Tržišna kapitalizacija tokenizovanog zlata dostigla je rekordnih 2,57 milijardi dolara. Iako ovo ukazuje na rastuću potražnju za digitalnim aktivima, sva vrednost se i dalje oslanja na fizičko zlato. Zašto to znači?
Na Balkanu se sve jače oseća ekonomska i politička neizvesnost. U takvom okruženju, sve više građana i institucija okreće se fizičkom zlatu kao dugoročnom utočištu. Da li je ovo početak zlatne ere za region?
Cena srebra skočila je iznad 40 dolara po unci – nivo koji nije viđen više od jednog decenija. Iako je zlato glavni naslov, srebro postaje najbrži rastući vredni metal. Zašto?
Otvaranje prvog LME-sertifikovanog skladišta za metale u Hong Kongu nije samo lokalni događaj – to je signal o preuređenju globalnog tržišta sirovina. Kako će ovo uticati na zlato, trgovinu i finansijsku arhitekturu?
U vremenu promena, porodice na Balkanu se vraćaju starim običajima. Zlatna kovanica na rođenje, venčanje ili krštenje više nije samo poklon – to je prvi korak ka finansijskoj sigurnosti za naredne generacije.
Iz SAD-a, Kanade, Nemačke i Švajcarske, hiljade porodica se vraća na Balkan. Sa sobom ne donose samo kofere, već i imovinu – koju sve više prenose kroz fizičko zlato. Zašto?
U julu 2025. godine, iznenadna zabuna oko carina na zlato iz Švajcarske izazvala je paniku na tržištu: cena je skočila za 3%. Iako je pretnja brzo povučena, signal je jasan – poverenje u američki sistem je ranjivo.
U Beogradu je u poslednje vreme pristiglo više stotina hiljada građana iz ruske i ukrajinske dijaspore. Donose sa sobom kapital, strah od kriza – i tradiciju čuvanja vrednosti. Da li i kako koriste zlato?
De-dolarizacija više nije teorija – postaje politika. ASEAN, BRICS i centralne banke širom sveta smanjuju korišćenje dolara. Zlato se ponovo nameće kao neutralno utočište.
Podaci pokazuju da je Kina u julu 2025. godine udvostručila neto uvoz zlata preko Hong Konga. Ovaj porast nije slučajan – to je deo šireg trenda: Azija postaje epicentar globalne potražnje za zlatom.