Peking napušta američki dug: Kineske rezerve trezorskih zapisa na najnižem nivou u poslednjih 17 godina
- Kinesko vlasništvo nad američkim državnim obveznicama palo je na 682,6 milijardi dolara, što je najniža tačka od 2008. godine.
- Narodna banka Kine (PBOC) povećava zlatne rezerve 14. mesec zaredom, dostigavši nivo od 74,15 miliona unci.
- Dok Kina vrši de-dolarizaciju, Japan i Velika Britanija beleže rekordan porast ulaganja u dug SAD.
Geopolitički zaokret u upravljanju deviznim rezervama
U jeku zategnutih odnosa sa Vašingtonom, Kina sprovodi agresivnu strategiju diversifikacije svojih deviznih rezervi, koje su krajem 2025. godine iznosile impresivnih 3,35 biliona dolara. Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija SAD, Peking je u novembru prošle godine smanjio svoja potraživanja u američkim trezorskim zapisima na 682,6 milijardi dolara, nastavljajući trend povlačenja koji traje godinama.
Analiza rizika i „Ponzi šema“ američkog duga
Ovaj potez nije samo ekonomska, već i duboko strateška odluka. Analitičari ističu da Kina nastoji da osnaži bezbednost svog portfolija usmeravanjem sredstava ka zlatu, valutama koje nisu dolar i inostranim vlasničkim investicijama.
Neodrživost fiskalne politike SAD
Shao Yu, glavni ekonomista istraživačkog centra Fudan, opisao je trenutnu akumulaciju američkog duga kao strukturu koja podseća na Ponzi šemu, gde se novi dug koristi isključivo za servisiranje starog. Prema njegovim rečima, Peking više ne želi da učestvuje u tom mehanizmu, naročito u svetlu rastućih rizika od fiskalne neodrživosti SAD.
Zlato kao sigurna luka
Paralelno sa prodajom obveznica, Narodna banka Kine (PBOC) kontinuirano akumulira zlato. Krajem decembra 2025. godine, rezerve ovog plemenitog metala porasle su za dodatnih 30.000 unci. Iako je udeo zlata u ukupnim rezervama Kine i dalje nizak u poređenju sa drugim vodećim ekonomijama, četrnaestomesečni ciklus kupovine ukazuje na jasnu nameru da se ojača otpornost na eksterne šokove.
Novi poredak globalnih kreditora
Dok Kina smanjuje svoju izloženost, drugi saveznici SAD zauzimaju upražnjeno mesto. Japan ostaje najveći strani vlasnik američkog duga sa 1,2 biliona dolara, dok je Velika Britanija povećala svoje učešće na 888,5 milijardi dolara. Ipak, kinesko povlačenje šalje snažnu poruku o fragmentaciji globalnog finansijskog tržišta. Nastavak ovog trenda mogao bi dugoročno uticati na likvidnost američkog duga i status dolara kao primarne rezervne valute, dok Peking gradi autonomniji finansijski bedem zasnovan na opipljivoj imovini.
