Zlato ne reaguje na rat: Zašto geopolitička kriza na Bliskom istoku nije pokrenula cenu plemenitog metala?
- Cena zlata pala je više od 6% na 5.085 dolara po unci uprkos eskalaciji sukoba SAD, Izraela i Irana u martu 2026.
- Jak dolar i rast prinosa na američke obveznice pritiskaju cenu metala koji ne nosi kamatu.
- JPMorgan prognozira cenu od 6.300 dolara po unci do kraja 2026, Deutsche Bank cilja 6.000 dolara.
- Zatvaranje Hormuškog moreuza moglo bi dugoročno da podigne inflaciju i kamatne stope, što bi dodatno oslabilo privlačnost zlata.
Sigurno utočište koje više ne pruža sigurnost?
Kada topovi progovore, zlato obično skuplja. To je tržišna aksioma stara decenijama. Ipak, u najnovijem sukobu koji uključuje Sjedinjene Američke Države, Izrael i Iran, plemeniti metal se ponaša suprotno svim ustaljenim pravilima. Umesto rasta, tržište je svedočilo naglom padu, a zatim dugotrajnoj stagnaciji. Šta se to promenilo u logici globalnih investitora?
Šta se zapravo dogodilo na tržištu zlata
Kratki skok, pa strm pad
Posle udara SAD i Izraela na Iran 28. februara 2026, cena zlata je reagovala očekivano — porasla je sa 5.296 na 5.423 dolara po unci. To je bio klasičan refleks: investitori beže u sigurna utočišta čim se geopolitička temperatura podigne. Međutim, taj rast nije dugo trajao.
Već 3. marta usledila je snažna prodajna navala koja je srušila cenu za više od 6%, na 5.085 dolara. U narednim danima, uprkos daljoj eskalaciji tenzija, zlato je osciliralo u uskom koridoru između 5.050 i 5.200 dolara — bez jasnog smera, bez snažne reakcije.
Dolar i obveznice kao protivteža
Ross Norman, izvršni direktor platforme Metals Daily, identifikuje dva ključna makroekonomska faktora koja neutrališu geopolitički impuls. Jak američki dolar i rastući prinosi na državne obveznice SAD direktno umanjuju privlačnost zlata kao klase imovine.
Logika je jednostavna: kada obveznice nose sve višu kamatu, investitori imaju razlog da drže upravo njih, a ne metal koji ne generiše nikakav prinos. Svaki procentni poen rasta kamatnih stopa čini zlato relativno manje atraktivnim u poređenju sa instrumentima koji donose redovan prihod.
Hormuz kao dugoročna pretnja inflaciji
Norman upozorava i na posredni efekat sukoba. Zatvaranje Hormuškog moreuza — ključne pomorske rute za transport nafte i gasa — gura cene energenata naviše. Skuplja nafta znači višu inflaciju, a viša inflacija gotovo uvek znači pritisak na centralne banke da podignu kamatne stope. Taj scenario dugoročno ide u korist obveznica, a na štetu zlata.
‘Kretanje cena zlata i srebra deluje pomalo mlako, ali uzimajući u obzir epsku volatilnost poslednjih meseci, to možda i jeste nova normalnost’, napisao je Norman u svojoj analizi.
Panična prodaja i kriza likvidnosti
Amer Halawi, šef istraživanja u kompaniji Al Ramz, nudi drugačije, ali komplementarno objašnjenje. Po njemu, sukob je izazvao panično raspolaganje imovinom — takozvano ‘veliko čišćenje’ portfelja — pri čemu su investitori prodavali sve što mogu da unovče, uključujući i zlato.
‘Kada nastane kriza likvidnosti, svi prodaju sve što mogu da prodaju, dok se situacija ne smiri i dok fondovi ne preusmerite fokus na prave klase imovine’, rekao je Halawi. ‘Tradicionalno, čak i zlato biva prodato u prvom naletu panike, pre nego što dosegne dno i krene naviše.’
Ovo objašnjenje otkriva važnu distinkciju: kratkoročna tržišna dinamika i dugoročna uloga zlata kao zaštite od rizika nisu uvek usklađene. U momentima akutne krize, potreba za gotovinom može da nadjača svaki drugi investicioni motiv.
Dugoročna slika ostaje optimistična
Uprkos svemu, analitičari najvećih investicionih banaka ne menjaju svoje dugoročne prognoze. JPMorgan predviđa da će cena zlata dostići 6.300 dolara po unci do kraja 2026. godine, dok Deutsche Bank zadržava svoju godišnju ciljnu cenu od 6.000 dolara.
Ove projekcije počivaju na pretpostavci da će strukturni faktori — geopolitička nesigurnost, diverzifikacija rezervi centralnih banaka i potražnja iz Azije — na kraju prevagnuti nad kratkoročnim makroekonomskim pritiscima. Pitanje nije da li će zlato porasti, već kada će tržišni sentiment ponovo okrenuti ploču u njegovu korist.
Paradoks koji smo videli u martu 2026. nije nužno znak slabosti zlata kao klase imovine. On je, pre svega, ogledalo izuzetno složenog i međusobno isprepletanog globalnog finansijskog sistema, u kome ni najstarije tržišne aksiome više ne važe bezuslovno.
