Zlato u pokretu: ko kupuje, ko prodaje i zašto to važi
Ključne tačke:
- 2025. godina obeležava četvrtu uzastopnu godinu masovne nabavke zlata od strane centralnih banaka.
- U prvom kvartalu 2025. godine, centralne banke dodale su 244 tone zlata – 24% više od proseka poslednjih pet godina.
- Poljska vodi kupovinu sa 49 tona, dok Kina, Indija i Turska nastavljaju da akumuliraju.
- 95% centralnih banaka očekuje da će povećati svoje zlatne rezerve u narednih 12 meseci.
- Zlato postaje ključan deo strategije za smanjenje zavisnosti od američkog dolara i zaštite od geopolitičkih rizika.
- Sve više zemalja premišta svoje rezerve unutar vlastitih granica – 59% povećava domaću skladištenje.
- Cena zlata može dostići 3.675 USD po unci do kraja 2025., a do sredine 2026. i 4.000 USD.
Novi talas akumulacije
Poslednjih 18 meseci, centralne banke širom sveta tiho, ali odlučno povećavaju svoje zlatne rezerve. Ovaj pokret nije slučajan – vođen je smanjenjem poverenja u američki dolar, potrebom za hedžovanjem protiv inflacije i željom za većom finansijskom nezavisnošću.
U isto vreme, neke zemlje i investitori odlučuju da likvidiraju deo rezervi, rebalansiraju portfelje ili vraćaju zlato u svoje zemlje. Zlato više nije statično – kreće se. I svaki pokret govori priču o promeni globalnog finansijskog poretka.
Ko kupuje – i zašto?
2025. godina postala je četvrta uzastopna godina masovne nabavke zlata od strane centralnih banaka. Samo u prvom kvartalu, institucije su dodale ukupno 244 tone – što je 24% više od petogodišnjeg proseka.
- Poljska vodi kupovinu sa 49 tona.
- Kina i Indija nastavljaju da akumuliraju, iako njihove brojke nisu uvek transparentne.
- Turska, Egipt i UAE takođe aktivno ulaze.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, 95% centralnih banaka očekuje da će povećati svoje zlatne rezerve u narednih 12 meseci, dok 43% planira da to učini već ove godine.
Povratak u sopstvene granične linije
Pored povećanja količine, menja se i lokacija. Sve više zemalja odlučuje da skladišti svoje zlato unutar sopstvenih granica – kao znak suverenosti i sigurnosti.
Dok su London i Švajcarska i dalje ključni centri za skladištenje, 59% zemalja povećava domaću rezervu – u poređenju sa 41% prethodne godine. Ovaj trend je direktan odgovor na događaje poput zamrzavanja ruskih rezervi 2022. godine, koji je pokazao da čak i legalno vlasništvo može biti politički rizik.
Šta ovo znači za tržište?
Zlato više nije samo sigurno utočište – postaje aktivan element geopolitičke i monetarne strategije. Premošćuje jaz između ekonomije i sigurnosti.
Glavni razlozi za ovaj pomak:
- Nezavisnost od dolara: Zlato omogućava zemljama da smanje zavisnost od američkog finansijskog sistema.
- Otpornost na krize: U vreme nesigurnosti, zlato održava vrednost i pruža likvidnost.
- Geopolitička zaštita: Fizičko zlato ne može biti „zamrznuto“ kao banke ili obveznice.
Budućnost u zlatnim tonama
Analitičari predviđaju da će cena zlata doseći prosečno 3.675 USD po unci do kraja 2025. godine, sa mogućnošću da se približi 4.000 USD do sredine 2026.
U tom scenariju, zlato neće biti samo deo portfelja – već njegova osnova. I oni koji ulažu sada, ulažu u promenu – u svet gde je vrednost ponovo merena u metalu, a ne u kodu.
Zlato se kreće – i donosi promenu
Zlato više ne leži mirno u sefuru. Kreće se između centralnih banaka, granica i budućnosti.
I dok se svet menja, zlato ostaje – ne kao dekoracija prošlosti, već kao pokretač nove ere.
