Zlato i srebro na istorijskim visinama usled eskalacije sukoba u Iranu

Tržište pod pritiskom geopolitičke nestabilnosti

Cene plemenitih metala su u ranom američkom trgovanju četvrtka zabeležile skok, pokretane povratkom potražnje za sigurnom lukom usred eskalacije sukoba u Iranu. Dok se ishod rata i dalje smatra izuzetno neizvesnim, investitori masovno preusmeravaju kapital ka imovini koja tradicionalno čuva vrednost tokom kriza. Aprilski ugovori za zlato su zabeležili rast od 42,30 dolara, dostižući nivo od 5.176,70 dolara po unci, dok je martovsko srebro skočilo za 1,637 dolara na 84,27 dolara.

Situacija na terenu se pogoršava. Sukob je ušao u šesti dan bez znakova smirivanja. Iran je izjavio da će napadi biti intenzivniji, dok su vazdušni udari nastavljeni širom regiona. Izrael sprovodi talase vazdušnih napada na Teheran, gađajući vojne i obaveštajne ciljeve, nakon napada na militante Hezbolaha u Libanu. Prema izveštajima, u Iranu je do sada poginulo najmanje 1.100 ljudi, a desetine drugih u regionu. Qatar je savetovao stanovnicima da ostanu u zatvorenom zbog visokog nivoa pretnje.

Energetska sigurnost i globalni lanac snabdevanja

Persijski zaliv u opasnosti

Strah od širenja sukoba na energetsku infrastrukturu postaje glavni faktor na tržištu nafte. Iran je potvrdio napad na tanker u Persijskom zalivu, što naglašava rizik za transport energenata. Kao direktna reakcija, Kina je naredila najvećim rafinerijama da obustave izvoz dizela i benzina kako bi prioritetno zadovoljile domaće potrebe. Ova odluka odražava širu trku u Aziji za obezbeđivanje energenata, dok rafinerije od Japana do Indonezije smanjuju kapacitete rada.

Supertankeri su počeli da izbegavaju planirane rute kroz Persijski zaliv i traže sigurnije odredišta. Podaci praćenja plovila pokazuju da je najmanje tri nosača sirove nafte promenilo kurs ka Atlantskom bazenu. Ovo kretanje znači manje brodova za utovar nafte iz ključnih proizvođača Bliskog istoka, dok regionalni proizvođači popunjavaju skladišta jer nema dovoljno kapaciteta za transport.

Makroekonomski odjek i političke odluke

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava na globalnu ekonomsku štetu. Kristalina Georgieva, direktorka MMF-a, naglasila je da će rat testirati otpornost svetske ekonomije i da će novi šokovi nastaviti da stižu. Prolongirani sukob može uticati na cene energenata, inflaciju i rast, postavljajući nove zahteve pred donosioce odluka.

U međuvremenu, američka centralna banka (Fed) u svojoj ‘Bež knjizi’ navodi da se američka ekonomija umerno širi, uz umerenu inflaciju. Ipak, pravni sudari u SAD-u nastavljaju se. Savezni sudija naložio je administraciji da obustavi proces naplate carina nakon što je Vrhovni sud proglasio globalne carine nezakonitim. Sudija Ričard Eaton je naložio carinskim službama da prestanu sa obračunavanjem hitnih carina i ponovo izračunaju dažbine, uklanjajući sporne Trumpove tarife.

Tržišne dinamike i tehnički pogled

Pored geopolitike, na tržište utiču i specifični komercijalni dogovori. Administracija SAD-a i venezuelanska državna rudarska kompanija finalizovali su dogovor o prodaji do 1.000 kilograma zlata američkim tržištima. Ovo se dešava dok Venezuela beleži višegodišnje rekorde u izvozu sirove nafte, a Kina se obavezala da će eliminisati deflaciju, što može biti pozitivan signal za tržište metala.

Tehnički gledano, kupci (bule) za aprilsko zlato imaju sledeći cilj da zatvore cenu iznad otpora od 5.434,10 dolara. Prodavci (medvedi) pokušavaju da gurnu cenu ispod tehničke podrške na 5.000,00 dolara. Za srebro, sledeći cilj kupaca je zatvaranje iznad otpora od 95,86 dolara, dok je podrška na nivou februarskog minimuma od 71,815 dolara.

Tržište zlata i srebra ostaje pod snažnim pritiskom geopolitičkih faktora, a svaki novi eskalacija sukoba u Persijskom zalivu može dodatno podići cene plemenitih metala u narednom periodu.