Tokenizovano zlato: Tržište od 178 milijardi dolara koje nikad ne spava

Rupa od 62 sata koju je kripto popunio

Svaki petak popodne, kada se zatvore vrata Londonskog tržišta plemenitih metala (LBMA), cena zlata ostaje zamrznuta sve do ponedeljnog jutra. Taj prazan prozor traje 62 sata — vreme u kome geopolitičke krize ne prave pauzu, a investitori nemaju gde da reaguju. Upravo tu prazninu popunilo je tokenizovano zlato, koje se trguje neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, na kriptovalutnim berzama širom sveta.

Ova naizgled tehnička prednost pokazala se kao snažan komercijalni argument. Tokom vikenda, kada tradicionalna tržišta ćute, tokenizovano zlato omogućava otkrivanje cene u realnom vremenu — posebno dragocenu funkciju u trenucima iznenadnih globalnih događaja koji ne biraju dan u nedelji.

Brojke koje redefinišu tržište zlata

Rast koji je nadmašio DeFi

Rezultati govore sami za sebe. U toku 2025. godine, ukupna tržišna kapitalizacija tokenizovanog zlata skočila je za 177%, sa oko 1,8 na više od 5,9 milijardi dolara. Obim trgovanja dostigao je 178 milijardi dolara, što ovaj segment svrstava odmah iza najvećih ETF fondova vezanih za zlato — na drugo mesto u svetu po prometnosti, gledano kroz investicione proizvode koji prate cenu zlata.

Još upečatljivija je činjenica da je ovaj rast ostvaren dok je veliki deo decentralizovanih finansija (DeFi) prolazio kroz turbulentno razdoblje. Tokenizovano zlato nije samo opstalo — dominiralo je. Ono danas čini 73% celokupnog sektora tokenizacije robe i gotovo četvrtinu ukupnog neto rasta u širem prostoru tokenizovanih realnih sredstava (RWA).

Direktno vlasništvo kao ključna razlika

Za razliku od klasičnih ETF fondova, gde investitor drži hartiju od vrednosti i faktički postaje neobezbeđeni poverilac trusta, tokenizovano zlato nudi direktno pravno vlasništvo nad konkretnim polugama sertifikovanim od strane LBMA, uskladištenim u regulisanim trezorima. Ovaj prelaz sa indirektnog na direktno vlasništvo nad sredstvima sve više privlači institucionalne investitore kojima je transparentnost postala neophodan uslov, a ne luksuz.

Lanac blokova (blockchain) pri tome pruža uvid u rezerve koji je u teoriji dostupan svima — mada, kako ćemo videti, ta transparentnost ima svoje granice.

Koncentracija koja je i snaga i slabost

Tržišna struktura tokenizovanog zlata izrazito je oligopolska. Prva tri tokena po kapitalizaciji kontrolišu 97% ukupnog tržišta, dok četiri najveća pokrivaju 99% obima trgovanja. Likvidnost je, dakle, centralizovana kod svega nekoliko platformi, što donosi efikasnost, ali i sistemski rizik prevelike zavisnosti od malog broja aktera.

Primer PAX Gold (PAXG) ilustruje ovu ranjivost. Iako se cena PAXG formira na osnovu podataka sa više od 80 berzi, jedan jedini dan na Krakenu zabeležio je promet od 352 miliona dolara u ovom tokenu. Kada toliki deo likvidnosti prolazi kroz jednu kapiju, veliki nalozi mogu značajno pomeriti cenu — naročito u periodima tržišnog stresa, kada je dubina tržišta najplića.

Novi igrači, stare prepreke

Uprkos dominaciji etabliranih aktera, tržište nije zatvoreno. Kompanija Blue Gold Limited nedavno je završila inicijalnu emisiju svojih Standard Gold Coins, uz više od milion prethodnih registracija zainteresovanih korisnika. Infrastruktura za lansiranje novih, regulatorno usklađenih proizvoda postoji i funkcioniše.

Međutim, ući u tržište gde tri igrača drže gotovo sve nije isto što i ući na tržište u nastajanju. Novi učesnici moraju da prevaziđu duboko ukorenjene prednosti razmera i likvidnosti koje uživaju lideri — što je zadatak koji zahteva vreme, kapital i poverenje korisnika koje se ne gradi preko noći.

Tri rizika koja će odrediti 2026. godinu

Regulatorna fragmentacija

Pravni status tokenizovanog zlata razlikuje se od jurisdikcije do jurisdikcije. U SAD-u, nadležnost se prepliće između SEC-a i CFTC-a; u Evropi, okvir MiCA tek se primenjuje; u ostatku sveta, pravila su još manje jasna. Ova regulatorna rascepkanost povećava troškove usklađenosti i stvara neizvesnost za emitente i investitore, posebno one koji posluju globalno.

Održivost rasta

Obim trgovanja u četvrtom kvartalu 2025. porastao je za 345% — cifra koja odmah postavlja pitanje: ko stoji iza tog prometa? Ako je reč pretežno o visokofrekventnim trgovcima, a ne o strukturnoj, široj adopciji, rast je krhkiji nego što izgleda. Dodatno, izvan zlata, tokenizacija robe gotovo da ne postoji — tokeni koji predstavljaju električnu energiju ili sojino ulje beleže minimalan promet, često ograničen na jednu berzu ili samo na procese kreiranja i povlačenja tokena. To sugeriše da je zlato, sa svojom ulogom sigurne luke, jedinstven slučaj, a ne dokaz opšte primenljivosti tokenizacije.

Poverenje u čuvare fizičkog zlata

Možda i najkritičniji rizik leži u samom temelju sistema: fizičkom zlatu u trezorima. Tokenizovano zlato počiva na poverenju da su rezerve stvarne, dostupne i bezbedne. Mehanizmi provere rezervi na lancu blokova još uvek ne dostižu rigoroznost standarda tradicionalnih finansija. Svaka sumnja u integritet čuvara ili pokrivenost tokena fizičkim metalom mogla bi brzo da uruši poverenje — posebno u tržištu ovako koncentrisanom i zavisnom od direktnih potraživanja prema fizičkom sredstvu.

Zlato je pronašlo novi oblik — pitanje je koliko je trajan

Tokenizovano zlato stvorilo je nešto što pre nije postojalo: likvidni, globalno dostupni, frakcionalni pristup zlatu koji funkcioniše i u 3 ujutru u subotu. To je realna inovacija, a tržišne cifre potvrđuju da postoji autentična potražnja — kako od strane institucija, tako i od maloprodajnih investitora.

Ipak, tržište koje je toliko koncentrisano, regulatorno neusklađeno i zavisno od neproverivih rezervi nosi u sebi klice sopstvene ranjivosti. Godina 2026. biće test zrelosti: hoće li tokenizovano zlato izgraditi infrastrukturu poverenja koja odgovara ambiciji njenih kreatora, ili će koncentracija i regulatorna praznina postati Ahilova peta jednog od najbrže rastućih finansijskih segmenata poslednjih godina?