Srebro na raskršću: Analiza J.P. Morgan o tome zašto je „jeftino zlato“ postalo previše skupo previše brzo

Uvod: Od metalne žurke do tržišne trezvenosti

Nakon spektakularnog rasta koji je srebro gurnuo do rekordnih 120 dolara za uncu u januaru 2026. godine, tržište srebra doživljava fazu intenzivne rekalibracije. Razgovor između Greha Širera (Greg Shearer), šefa istraživanja dragocenih i osnovnih metala u J.P. Morgan, i tima Global Research, pruža duboku analizu o tome šta se zapravo dogodilo sa „srebrnom galaksijom“ i kakva je perspektiva za investitore u drugoj polovini godine.

Ono što je počelo kao fundamentalno opravdano pomeranje cena, usled višegodišnjeg deficita i tarifne nesigurnosti, brzo je preraslo u spekulativnu euforiju. „Bilo je previše, prebrzo“, konstatuje Širer, opisujući kako je momentum signalizirao ekstremno preopterećenje tržišta pre nego što je nominacija novog predsednika Fed-a Kevina Vorsa (Kevin Warsh) pokrenula jačanje dolara i povlačenje cena.

Analiza: Četiri faktora koji oblikuju tržište

Tržišna anatomija: Zašto srebro nije samo „jeftinije zlato“

Prva ključna činjenica koju investitori moraju razumeti jeste da je fizičko tržište srebra deset puta manje od tržišta zlata. Čak i kada se posmatraju agregatni futuri (futures open interest), srebro čini samo petinu veličine zlatnog tržišta. Ova mala likvidnost čini srebro inherentno volatilnijim – pad cena zlata od 1-2% može lako prevesti u pad srebra od 10-15%.

Međutim, fundamentalna razlika leži u strukturi potražnje. Dok je zlato uglavnom (95%) investicioni i nakitni metal, 60% godišnje potražnje za srebrom dolazi iz industrije. Srebro je najbolji provodnik elektriciteta, što ga čini neophodnim za visoko-specifične elektronske proizvode, električna vozila i centre za obradu podataka veštačke inteligencije.

Fizička nestašica i tarifni haos

Od 2021. godine, tržište srebra bilo je u fundamentalnom deficitu od 100 do 250 miliona unči godišnje, pri rudarskoj proizvodnji od oko 850 miliona unči. Iako su postojale zalihe iznad zemlje koje su amortizovale ovaj pritisak, one su se godinama kontinuirano trošile.

Situacija se eskalirala 2025. godine uz mogućnost uvođenja tarifa na uvoz srebra u SAD prema odredbi Section 232 o kritičnim mineralima. Kao zaštita od rizika, ogromne količine fizičkog metala premestile su se iz Londona (fizički centar) u Njujork (futurski centar). Ovaj masovni odliv likvidnosti iz Londona stvorio je „oštru nelikvidnost“ koja je zapalila eksploziju cena u četvrtom kvartalu 2025.

Međutim, kada je administracija objavila da neće uvesti tarife na srebro u januaru 2026., a fizička napetost u Londonu počela da se opušta, tržište je već bilo pregrejano.

Industrijski bumerang: Kada visoka cena ubija sopstvenu potražnju

Najveća pretnja trenutnom rastu cena dolazi iz sektora koji je bio njegov najveći pokretač u poslednjih deceniju – solarna energetika. Potražnja srebra za solarne panele porasla je sa 80 miliona unči (2016) na oko 200 miliona unči danas.

Problem nastaje kada se pogleda struktura troškova. Istorijski, srebro je činilo manje od 5% (prosečno 1,5%) cene solarnog panela. Sa skokom cena, to učešće je preskočilo 30%. „Postalo je egzistencijalna pretnja solarnoj industriji“, upozorava Širer. Kao rezultat, veliki proizvođači u Kini već najavljuju planove „štednje“ (thrifting) – zamenu srebra bakrom ili razvoj panela bez srebra. Ova zamena bi mogla ozbiljno ograničiti rast industrijske potražnje u narednim godinama.

Ponuda koja ne može da prati cenu

Za razliku od većine robnih sirovina, rudarska proizvodnja srebra je izuzetno neelastična na cene. Samo 30% srebra dolazi iz primarnih rudnika srebra; ostatak je nusproizvod kopanja bakra, olova, cinka i zlata. To znači da čak i cene od 120 dolara ne mogu brzo pokrenuti povećanje ponude iz rudnika. Jedini izvor fleksibilnosti je reciklirana ponuda (skrap), gde vlasnici nakita i srebrnog posuđa mogu prodati zalihe.

Zlatna senka i nedostatak centralnobankarske podrške

Srebro i zlato su „sestrinski metali“ sa visokom korelacijom u kretanju cena. Međutim, ključna razlika je u strukturalnoj podršci. Centralne banke, posebno u zemljama u razvoju, postale su najveći kupci zlata od 2022. godine, pružajući „podlogu“ za kupovinu na padovima. Srebro nema ovu podršku – centralne banke ga ne gledaju kao rezervnu imovinu. Bez ovog „kupca na svakom koraku“, srebro je ostavljeno na milost i nemilost spekulativnih fondova i maloprodajnih investitora u Indiji i Kini, koji su pokrenuli završni sprint do 120 dolara.

Odnos cena zlata i srebra (gold/silver ratio) kretao se sa 80:1 u novembru 2025. na manje od 50:1 na vrhuncu, da bi se sada vratio na 65:1. J.P. Morgan smatra da ovaj omjer još uvek nije u potpunosti otklonio spekulativni premaz.

Perspektive: Vreme za strpljenje i selektivnost

Iako J.P. Morgan zadržava optimističan stav prema zlatu („kupuj na padu“), prema srebru zauzimaju značajno oprezniji pristup. Prognoza za kraj 2026. godine iznosi oko 85 dolara za uncu, što je iznad trenutnih nivoa, ali daleko ispod januarskog vrha.

„Još uvek nismo sigurni da je sva pena isceđena iz cene“, navodi Širer, upozoravajući da bi bilo koji pad zlata od 1-2% mogao srebro gurnuti u mnogo duboku korekciju. Ključni „džokeri“ koji bi mogli iznenaditi tržište uključuju ponovno uvođenje tarifne priče nakon 180-dnevnog pregovaračkog perioda (Section 232) ili iznenadni oštrokursni zaokret Federalnih rezervi.

Za investitore, poruka je jasna: srebro nije više „jeftina kopija zlata“, već složen industrijski metal čija visoka cena počinje da se obračunava sa sopstvenom potražnjom. Vreme za ponovni ulazak u pozicije, prema analitičarima, još uvek nije zrelo.