Zlato i srebro na istorijskim vrhovima: Šta stoji iza rekordnog rasta i kuda idu plemeniti metali

Rekordni reli koji je iznenadio i najiskusnije investitore

Plemeniti metali su ušli u 2026. godinu kao jedna od najdramatičnijih investicionih priča poslednjih decenija. Zlato je po prvi put u istoriji prešlo granicu od 5.000 dolara po unci, dok je srebro u samo jednoj godini skočilo za neverovatnih 148%. Iza ovih cifara stoji splet makroekonomskih sila, geopolitičke napetosti i strukturnih promena u potražnji – ali i nagla opomena o rizicima koji prate ovakve ekscesivne raste.

Kada je Kevin Warsh nominovan za predsednika Federalnih rezervi SAD, dolar je ojačao, a oba metala su zabeležila najveće jednodnevne padove u više od tri decenije. Brzina rasprodaje zatekla je mnoge upravljače portfolijima. Deo pada pripisuje se tehničkim faktorima – velikoj upotrebi derivata i niskoj likvidnosti pred kraj meseca – ali suštinska poruka ostaje: ovo tržište nije jednostrano.

Tri sile koje pokreću tržište plemenitih metala

Državni dugovi i erozija poverenja u fijat valute

Globalni javni dug dostigao je zabrinjavajuće nivoe. Američki federalni dug premašuje 120% BDP-a, dok godišnji fiskalni deficit iznosi između 6% i 7% BDP-a. Japanu, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kanadi situacija nije ništa bolja – i one su prešle granicu od 100% BDP-a. U takvom okruženju, zlato – kao imovina bez rizika suverenog izdavaoca – istorijski privlači kapital koji traži utočište od devalvacije.

Srebro u ovom kontekstu funkcioniše kao verzija zlata sa višim beta koeficijentom: amplifikuje kretanja svog skupljeg pandana, ali dodaje i sopstvenu industrijsku komponentu. Tokom poslednjih 20 godina, godišnja volatilnost srebra bila je i do dva puta veća od volatilnosti zlata.

Geopolitička nesigurnost i potražnja za sigurnim utočištem

Periodi politickih tranzicija i globalnog pregrupisavanja tradicionalno povećavaju potražnju za tzv. ‘safe haven’ imovinom. Analitičari BlackRocka, međutim, smatraju da je korisnije posmatrati plemenite metale ne kao puko utočište, već kao stabilizatore portfolija koji istorijski pokazuju nisku ili negativnu korelaciju sa akcijama u periodima tržišnog stresa.

Podaci to potvrđuju: od 2020. godine, u mesecima kada je S&P 500 padao više od 5%, zlato je u proseku ostvarivalo prinos od +2%, dok je američki agregat obveznica bio blizu nule. Od 25 meseci u kojima su akcije beležile pad, zlato je ostvarilo pozitivan prinos u 40% slučajeva. Ova asimetrija čini zlato posebno vrednim instrumentom u scenarijima dubokih korekcija.

Industrijska revolucija pogoni srebro

Za razliku od zlata, srebro ima snažnu industrijsku dimenziju. Oko 60% godišnje potrošnje srebra vezano je za elektroniku, solarne panele i poluprovodnicke komponente. Sama elektronika troši oko 445 miliona unci srebra godišnje, što je najveća industrijska upotreba ovog metala. Izgradnja data centara, rastuća potrošnja električne energije zbog veštačke inteligencije i širi trend elektrifikacije dodaju ciklicnu i rastom-osetljivu komponentu potražnji za srebrom.

Solarna fotonaponska tehnologija činila je skoro 29% ukupne industrijske potražnje za srebrom u 2024. godini, u poređenju sa svega 11% u 2014. Uz električna vozila i infrastrukturu veštačke inteligencije, solarni sektor očekuje se da ostane ključni pokretač rasta potražnje za srebrom do 2030. godine.

Centralne banke, stejblkoin izdavači i novi kupci zlata

Jedna od najznačajnijih strukturnih promena na tržištu zlata jeste preoblikovanje baze kupaca. Centralne banke, koje drže 20% sveg iskopavanog zlata, ubrzano su povećavale rezerve od 2022. do 2025. godine, diversifikujući se od dolara. Prošle godine, zlato je po prvi put u 30 godina preteklo američka trezorska obveznica kao najveći udeo u globalnim rezervama.

Anketa iz 2025. pokazala je da 95% centralnih banaka očekuje rast globalnih zlatnih rezervi u 2026., u poređenju sa 81% u 2024. i samo 52% u 2021. Ekonomije poput Kine i Brazila još uvek drže manje od 10% rezervi u zlatu, što sugeriše da kupovina centralnih banaka ima potencijal da ostane ključni pokretač potražnje.

Privatna bogatstva su, pak, potcenjena u ovoj priči. Alokacije privatnog bogatstva u zlato su oko 50% ispod nivoa od pre decenije. Indija i Kina zajedno čine skoro 60% globalne potrošačke potražnje za zlatom, dok Severna Amerika i Evropa zajedno predstavljaju samo oko 15% – što ukazuje na prostor za rast zapadnih investitora. Zlatni ETF-ovi čine svega 0,17% američke privatne finansijske imovine.

Novi i neočekivani kupci su stejblkoin izdavači. Tether, najveći svetski izdavač stejblkoina, akumulirao je oko 140 tona zlata – što ga svrstava na 33. mesto po veličini zlatnih rezervi u svetu. Stejblkoin tržište naraslo je sa 28 milijardi dolara u 2020. na preko 280 milijardi dolara u 2025. Projekcije govore o mogućem rastu na 1,9 triliona dolara do 2030. u baznom scenariju, odnosno do 4 triliona u optimističnom. Dalji rast ovog segmenta mogao bi povući i dodatnu potražnju za zlatom.

Uloga zlata i srebra u savremenom portfoliju

BlackRockovi analitičari naglašavaju da zlato i srebro u današnjim uslovima nisu samo defanzivne pozicije. Zajedno, oni nude diferencirani pristup: zlato kao strateški diversifikator i čuvar vrednosti, a srebro kao metal višeg rizika i prinosa sa značajnom industrijskom potražnjom.

Zlato je istorijski funkcionisalo kao ‘balast’ portfolija, posebno tokom korekcija na tržištu akcija, pokazujući nisku ili negativnu korelaciju sa akcijama upravo onda kada je diversifikacija najvažnija. U vreme kada je korelacija akcija i obveznica postala nepouzdana, ova karakteristika zlata dobija na posebnoj vrednosti.

Srebro je, s druge strane, volatilnije i cikličnije. Iako ne pruža iste konzistentne benefite kao zlato, može poboljšati diversifikaciju tokom punih tržišnih ciklusa nudeći veći potencijal rasta u periodima ekonomske ekspanzije i industrijskog rasta. Zbog više volatilnosti, pozicija u srebru u portfoliju tipično je manja od one u zlatu.

Izgledi: Konstruktivni, ali bez iluzija o ponavljanju 2025.

Predviđanje cena plemenitih metala notorno je težak zadatak – oni ne generišu novčane tokove niti buduće zarade koje bi se mogle diskontovati. Ključni su, dakle, pomaci na strani potražnje. Iz tog ugla, perspektiva ostaje konstruktivna: pad realnih kamatnih stopa smanjuje oportunitetni trošak držanja zlata, a mnogi pokretači potražnje koji su obeležili 2025. godinu – centralne banke, stejblkoin izdavači, AI infrastruktura – još uvek su u ranim fazama.

Ipak, realistična ocena nalaže oprez: reliji magnitude 2025. godine retko se ponavljaju. Volatilnost je skočila, likvidnost je ograničena, a tržište je već uračunalo deo dobrih vesti. Investitori koji razmatraju ulazak u ovu klasu imovine moraju biti svesni da su i nagrade i rizici sada znatno veći nego što su bili pre godinu dana.