Srebro probilo 66 dolara, zlato skočilo usled slabijih podataka sa američkog tržišta rada
- Cena srebra je po prvi put premašila nivo od 66 dolara po unci, postavljajući novi rekord.
- Zlato je zabeležilo rast od 1% nakon objave izveštaja koji ukazuje na slabljenje američkog tržišta rada.
- Slabiji ekonomski podaci povećavaju očekivanja da će američka centralna banka (Fed) smanjiti kamatne stope, što tradicionalno ide u prilog plemenitim metalima.
Sredina decembra 2025. godine donela je značajna pomeranja na finansijskim tržištima, a u centru pažnje našli su se plemeniti metali. Dok su berzanski indeksi poput S&P 500 i Dow Jones beležili pad, zlato i srebro su doživeli pravi procvat. Srebro je dostiglo istorijski maksimum, probivši psihološku granicu od 66 dolara po unci, dok je zlato ojačalo za solidnih 1%.
Šta je pokrenulo ovaj talas optimizma među investitorima u plemenite metale? Odgovor leži u najnovijim podacima sa američkog tržišta rada.
Zašto su cene poletele? Razumevanje pozadine
Tržišta su 16. decembra pažljivo analizirala izveštaj o zapošljavanju u SAD, koji je pokazao iznenađujući rast nezaposlenosti i opšte znake slabljenja. Pored toga, podaci su otkrili da je rast poslovnih aktivnosti u Americi usporio na najniži nivo u poslednjih šest meseci. Za širu ekonomiju, ovo su obeshrabrujuće vesti. Međutim, za zlato i srebro – ovo je bila muzika za uši.
Ali kakve to veze ima sa cenom zlata? Veza je direktna i tiče se politike centralnih banaka, pre svega američkog FED-a.
Kada ekonomija usporava, centralne banke obično reaguju smanjenjem kamatnih stopa kako bi podstakle pozajmljivanje i potrošnju. Niže kamatne stope čine držanje gotovine ili obveznica manje isplativim. U takvom okruženju, investiciono zlato, koje ne donosi kamatu (prinos), postaje daleko atraktivnija alternativa. Smanjuju se takozvani “oportunitetni troškovi” držanja zlata, što povećava potražnju i, posledično, cenu.
Tržišta već neko vreme sa velikim nestrpljenjem očekuju odluku FED-a o kamatnim stopama, a šanse za smanjenje su, prema nekim procenama, dostigle čak 87%. Svaki novi podatak koji potvrđuje slabljenje ekonomije samo učvršćuje ta očekivanja i daje vetar u leđa plemenitim metalima.
Divergencija tržišta: Dok akcije padaju, zlato sija
Ovaj fenomen je savršeno ilustrovao klasičnu ulogu zlata kao “sigurne luke” (safe haven). Dok su investitori u akcije bili zabrinuti, oni koji su posedovali plemenite metale imali su razloga za zadovoljstvo. Pogledajmo širu sliku tih dana:
- 16. decembar 2025: Dok je zlato raslo 1%, vodeći berzanski indeksi Dow Jones i S&P 500 pali su za 0.6%, odnosno 0.2%.
- 17. decembar 2025: Trend se nastavio, a indeksi su zabeležili oštar pad, četvrti dan zaredom. Posebno je bio pogođen tehnološki sektor, usled straha od “AI mehura” i problema sa kojima su se suočile kompanije poput Oracle i Broadcom.
Ova suprotstavljena kretanja pokazuju zašto diversifikacija portfolija ima smisla. Kada jedan deo tržišta, poput akcija, prolazi kroz period korekcije i neizvesnosti, drugi deo, poput zlata, može da pruži stabilnost i čak ostvari rast. Upravo u ovakvim turbulentnim vremenima se pokazuje prava vrednost posedovanja fizičkog zlata.
Šta ovo znači za investitore u Srbiji?
Iako se epicentar dešavanja nalazi u SAD, globalna cena zlata direktno utiče na tržište u Srbiji. Rast cene na svetskim berzama automatski podiže vrednost zlata i kod nas, bez obzira da li posedujete zlatne poluge, investicione pločice ili popularne zlatne dukate poput Franc Jozefa.
Za domaće investitore, ovo je još jedan podsetnik na važnost zlata kao čuvara vrednosti. U svetu promenljivih ekonomskih podataka, geopolitičkih tenzija i fluktuacija na berzi, zlato nudi sidro stabilnosti. Ono ne zavisi od odluka upravnog odbora jedne kompanije niti od uspeha nekog tehnološkog trenda. Njegova vrednost je univerzalna i dokazana kroz vekove.
Ovakvi cenovni skokovi su uzbudljivi, ali mudri investitori znaju da je prava snaga zlata u dugoročnom očuvanju kupovne moći, a ne u kratkoročnoj spekulaciji. To je imovina koja strpljivo čeka svoj trenutak da zasija, a periodi ekonomske neizvesnosti su upravo takvi trenuci.
Pogled u budućnost: Šta dalje očekivati?
Sve dok traje period ekonomske neizvesnosti i dok su na stolu očekivanja o smanjenju kamatnih stopa, fundamentalni pokretači cene zlata i srebra ostaju snažni. Mešoviti ekonomski signali – sa jedne strane otporna potrošnja, a sa druge slabljenje poslovnih aktivnosti – stvaraju idealno okruženje za plemenite metale.
Investitori će nastaviti da budno prate saopštenja centralnih banaka i makroekonomske izveštaje. Svaki nagoveštaj daljeg hlađenja ekonomije verovatno će biti dodatni podsticaj za cene. Trenutni scenario potvrđuje staro pravilo: kada poverenje u tradicionalne finansijske instrumente opada, poverenje u zlato raste.
