Zlato pada 14. dan zaredom: Rat na Bliskom istoku i strah od kamatnih stopa ruše cene

Slobodan pad: od rekordnih visina do dvonedeljnog niza gubitaka

Tržište zlata u Dubaiju beleži jedan od najtežih perioda u skorijoj istoriji. U utorak ujutru, 24. marta 2026. godine, cena zlata od 24 karata spustila se na 523,25 AED, sa 530,75 AED koliko je iznosila dan ranije. Zlato od 22 karata palo je na 484,75 AED, u poređenju sa 491,50 AED. Ovo je već četrnaesti uzastopni dan pada – niz koji kupce drži po strani, a analitičare navodi na pitanje dokle korekcija može da ode.

Samo tri nedelje ranije, situacija je izgledala potpuno drugačije. Početkom marta, 24-karatno zlato trgovalo se iznad 620 AED i nakratko se približilo nivou od 640 AED. Od tada, svaka nova sesija oduzimala je deo tih dobitaka. Do 17. marta cena se još uvek zadržavala blizu 600 AED, ali je potom usledilo ubrzanje pada – ispod 560, zatim ispod 540, pa ispod 530 AED. Sada se tržište kreće prema 520 AED.

Pad nije ograničen samo na jednu vrstu zlata. Zlato od 22 karata izgubilo je više od 95 AED u odnosu na početak meseca, dok je 18-karatno zlato palo sa oko 470 AED na ispod 400 AED. Reč je o širokoj korekciji koja zahvata celokupno tržište plemenitih metala.

Šta stoji iza rasprodaje

Rat, inflacija i kamatne stope – trostruki pritisak

Okidač za turbulencije leži u geopolitičkim dešavanjima na Bliskom istoku. Iako je zlato u prvom trenutku dobilo podršku kao ‘safe-haven’ sredstvo – utočište u vremenima krize – taj efekat je brzo iščezao. Investitori su počeli da preispituju inflacione rizike i perspektivu kamatnih stopa, što je okrenulo sentiment u suprotnom smeru.

Rast cena energenata, direktna posledica ratnih dešavanja, pojačava inflacione pritiske. To, pak, hrani očekivanja da će centralne banke zadržati visoke kamatne stope ili ih čak dodatno povećati. A visoke kamatne stope su tradicionalno neprijatelji zlata – metal koji ne nosi prinos postaje manje atraktivan kada je cena novca visoka.

Jakub Rochlitz, tržišni analitičar u kompaniji eToro, opisuje ovu situaciju kao sukob dve suprotstavljene sile: ‘Zlato se trenutno nalazi između dva suprotstavljena faktora. Dok bi geopolitičke tenzije trebalo da podrže potražnju za sigurnim sredstvima, inflatorni uticaj rasta cena energenata pokreće očekivanja viših kamatnih stopa, što snažno pritiska zlato. Ono što vidimo liči na klasičnu fazu likvidacije – investitori realizuju dobitke nakon snažnog rasta prošle godine i repozicioniraju se u odgovoru na promenjene makroekonomske uslove.’

Prenapučena pozicija i domino efekat

Deo objašnjenja leži i u samoj strukturi tržišta. Nakon meseci snažnog rasta, zlato je postalo jedna od najpopularnijih investicionih pozicija – tzv. ‘crowded trade’. Kada je sentiment počeo da se menja, ta prenapučenost je pojačala pad: investitori koji su istovremeno počeli da izlaze iz pozicija stvorili su domino efekat.

Ole Hansen, šef strategije za robna tržišta u Saxo Bank-u, ističe da trenutno okruženje prisiljava na sveobuhvatno repricovanje: ‘Zlato i srebro ostaju pod značajnim pritiskom dok rat na Bliskom istoku nastavlja da izaziva široki makroekonomski šok na globalnim tržištima, prisiljavajući investitore da istovremeno repricuju inflaciju, kamatne stope, rast i uslove likvidnosti.’

Hansen prodaju opisuje kao kombinaciju tri faktora: likvidacije dugih pozicija, stop-loss prodaje i potrebe investitora za gotovinom. Sve troje deluje u istom smeru, bez kompenzujuće sile koja bi zaustavila pad.

Brojke koje govore same za sebe

Razmere korekcije postaju jasnije kada se pogledaju konkretni podaci. Od početka marta, zlato je izgubilo 19,4% vrednosti, a srebro čak 30,9%. Na godišnjem nivou, gubici su skromniji – 1,8% za zlato i 8,1% za srebro. Međutim, posmatrano u periodu od godinu dana unazad, zlato je i dalje u plusu od 38,3%, dok je srebro poraslo neverovatnih 90,0%. Upravo ta snažna prethodna trka objašnjava zašto je likvidacija toliko intenzivna – ima mnogo dobitaka koje treba realizovati.

Šta dalje: tržište čeka jasne signale

Uprkos oštrom padu, dugoročna perspektiva zlata nije u potpunosti narušena. Metal je vratio cene ka dugoročnim prosecima, što samo po sebi govori o razmeri preokreta, ali ne nužno i o kraju priče.

Kratkoročni smer kretanja cena zavisit će od dva ključna faktora: da li će se cene nafte stabilizovati i da li će se očekivanja od kamatnih stopa ublažiti. Sve dok se to ne desi, volatilnost će verovatno ostati visoka. Kupci u Dubaiju, kao i globalni investitori, za sada ostaju na marginama – čekajući jasnije signale pre nego što ponovo uđu na tržište.

Dugoročno, sve oči su uprte u razvoj geopolitičke situacije, putanju inflacije i odgovore centralnih banaka. Upravo od tih triju varijabli zavisi hoće li zlato ponovo pronaći svoju ulogu sigurnog utočišta – ili će korekcija potrajati duže nego što tržište trenutno anticipira.