Uznemireni svet traži utočište u zlatu

Zlato kao odgovor na krizu

U svetu koji se sve brže menja – gde geopolitičke tenzije, monetarna neodrživost i ekonomska nesigurnost postaju norma – sve više zemalja i pojedinaca beži ka najstarijem sigurnom utočištu: zlatu.

Ne radi se o kratkoročnom strahu. Radi se o strateškom pomaku. Zlato više nije samo „imovina zaštite“ – postalo je ključni element monetarne politike, alat za smanjenje zavisnosti od američkog dolara i simbol finansijske suverenosti.

Centralne banke u akciji

2025. godina obeležena je bezprecedentnim prilivom zlata u centralne banke. Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), institucije širom sveta dodale su preko 1.000 tona zlata u svoje rezerve – najveći godišnji priliv od 2010. godine.

Među najvećim kupcima su:

• Kina: Nastavlja da akumulira zlato, iako njeni podaci nisu uvek transparentni.
• Indija: Aktivno širi rezerve kako bi smanjila zavisnost od stranih valuta.
• Poljska: Spremila se za geopolitičke rizike kupovinom više desetina tona.
• Turska: Rekordno kupuje zlato kako bi stabilizovala sopstvenu ekonomiju.

Ovaj trend nije slučajan. 95% centralnih banaka očekuje da će povećati svoje zlatne rezerve u narednih 12 meseci.

Povratak u sopstvene granične linije

Pored povećanja količine, menja se i lokacija. Sve više zemalja premišta svoje zlatne rezerve unutar vlastitih granica – kao znak suverenosti i sigurnosti.

Posle incidenta sa ruskim rezervama 2022. godine, kada su zlatne rezerve bile „zamrznute“ zbog geopolitičkih sankcija, brojne zemlje shvatile su da čak i zakonsko vlasništvo može biti politički rizik.

Danas, 59% zemalja povećava domaću skladištenje zlata – u poređenju sa 41% prethodne godine. Ovaj trend je najizraženiji u Evropi, Aziji i Latinskoj Americi.

Cena zlata: od sigurnog utočišta do glavnog glumca

Cena zlata, koja je u januaru 2025. godine iznosila oko 2.640 USD po unci, porasla je na rekordnih 3.300 USD do jula – rast od preko 25%.

Ovaj porast nije samo rezultat nabavke centralnih banaka. Pokreću ga i:

• Slabljenje američkog dolara: DXY indeks je pao za 7,85% od početka godine.
• Rastući globalni dug: Prema IMF-u, globalni dug dostigao je 320 biliona dolara.
• Inflacija: Iako u nekim zemljama opada, očekuje se da će ostati strukturni problem.
• Geopolitičke krize: Konflikti u Ukrajini, Bliskom istoku i Aziji povećavaju potražnju za sigurnim imovinama.

Zlato kao strategija, ne kao osećaj

Zlato više nije imovina za vreme kriza – postalo je deo svakodnevne strategije. Isto kao što investitori drže akcije za rast, obveznice za prihod, tako sve više drži zlato za sigurnost i diverzifikaciju.

Kao što kažu u Londonu: „Zlato nije tu da zaradi. Zlato je tu da preživi.“

Međutim, u 2025. godini, ono radi i jedno i drugo.

Budućnost u zlatnim tonama

Analitičari predviđaju da će cena zlata dostići 3.600 USD do kraja 2025., a 4.000 USD do sredine 2026. godine. Ovi ciljevi nisu sanjari – već rezultat analiza o monetarnoj politici, inflaciji i geopolitici.

U tom scenariju, zlato više neće biti deo portfelja – već njegova osnova. I oni koji ulažu sada, ulažu u promenu – u svet gde je vrednost ponovo merena u metalu, a ne u kodu.