Zlato za oružje: Poljska centralna banka predlaže prodaju zlatnih rezervi umesto EU kredita

Zlatne rezerve na udaru politike

Guverner Nacionalne banke Poljske (NBP) Adam Glapinjski javno je potvrdio ono što su mnogi analitičari sumnjičavo iščekivali: centralna banka razmatrala bi prodaju dela svojih zlatnih rezervi kako bi finansirala vojnu modernizaciju Poljske. Ovaj korak predstavlja drastičan zaokret u odnosu na dosadašnju strategiju NBP, koja je u poslednje četiri godine zlatne rezerve povećala sa 200 na 570 tona, uz zvanični cilj dostizanja 700 tona.

Glapinjski je na konferenciji za novinare u sredu izjavio da bi banka mogla da ‘realizuje’ deo zlatnih zaliha, naglašavajući da bi se radilo o ‘jednokratnom događaju.’ Ovaj predlog nastao je u saradnji sa predsednikom Karolom Navrockim, koji traži alternativu evropskom programu kreditiranja odbrane poznatom pod nazivom SAFE.

Politički kontekst: sukob predsednika i vlade

Šta je program SAFE i zašto je sporan?

SAFE je evropski kreditni instrument vredan 150 milijardi evra, koji državama članicama omogućava zaduživanje kod Evropske komisije po kamatnoj stopi od oko 3,1 odsto, uz grejs period i otplatu u toku više decenija. Poljska bi kao najveći korisnik ovog programa dobila skoro 44 milijarde evra, a vlada je već identifikovala 139 projekata koji bi bili finansirani iz tog izvora.

Zakon koji omogućava pristup ovim sredstvima usvojen je u parlamentu, ali zahteva potpis predsednika Navrockog. Navrocki, blizak opozicionoj stranci Pravo i pravda (PiS), ima rok do 20. marta da potpiše ili stavi veto na ovaj zakon. Predsednik i njegovi saveznici tvrde da bi SAFE krediti previše zadužili Poljsku i otvorili vrata stranom uticaju.

Predsednički ‘suvereni’ plan

Kao alternativu, Navrocki je predložio takozvani ‘Poljski SAFE 0%’ — mehanizam po kome bi NBP preknjiženjem vrednosti zlatnih rezervi, njihovom prodajom i ponovnom kupovinom u malim tranšama, ili prenosom realizovanih dobitaka u poseban odbrambeni fond, obezbedila sredstva za nabavku naoružanja tokom nekoliko godina. Glapinjski je naveo da trenutna tržišna vrednost zlatnih rezervi premašuje njihovu nabavnu cenu za oko 197 milijardi zlota, što je ekvivalent od 46,3 milijarde evra.

Predsednički predlog je kao nacrt zakona podnet parlamentu u utorak. Međutim, predsednik parlamenta Vlođimješ Čažasti saopštio je da poslanici neće razmatrati predsednički zakon sve dok Navrocki ne donese odluku o EU programu.

Stručna i politička kritika: ‘Nema pravog plana’

Tržišni rizici i jednokratnost operacije

Ekonomski analitičari banke Citi Handlowy upozorili su da bi strategija prodaje i ponovne kupovine zlatnih rezervi bila visoko zavisna od tržišnih uslova i mogla bi ugroziti kredibilitet centralne banke u upravljanju rezervama. Glavni ekonomista iste banke Pjotr Kališ naglasio je ključni nedostatak predloga: ‘Radi se o jednokratnoj operaciji, a ne o stabilnom kanalu finansiranja.’

Ministar finansija Anđej Domanjski nije birao reči u oceni predloga: ‘Budimo ozbiljni. Ne slažem se da se tako važan proces zasniva na promenljivim cenama zlata. Danas košta X, sutra možda upola manje.’ Domanjski je dodao da je konferencija NBP potvrdila ono što je već znao iz ranijeg sastanka sa Glapinjskim i Navrockim — da ne postoji pravi plan za modernizaciju poljske vojske sredstvima centralne banke.

Pitanje nezavisnosti centralne banke i evropskih pravila

Glapinjski se suočava i sa kritikama zbog samog učešća u predsedničkom projektu, s obzirom na to da je funkcija guvernera centralne banke po definiciji nepolitička. Kritičari smatraju da ovakav angažman briše granicu između fiskalne i monetarne politike i narušava neutralnost institucije čiji je primarni mandat stabilnost cena. Guverner je odbranio svoje učešće tvrdeći da NBP ima punu autonomiju u upravljanju deviznim rezervama.

Posebno zabrinjavajuće je i pitanje usklađenosti sa evropskim pravilima koja zabranjuju monetarno finansiranje državne potrošnje. Na direktno pitanje novinara, Glapinjski je priznao da NBP nije konsultovao Evropsku centralnu banku o ovom predlogu.

Bivši ministar finansija Paveo Vojćehovski ranije je upozorio da ideja o ‘besplatnom’ finansiranju odbrane bez tereta za državne finansije jednostavno nije tačna: ‘Troškovi nikada ne nestaju. Prodaja zlatnih rezervi samo premešta teret na drugo mesto i izaziva veću nestabilnost.’

Između veta i zlatnih poluga: Šta sledi?

Poljska se nalazi u raskoraku između dve opcije finansiranja odbrane, a politički sat otkucava. Proevropska vlada premijera Tuska insistira da su sredstva iz SAFE programa spremna za isplatu i da je to najsigurniji put do ubrzane remilitarizacije. Na drugoj strani, predsednik Navrocki i NBP nude plan koji analitičari uglavnom ocenjuju kao nedovoljno razrađen, jednokratan i podložan tržišnim rizicima.

Bez obzira na ishod predsedničke odluke do 20. marta, ova epizoda otkriva dublje napetosti u poljskom sistemu — između institucija, između Varšave i Brisela, i između različitih vizija o tome šta znači finansijska suverenost u doba ubrzanog naoružavanja Evrope. Jedno je izvesno: zlatne rezerve centralne banke ne bi trebalo da budu politički instrument, a svaki pokušaj da to postanu nosi cenu koja se ne meri samo u evrima.