Zlato pod pritiskom: Tržište pogrešno čita kraj monetarnog ciklusa
- Cena zlata zabeležila je najveći nedeljni pad od 1983. godine, klizeći više od 10% ispod praga od 4.500 dolara.
- Analitičar Stiven Inz upozorava da tržište pogrešno tumači monetarni ‘endgame’ – neizbežni zaokret ka olakšavanju monetarne politike.
- OCBC Group Research ističe da realni prinosi i potražnja za dolarskom likvidnošću ograničavaju rast cene zlata u kratkom roku.
- Centralne banke širom sveta nastavljaju da kupuju zlato, a Kina beleži 16. uzastopni mesec povećanja rezervi.
Zlato u tranziciji: Likvidacija, a ne slom
Cena zlata trenutno trpi pritisak koji nije posledica urušavanja dugoročnih makroekonomskih temelja, već kombinacije tržišne likvidacije, rasta realnih prinosa i privremeno odložene fizičke potražnje. Tako ocenjuje Stiven Inz, upravljački partner kompanije SPI Asset Management, koji smatra da se zlato nalazi u fazi tranzicije dok investitori pogrešno čitaju širu makroekonomsku sliku.
‘Ne živimo u svetu niskog duga i visoke fleksibilnosti. Živimo u sistemu opterećenom bilansima gde restriktivna politika brzo deluje i brzo lomi stvari. Tržište se još uvek drži ideje da centralne banke mogu da podiže kamatne stope bez posledica, kao da ovaj sistem može da apsorbuje više stope bez ikakvih reperkusija’, naveo je Inz u svojoj analizi.
Turska državna agencija Anadolu Agency ranije je izvestila da je cena zlata zabeležila najveći nedeljni pad od 1983. godine, padajući više od 10% i klizeći ispod praga od 4.500 dolara.
Mehanizam pritiska i put do zaokreta
Dug i poluga kao okidači krize
Prema Inzovoj analizi, više kamatne stope pojačale su pritisak na kreditna tržišta, akcije i ekonomski rast – naročito u globalnom finansijskom sistemu koji je u velikoj meri oslonjen na dug i finansijsku polugu. Upravo ta akumulacija pritiska, tvrdi on, na kraju primorava centralne banke na zaokret u politici.
‘Što duže stope ostaju restriktivne, to se više pritiska nagomilava u kreditima, akcijama i rastu – a to je tačno ona postavka koja na kraju forsira zaokret’, objasnio je Inz, dodajući da se čim monetarna politika okrene i prinosi počnu da padaju, od zlata očekuje povratak snage kao instrumenta zaštite od ekonomske neizvesnosti.
OCBC: Napetost između sigurnog utočišta i realnih prinosa
OCBC Group Research u svojoj analizi potvrđuje da su povišeni geopolitički rizici, neizvesnost politike i zabrinutost zbog globalnog rasta istorijski podupirali potražnju za zlatom kao defanzivnom imovinom. Međutim, firma upozorava na kratkoročne izazove.
‘Oštar rast cena energenata rizikuje da ponovo rasplamsa inflatorni pritisak. Ako se inflacija pokaže upornijom, monetarno olakšavanje može biti odloženo ili preokrenuto. U takvom scenariju, nominalni prinosi i realne kamatne stope verovatno bi ostali povišeni, stežući globalne finansijske uslove i stvarajući nepovoljno okruženje za zlato’, navodi OCBC Group Research.
Firma zaključuje da trenutno okruženje stvara napetost za zlato: dok potražnja za sigurnim utočištem ostaje netaknuta, rast realnih prinosa i jača potražnja za dolarskom likvidnošću ograničavaju potencijal rasta u kratkom roku. To objašnjava zašto je zlato uglavnom trgovalo u uskom rasponu nakon pada cena koji je usledio s početkom rata SAD/Izrael–Iran.
Lekcija iz 2022: Nije stagflacija, već realni prinosi
OCBC Group Research podseća na iskustvo iz 2022. godine, koje ilustruje zašto detalji uvek presudno utiču na ishod. Uprkos rastu inflacije i sve većim zabrinutostima zbog recesije – uslovima koji se često vezuju za stagflaciju – cene zlata su tokom većeg dela te godine padale, jer je američka Federalna rezerva agresivno zatezala politiku, gurajući realne prinose naglo naviše.
‘Nije stagflacija sama po sebi ta koja pokreće zlato, već je ključan put realnih kamatnih stopa. Kada inflacija raste, ali centralne banke odgovore odlučno i realni prinosi porastu, oportunitetni trošak držanja zlata se povećava i cene zlata mogu doći pod pritisak’, objašnjava OCBC Group Research.
Centralne banke ne odustaju od zlata
Uprkos kratkoročnim turbulencijama, strukturna potražnja centralnih banaka ostaje ključan faktor podrške tržištu zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su u januaru neto kupile pet tona zlata, što je znatno ispod mesečnog proseka od 27 tona zabeleženog tokom 2025. godine. Među najvećim prodavcima nalaze se Kazahstan i Rusija, dok je Uzbekistan bio jedan od vodećih kupaca.
Podaci takođe pokazuju proširenje baze potražnje: Bank Negara Malaysia ostvarila je svoju prvu neto kupovinu od 2018. godine, a Bank Indonesia nastavila je sa povećanjem zlatnih rezervi. Kina je produžila niz kupovina na 16 uzastopnih meseci u februaru, dok je Banka Koreje najavila planove za nastavak ulaganja u fizički zlatni ETF – prvu kupovinu finansijskog proizvoda vezanog za zlato od 2013. godine.
Što se tiče Poljske, koja je bila najveći kupac zlata u zvaničnom sektoru u 2025. godini, ranije spekulacije da namerava da koristi nerealizovanu dobit na zlatnim rezervama za finansiranje vojnih rashoda demantovao je guverner Narodne banke Poljske Adam Glapinjski, naglasivši da vlada ima ‘nulti interes’ za takav predlog.
Zlato čeka signal – i strpljenje se isplati
Inzova teza je jasna: zlato ne propada, ono biva likvidovano na tržištu koje pogrešno čita konačni ishod monetarnog ciklusa. Sistem prezadužen dugom ne može beskonačno da podnosi visoke kamatne stope – a kada centralne banke budu primorane na zaokret, zlato će biti među prvim korisnicima novog okruženja. OCBC Group Research to ne osporava, ali naglašava da je tajming ključan: sve dok realni prinosi ostaju povišeni, pritisak na zlato neće jenjavati. Investitori koji razumeju razliku između kratkoročnog tržišnog šuma i dugoročne makroekonomske gravitacije imaće jasnu prednost u trenutku kada monetarni zaokret konačno nastupi.
