Srebro dostiže rekord od blizu 73 dolara dok opklade na Fed i slabiji dolar rasplamsavaju rast

Kraj 2025. godine doneo je pravu dramu na tržištu plemenitih metala. Dok su mnogi investitori sumirali utiske sa berze koja je beležila solidne rezultate, srebro je tiho, a zatim i eksplozivno, ukralo svu pažnju. Cena ovog metala je 22. decembra skočila blizu 69 dolara, da bi se u danima koji su usledili približila istorijskom maksimumu od skoro 73 dolara po unci. U isto vreme, zlato je takođe ojačalo, probivši nivo od 4.400 dolara, ali je zvezda decembra bez sumnje bilo srebro.

Šta se to dešava i zašto baš sada prisustvujemo ovakvom skoku? Odgovor je slojevit i krije se u kombinaciji monetarne politike, industrijske potražnje i psihologije tržišta.

Očekivanja od Feda i ples sa dolarom

Glavni katalizator ovog impresivnog rasta leži u Vašingtonu, tačnije u odlukama američke centralne banke, poznatije kao Federalni rezervni sistem (Fed). Tokom 2025. godine, pristizali su podaci koji su signalizirali hlađenje inflacije. Indeks potrošačkih cena (CPI) spustio se na 3.0%, dok je indeks proizvođačkih cena (PPI) pokazao još blaži rast od 2.7%. Za tržište, ovo su jasni signali.

Šta to znači u praksi? Kada inflacija slabi, smanjuje se pritisak na centralnu banku da drži visoke kamatne stope. Investitori se sada masovno klade da će Fed u narednom periodu početi sa ciklusom smanjenja kamatnih stopa kako bi dodatno podstakao ekonomiju. Niže kamatne stope čine dolar manje atraktivnim za držanje, što dovodi do njegovog slabljenja u odnosu na druge valute. A kada dolar oslabi, roba koja se njime trguje – uključujući srebro i zlato – postaje jeftinija za kupce koji koriste druge valute. Rezultat? Povećana potražnja i, naravno, viša cena.

Srebro: Više od pukog novca

Dok je priča o Fedu i dolaru zajednička i za zlato i za srebro, postavlja se pitanje zašto je srebro toliko nadmašilo svog „plemenitog rođaka“. Izveštaji sa kraja decembra pokazuju da je srebro u određenom periodu imalo čak 75% bolje performanse od zlata. Tajna leži u njegovoj dvostrukoj prirodi.

Zlato je pre svega monetarni metal i sigurna luka. Njegova vrednost se primarno ogleda u očuvanju kapitala i kao zaštita od inflacije i geopolitičkih tenzija. Zato je ulaganje u investiciono zlato, bilo da su u pitanju zlatne poluge ili zlatni dukati, klasična strategija za dugoročnu stabilnost portfolija.

S druge strane, srebro je i monetarni i industrijski metal. Preko 50% ukupne potražnje za srebrom dolazi iz industrije. A upravo tu se priča zahuktava. Srebro je ključna komponenta u:

• Zelenoj energiji: Nezaobilazno je u proizvodnji solarnih panela.
• Elektronici: Koristi se u gotovo svakom elektronskom uređaju zbog svoje vrhunske provodljivosti.
• 5G tehnologiji i veštačkoj inteligenciji (AI): Rastuća potražnja za naprednim čipovima i infrastrukturom direktno povećava potražnju za srebrom.

Izvori ukazuju na sve veći deficit srebra na industrijskom tržištu. Dok potražnja raste, ponuda iz rudnika ne može da isprati taj tempo. Ovaj strukturni manjak, u kombinaciji sa monetarnim vetrom u leđa, stvorio je „savršenu oluju“ za cenu srebra.

Širi kontekst: Berza i metali rastu zajedno?

Ono što je posebno zanimljivo u decembru 2025. jeste istovremeni rast i tržišta akcija i plemenitih metala. Obično, ova dva tržišta imaju obrnutu korelaciju – kada su investitori optimistični i spremni na rizik, novac ide u akcije (risk-on), a kada vlada strah, beže u sigurnost zlata i srebra (risk-off).

Međutim, trenutna situacija je drugačija. Američki indeksi poput S&P 500 i Nasdaq su blizu svojih istorijskih maksimuma, predvođeni tehnološkim sektorom i euforijom oko veštačke inteligencije. Tržište se ponaša kao da je Fed postigao nemoguće: takozvano „meko sletanje“, gde je inflacija pobeđena bez izazivanja recesije.

U takvom okruženju, investitori su optimistični po pitanju rasta (što gura akcije), ali istovremeno očekuju poplavu jeftinijeg novca zbog smanjenja kamatnih stopa (što gura cene plemenitih metala). Dodajte na to i strah od monetizacije duga i geopolitičke rizike koji uvek tinjaju u pozadini, i dobijate scenario gde su i akcije i metali atraktivni.

Šta ovo znači za investitore u Srbiji?

Globalni rast cena srebra i zlata direktno se preslikava na domaće tržište. Za one koji već poseduju fizičko srebro ili zlato, ovo su sjajne vesti. Za one koji razmišljaju o ulaganju, trenutna situacija služi kao moćan podsetnik na ulogu plemenitih metala u portfoliju.

Dok su dnevne oscilacije cena uzbudljive za praćenje, suština ulaganja u plemenite metale ostaje ista: dugoročna zaštita vrednosti imovine. Srebro je pokazalo svoj ogroman potencijal rasta, vođen ne samo monetarnim faktorima već i fundamentalnom industrijskom potražnjom. Zlato, sa druge strane, ostaje neprikosnoveni stub stabilnosti. Investitori koji poseduju investiciono zlato, poput poluga, mirnije spavaju znajući da imaju imovinu koja nije direktno vezana za hirove berze ili odluke jedne centralne banke. Ovaj skok cena samo potvrđuje da diversifikacija portfolija, gde plemeniti metali imaju svoje mesto, nije samo preporuka, već nužnost u modernim finansijama.