Zlato je sada druga najvažnija rezervna imovina sveta — ali centralne banke usporavaju sa kupovinom
Zlato je postalo druga najveća rezervna imovina na svetu, odmah iza američkog dolara — ali novi podaci sugerišu da centralne banke usporavaju tempo kupovine.
Globalne zlatne rezerve porasle su za gotovo 1.100 tona prošle godine, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetskog saveta za zlato. To je bio drugi najveći godišnji neto priliv u istoriji, nadmašen samo kupovinom iz 2022. godine.
Centralne banke na tržištima u razvoju — uključujući Kinu, Poljsku i Singapur — predvodile su tu kupovinu, delom kao odgovor na geopolitičke tenzije i kao pokušaj da se smanji oslanjanje na američki dolar. Zlato se takođe koristi kao zaštita od inflacije i sredstvo za diversifikaciju deviznih rezervi.
Ali novi podaci iz prvog kvartala 2025. ukazuju na smanjenje apetita.
Neto kupovina u prva tri meseca godine iznosila je 228 tona, što je pad sa 284 tone u istom periodu prethodne godine.
„Ono što vidimo jeste stabilizacija u tempu kupovine zlata od strane centralnih banaka, nakon rekordnih nivoa iz 2022. i 2023. godine“, rekao je Shaokai Fan, direktor za centralne banke i globalnu politiku u Svetskom savetu za zlato. „To ne znači da centralne banke gube interesovanje za zlato — već da su mnoge već postigle ciljani nivo rezervi.“
Fan je dodao da visoke cene zlata u 2024. i 2025. takođe mogu predstavljati prepreku za dalje kupovine, posebno za zemlje sa ograničenim deviznim sredstvima.
„Uprkos usporavanju, strukturni faktori se nisu promenili“, rekao je on. „Geopolitički rizici, dedolarizacija i strateška diversifikacija i dalje su snažni motivi za držanje zlata.“
Gde se nalazi Narodna banka Srbije u ovom kontekstu?
U prethodnoj deceniji, Narodna banka Srbije (NBS) je postupno povećavala svoje zlatne rezerve na oko 38 tona, što danas predstavlja oko 10–15% ukupnih deviznih rezervi, zavisno od tržišne cene zlata.
Kao i druge centralne banke, NBS je iskoristila period niskih cena i relativne monetarne stabilnosti da osigura fizičko zlato kao stratešku rezervu. U 2025, kada se globalni apetit za daljom kupovinom hladi, Srbija već ulazi u fazu zasićenja — što znači da ne mora da kupuje, ali može da profitira od rasta vrednosti postojećih zaliha.
U uslovima pada deviznih priliva, trgovinskih deficita i moguće fiskalne nestabilnosti, upravo zlato ostaje sidro poverenja u stabilnost finansijskog sistema. I zato njegova uloga ne jenjava — čak ni kada se kupovine privremeno uspore.
