Zlato blago raste dok tržište diše: Rat u Iranu, naftna kriza i novi američki carinski udari drže investitore na oprezu
- Cena zlata u ranim američkim trgovanjem porasla za 2 dolara, na 5.181,10 dolara po unci (aprilski futures).
- Srebro beleži solidniji rast – majski futures na 87,085 dolara, plus 1,56 dolara.
- Rat u Iranu izazvao najveći poremećaj snabdevanja naftom u istoriji – globalna proizvodnja pada za 8 miliona barela dnevno u martu.
- Trampova administracija pokrenula istragu po Sekciji 301 protiv više od desetak ekonomija, uključujući Kinu, EU, Indiju i Japan.
- Prinos na desetogodišnje američke obveznice iznosi 4,23%, a dolar ostaje jak – oba faktora pritiskaju zlato nadole.
Između rata i inflacije: Zlato traži pravac
Tržište plemenitih metala ušlo je u četvrtak u fazu kratkog predaha. Cena zlata blago je porasla u ranom američkom trgovanju, ali bez snažnog impulsa – investitori mere dve suprotstavljene sile. S jedne strane, geopolitička nesigurnost izazvana ratom u Iranu deluje kao klasičan katalizator potražnje za zlatom kao ‘sigurnom lukom’. S druge strane, jak američki dolar, rastući prinosi obveznica i strahovi od inflacije koji odlažu smanjenje kamatnih stopa, deluju u suprotnom smeru.
Aprilski futures na zlato poslednji put zabeležen je na 5.181,10 dolara, što je rast od svega 2 dolara. Srebro je pokazalo nešto više poleta – majski ugovor porastao je za 1,56 dolara, na 87,085 dolara po unci.
Rat u Iranu prepisuje istoriju naftnog tržišta
Hormuzki moreuz gotovo neprohodan
Međunarodna agencija za energiju (IEA) objavila je danas izveštaj koji opisuje situaciju bez presedana: rat u Iranu izazvao je najveći poremećaj snabdevanja naftom u istoriji. Hormuzki moreuz, kroz koji prolazi znatan deo svetskog izvoza nafte, praktično je zatvoren za brodski saobraćaj, što je primoralo proizvođače iz Persijskog zaliva da smanje dnevnu proizvodnju za najmanje 10 miliona barela.
IEA procenjuje da će globalna proizvodnja nafte u martu pasti za 8 miliona barela dnevno u poređenju sa februarskim nivoom od oko 107 miliona barela dnevno – pad od više od 7 odsto. Irak, Katar, Kuvajt, UAE i Saudijska Arabija beleže najveće redukcije, mada IEA napominje da će deo gubitaka biti nadoknađen povećanom proizvodnjom Kazahstana, Rusije i proizvođača van OPEK+ grupe.
Saudijska Arabija pronalazi alternativne puteve
Saudijska Arabija i UAE preusmeravaju izvoz kroz luke van Zaliva. Saudijska Arabija je 9. marta postavila rekord – 5,9 miliona barela dnevno izvezeno kroz zapadne luke, nasuprot svega 1,7 miliona barela dnevno koliko je taj pravac nosio tokom 2025. godine. Cena nafte na Nymex berzi trenutno se kreće oko 91 dolar po barelu.
Kriza se širi i na druge sektore: tankerski napadi kod Iraka, dronovski udari na Dubai, privremeno zatvaranje omanske luke i skok cena evropskog gasa samo su deo sve teže slike. Globalne obveznice su, prema izveštajima, izbrisale sve dobitke ostvarene u 2026. godini, dok inflaciona zebnja raste.
Trampova administracija otvara novi front – trgovinski
Istraga po Sekciji 301: Ko je na meti?
Dok se svetska pažnja usredsređuje na Bliski istok, Trampova administracija tiho je pokrenula jedan od najopsežnijih trgovinskih postupaka u novijoj američkoj istoriji. Američki trgovinski predstavnik Džejmson Grir objavio je u sredu pokretanje istrage po Sekciji 301 Zakona o trgovini protiv više od desetak ekonomija, zbog navodnih viškova proizvodnih kapaciteta koji narušavaju tržišnu ravnotežu.
Na listi zemalja pod istragom nalaze se neka od najvećih američkih trgovinskih partnera: Kina, Evropska unija, Meksiko, Indija, Japan, Južna Koreja i Tajvan. Istrazi će biti podvrgnute i Švajcarska, Norveška, Indonezija, Singapur, Tajland, Malezija, Kambodža, Vijetnam i Bangladeš. Kanada, interesantno, nije uvrštena u prvu rundu.
‘Naš stav je da su ključni trgovinski partneri razvili proizvodne kapacitete koji su zaista odvojeni od tržišnih podsticaja domaće i globalne tražnje’, rekao je Grir novinarima. Istrage ovog tipa obično traju nekoliko meseci, ali su neophodan pravni preduslov da predsednik jednostrano uvede carine na uvoz iz konkretnih zemalja.
Tehnicka slika: Bikovi gledaju ka 5.434, medvedi čuvaju 5.000
Posmatrano kroz tehničku prizmu, aprilski futures na zlato suočava se sa jasno definisanim nivoima. Bikovi imaju za cilj zatvaranje iznad 5.434,10 dolara – prošlonedeljnog maksimuma koji predstavlja čvrstu zonu otpora. Medvedi, s druge strane, pokušavaju da gurnu cenu ispod psihološke podrške na 5.000 dolara.
Neposredni otpor nalazi se na 5.248,70 dolara (nedeljni maksimum), a zatim na 5.300 dolara. Prva podrška je na 5.127,10 dolara (utorkov minimum), pa na 5.100 dolara. Vajkofova tržišna ocena za zlato iznosi 7,0 od 10.
Kod srebra, bikovi ciljaju zatvaranje iznad 95,86 dolara – ključnog tehničkog otpora. Medvedi gledaju ka februarskom minimumu od 71,815 dolara. Neposredni otpor je na 90,385 dolara, a podrška na 84,06 dolara. Vajkofova ocena za srebro: 6,0.
Tržište čeka – ali ne zadugo
Današnja pauza na tržištu zlata ne treba da zavara. Sile koje oblikuju cenu – geopolitički haos, energetska kriza bez presedana i novi talas američkog protekcionizma – nisu se smirile, već se samo pregrupisavaju. Svaki od ovih faktora pojedinačno bio bi dovoljan da pokrene značajne tržišne oscilacije. Zajedno, oni stvaraju okruženje u kome je neizvesnost jedina izvesnost. Zlato, istorijski gledano, u takvim okolnostima retko ostaje na mestu.
