Potres na tržištu plemenitih metala: Da li je drastična korekcija kraj ‘bull’ marketa ili prilika za stratešku kupovinu?
- Zlato i srebro zabeležili su najstariji dvodnevni pad u decenijama, pri čemu je zlato palo za 13%, a srebro za čak 34%.
- Analitičari vodećih banaka poput UBS i JP Morgan ostaju optimistični, predviđajući cene zlata iznad 6.000 dolara do kraja 2026. godine.
- Korekcija je primarno uzrokovana tehničkim faktorima, ‘čišćenjem’ spekulativnih pozicija i reakcijom na nominaciju novog predsednika FED-a.
Tržišna turbulencija bez promene fundamenta
Nedavni dramatični pad cena plemenitih metala izazvao je talas panike među malim investitorima, ali iskusni analitičari i vodeće finansijske institucije poput Reuters-a sugerišu da je dugoročni trend rasta i dalje netaknut. Tokom trgovinskih sesija krajem januara i početkom februara 2026. godine, zlato je doživelo najoštriji jednodnevni pad još od 1983. godine.
Ipak, nezavisni analitičari ističu neophodnu perspektivu: uprkos brzini i intenzitetu korekcije, cene su se samo vratile na nivoe na kojima su bile tri nedelje ranije. U svetu finansija, imovina retko raste pravolinijski, a ovakvi potresi se često smatraju zdravim mehanizmom za uklanjanje prekomernog spekulativnog kapitala.
Analiza uzroka: Od poluge do politike FED-a
Tehničko razduživanje i margin calls
Prema izveštajima analitičara iz Société Générale, ovaj pad nije bio vođen fundamentalnim promenama u globalnoj ekonomiji, već isključivo tržišnim pozicioniranjem. Kada su cene počele da klize, aktivirani su automatski nalozi za prodaju (stop-loss) i pozivi za dopunu margina (margin calls). Srebro je, zbog svoje veće volatilnosti i upotrebe finansijske poluge, pretrpelo značajniji udarac, što je tipičan znak ‘čišćenja’ sistema od prekomernog rizika.
Faktor ‘Warsh’ i monetarna očekivanja
Kao katalizator za rasprodaju poslužila je odluka predsednika Trampa da za novog čelnika Federalnih rezervi nominuje Kevina Warsha, koji u investicionim krugovima slovi za inflatornog jastreba. Tržište je trenutno reagovalo na pretpostavku da će Warsh voditi restriktivniju monetarnu politiku, što povećava prinose na obveznice i stvara pritisak na zlato kao imovinu koja ne donosi kamatu.
Dugoročne prognoze ostaju rekordne
Uprkos trenutnoj volatilnosti, ključni faktori koji su pokrenuli rast zlata — dedolarizacija, agresivna kupovina centralnih banaka, geopolitičke tenzije i fiskalna nestabilnost SAD — ostaju nepromenjeni. Institucionalni investitori vide ovaj pad kao priliku za stratešku realokaciju kapitala.
Prognoze za kraj 2026. godine ostaju izuzetno visoke. UBS predviđa cenu od 6.200 dolara po unci, dok JP Morgan cilja na 6.300 dolara. Čak i uz konzervativniji pristup, Deutsche Bank ostaje pri svojoj prognozi od 6.000 dolara, oslanjajući se na kontinuiranu potražnju investitora. Iako je rano tvrditi da je dno definitivno dostignuto, oporavak zabeležen 3. februara, gde se zlato vratilo blizu nivoa od 5.000 dolara, sugeriše da je poverenje u plemenite metale i dalje duboko ukorenjeno u tržišnoj strukturi.
