkupi za iznos od 1,00 dolara. Ova odredba važi i za naslednike i pravne sledbenike dobitnika koji statuetu steknu poklonom ili zaveštanjem.’
Pravne bitke i rupe u zakonu
Slučaj Orson Vels: prva pobeda nad Akademijom
Sistem nije neprobojan. Godine 2004, američki savezni sud u prvostepenom postupku presudio je u korist Beatris Vels, kćerke legendarnog reditelja Orsona Velsa, dajući joj pravo da proda Oskar koji je njen otac osvojio za originalni scenario filma ‘Građanin Kejn’ iz 1941. godine. Bio je to prvi put da je Akademija izgubila sudski spor u pokušaju da spreči preprodaju statuete.
Suštinski argument bio je hronološki: Vels je nagradu dobio 1941. godine, a pravilo o pravu prvokupa uvedeno je tek 1951. Beatris Vels je uspešno dokazala da retroaktivna primena tog pravila na nagradu dodeljenu pre njegovog stupanja na snagu nije pravno utemeljena.
Slučaj Meri Pikford: Akademija pobeđuje
Četiri godine kasnije, 2008. godine, kalifornijski sud stao je na stranu Akademije kada je pokušana prodaja dve statuete koje je posedovala čuvena zvezda nemog filma Meri Pikford — jedne osvojene 1930. za film ‘Koket’, i počasnog Oskara dodeljenog 1975. Akademija je uspešno blokirala tu transakciju.
Kada Oskar ipak dospe na slobodno tržište
Rekordne aukcijske cene
U retkim slučajevima kada statueta zaobiđe mehanizam Akademije i dospe na otvoreno tržište, cifre postaju impresivne. Najpoznatiji primer datira iz 1999. godine, kada je Majkl Džekson platio 1,5 miliona dolara za Oskar za najbolji film koji je producent Dejvid O. Selznik dobio za ‘Prohujalo sa vihorom’ iz 1939. godine.
Prema podacima lista Los Anđeles tajms, u kolekciji Stivena Spilberga nalaze se tri Oskara, a u istom društvu čuvaju se i dve statuete Bet Dejvis procenjene na 758.000 dolara, kao i Oskar Klarka Gejbla za najboljeg glumca za film ‘Dogodilo se jedne noći’, koji je postigao cenu od 607.500 dolara.
Simbol čija vrednost prevazilazi tržišnu logiku
Paradoks Oskara leži upravo u ovoj raskoraku: predmet koji košta manje od hiljadu dolara za izradu može na aukciji vredeti više od milion. Ali ono što ga čini zaista neprocenjivim nije ni bronza ni zlatna prevlaka — već trenutak u kojem je uručen i priča koja stoji iza njega. Akademija to dobro zna, i zato je izgradila pravni okvir koji tu vrednost štiti — ponekad uspešno, ponekad ne.
Na 98. dodeli Oskara, novi dobitnici odneli su kući statuete čija materijalna vrednost iznosi svega nekoliko stotina dolara. Koliko će vredeti za deceniju ili generaciju — to je već sasvim drugo pitanje.
