Zlato i srebro vraćaju iranske dobitke: Tržišta se klade na kratak rat, ali Dubai plaća cenu

Geopolitički šok koji nije bio šok

Kada je iranski sukob izbio, tržišta plemenitih metala reagovala su refleksno — zlato i srebro skočili su na talasu potražnje za sigurnim utočištem. No, taj impuls se brzo ugasio. Analitičari nemačke kompanije Heraeus, jednog od vodećih prerađivača plemenitih metala na svetu, u svojoj najnovijoj analizi zaključuju da su investitori brzo promenili računicu: umesto da cene prolongiran rat, tržišta su se kladila na brzo okončanje sukoba.

Ovo nije prvi put da se takav obrazac ponavlja. Heraeus podseća na analogiju iz 2022. godine, kada je zlato raslo dve nedelje nakon početka rusko-ukrajinskog rata, a potom vratilo sve dobitke i završilo godinu gotovo na istom nivou na kom je i počelo. Istorija, čini se, ima naviku da se ponavlja na tržištima metala.

Šta brojevi zapravo govore

Dolar jača, ali ne dovoljno da uzbuni

Indeks američkog dolara pomeren je sa 97,6 — koliko je iznosio petkom pre početka napada — na 99. Zvuči kao značajan skok, ali kontekst je ključan: u januaru 2025. godine dolar indeks dostigao je čak 110. Dakle, čak i ojačani dolar ostaje znatno ispod nedavnih vrhova, što ograničava pritisak na cene zlata denominovane u dolarima.

Prinosi na američke državne obveznice porasli su za svega oko 20 baznih poena. Ovaj relativno skroman pomak analitičari Heraeusa čitaju kao jasan signal: institucionalni investitori ne cene scenarij dugotrajnog rata koji bi dramatično promenio inflatornu sliku i naterao Federalne rezerve na agresivniji zaokret u monetarnoj politici.

Zlato između rekorda i korekcije

Spot zlato trgovalo se u ponedeljak ujutro po 5.079,63 dolara po unci, što predstavlja pad od 1,78% u toku sesije. Heraeus objašnjava da cena i dalje trpi posledice brzog rasta do rekordnih nivoa koji je prethodio sukobu — prodaja radi realizacije dobiti neutralisala je svaku novu potražnju motivisanu geopolitičkim strahom.

‘Reakcija tržišta na sukob na Bliskom istoku bila je manje ekstremna nego što se moglo očekivati’, navode analitičari, dodajući da postoji nekoliko potencijalnih vetrova u lice za zlato: jači dolar, mogućnost više inflacije koja bi vodila ka manjem broju smanjenja kamatnih stopa ili čak njihovom povećanju. Ipak, naglašavaju da bi taj uticaj mogao biti privremen ako se sukob brzo okonča.

Dubai: Tiha kriza u srcu globalnog toka zlata

Dok se investitori fokusiraju na cene, sukob je izazvao konkretnu, opipljivu disrupciju u globalnom lancu snabdevanja zlatom. Dubai je jedan od najvažnijih trgovinskih čvorova za zlato na svetu — uvozi sirovinu za preradu i izvozi prerađeno zlato, pre svega u Indiju, jedan od najvećih potrošača na planeti.

Problem je logistički, ali ima dalekosežne posledice: zlato se često prevozi komercijalnim putničkim letovima, a hiljade takvih letova otkazano je zbog sukoba. Ovo praktično znači da je regionalni tok plemenitih metala zaustavljen, što može stvoriti lokalne nestašice i cenovne disparitete između tržišta.

Srebro pod dvostrukim pritiskom

Fresnillo rezove najavljuje unapred

Dok geopolitika dominira kratkoročnom slikom, fundamentalna ponuda srebra donosi sopstvene izazove. Fresnillo, meksička kompanija koja je najveći primarni proizvođač srebra na svetu, objavila je da planira smanjenje proizvodnje u 2026. godini.

Kompanija je u 2025. godini proizvela 48,7 miliona unci srebra — u skladu sa sopstvenim smernicama, ali 13,5% manje nego 2024. godine, kada je proizvedeno 56,3 miliona unci. Za tekuću godinu, Fresnillo prognozira dalji pad na raspon između 42 i 46,5 miliona unci, što bi bio najniži nivo u posmatranom periodu. Razlog su izmene plana eksploatacije rudnika Fresnillo, koje će smanjiti propusnost rude i ukupni sadržaj metala, kao i prelazak rudnika Ciénega na zone bogatije zlatom, ali siromašnije srebrom.

Zanimljivo je da su meksičke državne statistike pokazale rast ukupne nacionalne proizvodnje srebra za oko 3% u 2025. godini uprkos padu Fresnilla — što znači da su drugi proizvođači u toj zemlji popunili deo praznine.

Tehnička slika upozorava na dalji pad

Spot srebro trgovalo se u ponedeljak po 83,75 dolara po unci, uz pad od 0,83%, mada je metal povratio veći deo noćnih gubitaka. Heraeus analitičari ukazuju da je cena pala ispod svog korektivnog cenovnog kanala, što tehnički sugeriše nastavak pada u kratkom roku. Prva podrška identifikovana je na nivou od 78 dolara po unci, a sledeća na 64 dolara — što odgovara februarskom minimumu.

Kao i kod zlata, i rast srebra izazvan sukobom iskorišćen je kao prilika za smanjenje izloženosti: ETF fondovi zabeležili su pad u udelima, što govori da su institucionalni investitori prodavali na skoku, a ne kupovali.

Kratkoročna neizvesnost, dugoročna gravitacija ostaje

Heraeus analiza oslikava tržište koje balansira između dva narativa. S jedne strane, geopolitički rizik koji bi u drugačijim okolnostima mogao da podigne zlato znatno više — ali tržišta ga tretiraju kao privremenu pojavu. S druge strane, strukturalni faktori poput pada ponude srebra i disrupcije regionalnih tokova zlata nisu privremeni i imaće trajnije posledice.

Ako se sukob zaista okonča brzo, kao što tržišta pretpostavljaju, pritisak na cene plemenitih metala može se ublažiti. No, ako se ta pretpostavka pokaže pogrešnom, svaki od pomenutih faktora — inflacija, kamatne stope, logistički kolaps i pad ponude — mogao bi da deluje istovremeno, sa efektima koje je teško predvideti. Tržišta su se kladila. Pitanje je samo ko će imati poslednju reč.