Trumpove carinske politike i zlato: Kratkoročni rast, dugoročni rizik za globalni sistem
Ključne tačke:
- Carinska pretnja izazvala je paniku – vest o 39% carini na švajcarsko zlato izazvala skok cene do 3.549 dolara po unci.
- Zlato je ključno za finansijski sistem – veliki ulošci se koriste za pokriće futures ugovora, pa je prekid u lancu isporuke ekstremni rizik.
- Poverenje je trajno oštećeno – iako je pretnja povučena, tržište je sada svesno ranjivosti američkog sistema.
- Hedž aktivnosti se pomeraju ka Aziji i Bliskom istoku – London, Dubai i Singapur postaju atraktivniji centri.
- Fizičko zlato postaje još važnije – u fragmentiranom svetu, posedovanje zlata bez kontratnog rizika je najsigurniji izbor.
U julu 2025. godine, globalno tržište zlata doživelo je jednu od najintenzivnijih epizoda volatilnosti u poslednjih godinu dana. Razlog? Ne rat, ne inflacija, već jedna kratka rečenica: „carinska taksa od 39% na zlatne uloške iz Švajcarske“.
Objava američke carinske službe (U.S. Customs and Border Protection) da će carina od 39% obuhvatiti i zlatne uloške od 1 kg i 100 unci izazvala je talas panike. Cena zlata na spot tržištu skočila je za 3%, probijajući 3.398 dolara po unci, dok su futures cene dostigle rekordnih 3.549 dolara. Reakcija je bila brza, ali duboka – jer je dodirnula srce globalnog finansijskog sistema.
Zašto je ova vest izazvala toliku paniku?
Zlato nije samo sirovina – to je osnova za globalne finansijske razmene. Veliki zlatni ulošci, posebno oni iz Švajcarske (koja obrađuje oko 70% svetskog zlata), koriste se za fizičko pokriće futures ugovora na Njujorškoj berzi (COMEX). Ako taj tok bude prekinut, čitav sistem dolazi pod pritisak.
Pretpostavka da bi se na zlato primenile carine značila bi da:
- Američki kupci bi morali da plate 39% više od kupaca u Londonu ili Šanghaju,
- Cena zlata u SAD-u bi teoretski mogla da skoči na 4.700 dolara po unci, dok bi svetska ostala na 3.500,
- Došlo bi do rascepa u cijenama i haosa u međunarodnom trgovanju.
Drugim rečima, carina na zlato ne bi bila samo porez – bila bi udarac po integritetu globalnog finansijskog poretka.
Brza korekcija – ali trajni gubitak poverenja
Reakcija Bele kuće bila je brza. Već narednog dana, predstavnici administracije su objavili da je u pitanju „pogrešno tumačenje“ i da carine na fizičko zlato neće biti primenjene.
Iako su cene brzo koregirane, ekonomisti i investitori upozoravaju: posledice su već nastale.
Kao što je rekao **Keith Weiner, CEO kompanije Monetary Metals**: „Kada jednom izazoveš paniku, jednostavno reći ‘bilo je to šala’ ne vraća poverenje.“
Tržište je sada svesno da je stabilnost sistema ranjiva – i da jedna neprecizna formulacija može izazvati globalni haos. To otvara put ka dugoročnim promenama:
- Pomeranje hedž aktivnosti iz Njujorka ka Londonu, Dubaiju ili Singapuru,
- Smanjenje likvidnosti na američkom futures tržištu,
- Rast potražnje za fizičkim zlatom izvan SAD-a kao utočišta.
Kratkoročno: Carine su bili „bik“ za zlato
Nejasnoća oko Trumpove trgovinske politike tokom prvog dela 2025. godine bila je jedan od glavnih pokretača rasta cena zlata. Investitori su se okrenuli zlatu kao:
- zaštiti od inflacije,
- hedežu protiv geopolitičke nestabilnosti,
- i alternativi u slučaju prekida u globalnim lancima isporuke.
Čak i pre ove incidente, cena zlata je već prešla 3.400 dolara – podstaknuta nabavkama centralnih banaka, slabljenjem dolara i opštom neizvesnošću.
Dugoročno: Rizik od fragmentacije tržišta
Šta ako se ovakva pretnja ponovi?
Analitičari upozoravaju da, iako je trenutno mala verovatnoća da će se carine na zlato stvarno uvesti, sam rizik postaje deo tržišne dinamike.
Kao što je naglasila ekonomistkinja **Lauren Saidel-Baker iz ITR Economics**: „Carine su već komplikovale lance isporuke u mnogim industrijama. Carine na zlato bi direktno udarile po samom srcu investicionih aktivnosti.“
Dugoročno, to može dovesti do:
- Fragmetacije tržišta – različite cene zlata u različitim regionima,
- Gubitka dominantne uloge američkog futures tržišta,
- Rasta konkurentskih centara u Aziji i Bliskom istoku.
U takvom svetu, fizičko zlato, skladišteno van političkih rizika, postaje još vrednije.
Šta ovo znači za investitore?
Ova kriza, iako kratkotrajna, donosi važne pouke:
- Poverenje u sistem je krhko – čak i najstabilniji finansijski mehanizmi mogu biti ugroženi političkom retorikom.
- Fizičko zlato ima prednost – nema kontratni rizik, ne može biti „zamrznuto“ niti podloženo carinama ako je već u posedu.
- Geografska diverzifikacija brodova – držanje zlata u različitim jurisdikcijama može smanjiti rizik od lokalnih prepreka.
U Dunav Gold-u, naša poruka je jasna: zlato nije samo ulaganje – to je finansijska sigurnosna kopča.
Zaključak: Kriza koja je prošla – ali upozorenje koje ostaje
Incident sa carinama na zlato bio je trenutak istine. Pokazao je da je globalni sistem zavisio od pretpostavke da su određeni aktivi „van politike“. Ta pretpostavka više ne važi.
U vremenu kada su trgovinski ratovi i geopolitičke pretnje postali normala, zlato se ponovo nameće kao neutralni, nepokretljivi i neprikosnoviti aktivan.
Kao što je jedan analitičar primetio: „Ne brini se koliko zlato košta danas. Brini se koliko košta kad sve ostalo prestane da funkcioniše.“
U Dunav Gold-u, mi se ne oslanjamo na obećanja. Mi nudimo ono što traje.
Zlato nije u modi – zlato je nužno.
