Zlato se srušilo na četvoromesečni minimum, pa skočilo za 400 dolara u nekoliko sati

Jedan od najdramatičnijih dana u istoriji tržišta zlata

Ponedeljak, 24. marta 2026. godine, ući će u finansijske hronike kao jedan od najburnih dana za plemenite metale u novijoj istoriji. Cena spot zlata urušila se više od 8% tokom azijskog i evropskog jutarnjeg trgovanja, dotičući dno od 4.098 dolara po unci — nivo koji metal nije video četiri meseca i koji ga je nakratko gurnuo u negativnu teritoriju za tekuću godinu. Pad je tim dramatičniji jer je zlato svega nekoliko nedelja ranije kotiralo iznad 5.400 dolara, što znači da je metal izgubio gotovo trećinu vrednosti od svog vrhunca do dna za samo par sedmica.

SPDR Gold Trust, jedan od najvećih fizički potkrepljenih zlatnih ETF fondova na svetu, u premarket trgovanju nakratko je probio psihološki važnu granicu od 400 dolara, spustivši se na 399,21 dolar. Pad nije zaobišao ni ostatak kompleksa plemenitih metala: srebro je izgubilo 12,4%, dostigavši minimum od 61 dolar po unci — što je pad od gotovo tačno 50% u odnosu na rekordni vrhunac od 121 dolara zabeležen krajem januara. Platina je pala skoro 10%, a paladijum je izgubio oko 5%.

A onda, sredinom londonskog prepodneva, sve se preokrenulo.

Geopolitika kao dvostruki okidač

Iranski ultimatum i pretnja Hormuzkim moreuzemom

Neposredni uzrok pada bio je izjava iranskog zamenika ministra spoljnih poslova Kazema Garibabadija, koji je u nedelju upozorio da bi svaki napad na kritičnu infrastrukturu Irana bio dočekan ‘proporcionalnom recipročnom akcijom’. Ta izjava stigla je kao odgovor na Trampov ultimatum kojim je od Teherana traženo da do kasnog ponedeljka ponovo otvori Hormuzki moreuz — vitalni prolaz kroz koji prolazi otprilike petina svetskih isporuka nafte — ili da se suoči s vojnim posledicama.

Trampova objava koja je preokrenula tržišta

Preokret je stigao iznenada. Tramp je na svojoj platformi Truth Social objavio da su SAD i Iran vodili ‘duboke, detaljne i konstruktivne razgovore’ tokom prethodna dva dana, te da se planirani udari na iranska postrojenja i energetsku infrastrukturu odlažu na pet dana kako bi se nastavili diplomatski kontakti. Tržišta su reagovala munjevito: zlato je skočilo na svega 10 dolara ispod nivoa od 4.500 dolara, srebro je u potpunosti izbrisalo dnevne gubitke, S&P 500 je porastao 1,4%, a cena nafte Brent pala je više od 8%.

Iranski odgovor bio je nedvosmislen — agencija Fars citirala je vladine izvore koji su negirali bilo kakve direktne ili indirektne kontakte s Vašingtonom. Ipak, bez obzira na to da li se diplomatija zaista odvija, tržišni učesnici sve vidljivije ukalkulišu mogućnost deeskalacije. Do sredine londonskog popodneva, spot zlato je trgovalo oko 4.470 dolara — i dalje u minusu za taj dan, ali sa vraćenim većim delom dnevnih gubitaka.

Zašto rat ovog puta škodi zlatu umesto da mu pomaže

Paradoks naftnog šoka

Instinktivna pretpostavka većine investitora glasi da je rat dobar za zlato. Raste neizvesnost, poverenje u papirna sredstva opada, a novac teče u metal koji se smatra pouzdanim čuvarom vrednosti na dugi rok. Upravo to se i dogodilo neposredno nakon američko-izraelskih udara na Iran 28. februara, kada je zlato u roku od nekoliko dana skočilo iznad 5.400 dolara. No od tog inicijalnog skoka metal je izgubio oko 25% vrednosti.

Obrazac nije bez presedana — slično se ponašao i tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i u ranijim bliskoistočnim sukobima, gde bi početni skok kao ‘sigurna luka’ ustupio mesto složenijem skupu makroekonomskih sila. Ono što je ovog puta drugačije jeste brzina i dubina preokreta.

Ključna dinamika je ono što neki analitičari nazivaju ‘paradoksom naftnog šoka’ na tržištu zlata. Rat je gurnuo cene nafte više od 36% iznad predratnog nivoa, a tržišta taj energetski šok ne čitaju kao geopolitičku krizu u kojoj treba potražiti utočište, već kao inflatorni šok prema kome treba pozicionirati portfolio. Viša inflacija znači da centralne banke — a posebno američki Federalni rezervni sistem (Fed) — imaju manje prostora za snižavanje kamatnih stopa.

Visoke realne kamatne stope — zlatov neprijatelj

Logika je jednostavna: zlato ne donosi prinos. Kada su kamatne stope niske ili u padu, trošak držanja sredstva bez prinosa je skroman. Kada realni prinosi rastu, svaki dolar uložen u zlato postaje dolar koji propušta sve atraktivniji prinos na gotovini ili državnim obveznicama. U takvom okruženju zlato gubi relativnu privlačnost čak i ako su njegova teorijska svojstva zaštite od inflacije i dalje netaknuta.

Brojke ilustruju koliko su se dramatično promenila očekivanja od kamatnih stopa. Uoči rata, 27. februara, tržišta su snižavanje stopa u SAD smatrala gotovo izvesnim — verovatnoća je bila 96% prema fjučersima na federalne fondove. Do ponedeljka, ta verovatnoća urušila se na jedva 10% za bilo kakvo sniženje do kraja 2026. Fedov ažurirani ‘dot plot’ projekcija, objavljen prethodne srede, nije signalizovao nikakav skori potez.

Istovremeno, američki dolar je ojačao. Budući da se zlato kotira u dolarima, jači dolar poskupljuje metal za kupce izvan SAD, komprimujući globalnu tražnju. Dolarova snaga u ovom slučaju odražava i njegovu tradicionalnu ulogu ‘sigurne luke’ i poziciju SAD kao neto izvoznika energenata — američki izvoznici profitiraju od visokih cena nafte na način na koji većina ostalih ekonomija ne može. Rezultat je da je zlato stisnuto s više strana istovremeno: viši realni prinosi, jači dolar i repricing monetarne politike — sve pokazuje u istom smeru.

Ko prodaje i zašto

Leveridžovane pozicije i prinudna prodaja

Razumevanje rasprodaje zahteva i razumevanje manje vidljivih mehanizama savremenih tržišta zlata — pre svega uloge leveridžovanih pozicija, potrebe za likvidnošću i tokova iz ETF fondova. Zlato je u tekuću krizu ušlo posle izvanrednog rasta: metal je porastao više od 60% tokom 2025. godine, nošen strukturnom erozijom poverenja u monetarnu politiku, upornom kupovinom centralnih banaka i zabrinutošću zbog političke stabilnosti u SAD.

Taj snažan rast imao je dve posledice. Prvo, vrednost zlata postala je istegnuta u odnosu na makroekonomske fundamente koji je obično sidre. Drugo, veliki broj investitora — uključujući leveridžovane fondove — akumulirao je značajne duge pozicije tokom rasta. Kada te pozicije dođu pod pritisak, zlato se prodaje — ne zato što je neko promenio fundamentalni stav o vrednosti metala, već zato što je zlato jedno od najlikvidnijih sredstava na svetu. U trenucima akutnog tržišnog stresa, likvidna sredstva se prodaju da bi se prikupila gotovina, pokrili margin pozivi na pozicijama drugde ili smanjio rizik portfolija.

Odliv iz ETF fondova i prodaja centralnih banaka

SPDR Gold Trust i iShares IAU fond — dva najveća fizički potkrepljena zlatna ETF-a u SAD — smanjili su se za 4% odnosno 4,4% od početka sukoba, zajedno likvidujući 66,3 tone zlatnih poluga ovog meseca. To je najveći tonažni pad od marta 2021. i stavlja ove fondove na kurs ka prvom neto mesečnom odlivu od maja 2025. Ekvivalentni ETF za srebro, iShares SLV, smanjio se za 4,7% u istom periodu.

Postoji i geopolitička dimenzija dela rasprodaje koja prevazilazi upravljanje likvidnošću. Neki analitičari ukazuju na mogućnost da centralne banke i suvereni fondovi bogatstva zalivskih država — koji su bili među najdoslednijim kupcima zlata tokom prethodne dve godine — sada prelaze na stranu prodavaca, koristeći rezerve za očuvanje kapitala umesto akumulacije.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, neto kupovina zlata od strane centralnih banaka dostigla je 863 tone u 2025. godini, što je četvrti najveći godišnji rast u istoriji evidencije. Poruka tržišnih mehanizama je jasna: pad zlata nije sud o njegovoj dugoročnoj ulozi, već proizvod specifičnog skupa kratkoročnih sila — nagomilane pozicioniranosti, leveridžovanih odmotavanja, odliva iz ETF-ova i potrebe za likvidnošću koje se sudara s nepovoljnim makro okruženjem.

Šta donosi budućnost — oporavak ili nastavak pada?

Od ponedeljnih minimuma blizu 4.100 dolara, zlato je pronašlo oslonac na tehnički značajnom nivou — 200-dnevnom prostom pokretnom proseku, koji se nalazi oko 4.092 dolara. Brzi odskok od tog nivoa, još pre Trampove objave koja je poslužila kao katalizator, sugeriše da tržište zadržava dovoljno kupaca da ga odbrani. Sve dok cena ostaje iznad tog proseka, dugoročni uzlazni trend tehnički ostaje netaknut, a ono što se odvijalo od januara može se tumačiti kao korektivni povlačenje, ali ne i kraj bičijeg tržišta.

Pitanje je šta dolazi dalje, a odgovor u velikoj meri zavisi od razrešenja — ili eskalacije — četiri međusobno povezane promenljive: putanje realnih prinosa, snage američkog dolara, obima i trajanja energetskog šoka i tokova sredstava u instrumente vezane za zlato ili iz njih.

Konstruktivniji scenario počiva na očekivanju da će trenutna konfiguracija visokih realnih prinosa, jačeg dolara i potisnute verovatnoće snižavanja stopa na kraju da se promeni. Ako inflatorni pritisci popuste, ili ako ekonomska slabost primora Fed na akciju, relativna privlačnost zlata mogla bi se naglo poboljšati. Pad prinosa i slabljenje dolara istorijski su među najsnažnijim vetrovima u leđa za plemenite metale.

Na duži rok, strukturna teza koja je pokrenula rast zlata od 65% prošle godine ostaje u velikoj meri netaknuta. Centralne banke nastavljaju da kupuju, geopolitička fragmentacija ne pokazuje znake povlačenja, a nivoi duga u vodećim globalnim ekonomijama ostaju visoki. Možda najvažnije, trend de-dolarizacije koji je motivisao akumulaciju zlatnih rezervi kod nezapadnih centralnih banaka nije poništen. Reč je o silama koje traju godinama, a ne kvartalima.

Velike investicione banke to odražavaju u svojim ciljevima: UBS drži prognozu od 6.200 dolara po unci za septembar 2026, Deutsche Bank je potvrdio cilj od 6.000 dolara, a Société Générale takođe cilja 6.000 dolara do kraja godine. Svaki od tih ciljeva podrazumeva oporavak od 35% ili više u odnosu na ponedeljne dnevne minimume — što je konzistentno s obimom oscilacija koje smo već videli ove godine. Ponedeljak je bio alarmantan, ali nije promenio osnovnu logiku zlata kao diversifikatora portfolija i zaštite od fiskalnog i monetarnog stresa.