Amerikanci skoro da ne poseduju zlato. Zašto bi to moglo da lansira cenu?

Dok se na finansijskim tržištima krajem 2025. godine oseća oprez – Dow Jones beleži blagi pad, dok S&P 500 i Nasdaq trguju gotovo bez promena – jedna tiha, ali moćna sila možda čeka svoj trenutak. Ne, ne govorimo o novoj tehnološkoj revoluciji ili potezima centralnih banaka, iako se odluka FED-a o smanjenju kamatnih stopa željno iščekuje. Govorimo o zlatu.

Prema fascinantnoj analizi koju je objavio Goldman Sachs, jedan od najvećih skrivenih potencijala za sledeći veliki skok cene zlata leži u – Americi. Zvuči paradoksalno? Itekako. Ali podaci ne lažu.

Skriveni džin: Američki investitori i zlato

Glavni argument Goldman Sachs-a je jednostavan, ali zapanjujuć: Amerikanci jedva da poseduju zlato. Udeo zlatnih ETF-ova (Exchange-Traded Funds) u ukupnim portfolijima američkih domaćinstava iznosi svega 0.17%. Da, dobro ste pročitali. Manje od petine jednog procenta.

Šta to zapravo znači? To znači da je prosečan američki investitor gotovo u potpunosti ignorisao zlato kao klasu imovine. Decenijama unazad, fokus je bio na akcijama, naročito tehnološkim, i obveznicama. U eri jeftinog novca i neprekidnog rasta berzi, vladala je TINA (There Is No Alternative) filozofija – nije bilo alternative akcijama. Zlato, koje ne donosi kamatu ili dividendu, delovalo je kao dosadna, staromodna investicija.

Pored papirnog zlata u vidu ETF-ova, podaci pokazuju da je i fizička kupovina zlata relativno niska. Potražnja za klasičnim oblicima kao što je investiciono zlato u formi poluga i kovanica nije ni blizu nivoa koji se viđaju u drugim delovima sveta, poput Azije ili Evrope, gde je kultura čuvanja vrednosti u plemenitim metalima daleko jača.

Zašto je ovo „tempirana bomba“ za cenu?

Upravo u ovoj niskoj polaznoj tački leži ogroman potencijal. Goldman Sachs sugeriše da bi čak i minimalno pomeranje sentimenta američkih investitora moglo da „super-napuni“ (supercharge) sledeći rast cene zlata. Zamislite scenario: suočeni sa tržišnom neizvesnošću, mešovitim signalima sa berze i očekivanim padom kamatnih stopa koji smanjuje atraktivnost gotovine i obveznica, američki investitori odlučuju da samo mali deo svog kapitala prebace u sigurnost zlata.

Ako bi se alokacija u zlatne ETF-ove povećala sa mizernih 0.17% na, recimo, samo 0.5% ili 1%, to bi značilo stotine milijardi novih dolara koji se ulivaju na tržište zlata. U poređenju sa gigantskim tržištem akcija, tržište zlata je relativno malo. Takav priliv kapitala imao bi nesrazmerno veliki uticaj na cenu.

Ovo ne bi bila samo potražnja za papirnim zlatom. Iskustvo pokazuje da kada raste interesovanje za ETF-ove, raste i svest o fizičkom posedu. Mnogi investitori, kada jednom shvate prednosti zlata, odlučuju se za opipljivu sigurnost. Tada na scenu stupaju zlatne poluge i popularni zlatni dukati, koji predstavljaju direktno vlasništvo nad imovinom koja je čuvala vrednost milenijumima.

Šta bi moglo da pokrene američke investitore?

Nekoliko faktora koji su već prisutni na tržištu mogli bi da budu okidač:

• Odluke Federalnih Rezervi: Kao što podaci sa tržišta za decembar 2025. pokazuju, očekuje se da će FED smanjiti kamatne stope. Niže kamatne stope smanjuju oportunitetni trošak držanja zlata (jer gotovina i obveznice donose manji prinos), čineći ga atraktivnijim.
• Tržišna neizvesnost: Iako su neke akcije na vrhuncu, opšti sentiment je pomešan. Pad Dow Jones indeksa i izveštaji koji upozoravaju na formiranje „balona“ sličnog onom iz 2000-ih, unose nervozu među investitore. U takvim vremenima, zlato tradicionalno sija kao sigurna luka.
• Geopolitički rizici: Globalne tenzije su konstantan faktor koji podstiče potražnju za sigurnom imovinom.
• Inflacija: Iako se trenutno predviđa da će inflacija ostati na sličnim nivoima, svako iznenađenje i ponovni rast cena bi momentalno povećao privlačnost zlata kao zaštite od obezvređivanja novca.

Šta ovo znači za investitora u Srbiji?

Globalni trendovi imaju direktan uticaj i na nas. Cena zlata je univerzalna i formira se na svetskom tržištu. Ako se prognoza Goldman Sachs-a obistini i američki kapital počne masovnije da se uliva u zlato, to će neizbežno pogurati globalnu cenu naviše.

Za investitore u Srbiji koji već poseduju investiciono zlato, ovo bi značilo značajan rast vrednosti njihove imovine. Za one koji tek razmatraju ulaganje, ova analiza može poslužiti kao signal da je možda sada povoljan trenutak za kupovinu, pre nego što se „krdo“ sa Wall Street-a probudi i pokrene novi talas potražnje.

Na kraju, niko nema kristalnu kuglu. Ipak, argumentacija Goldman Sachs-a je logična i zasnovana na podacima. Činjenica da najveća svetska ekonomija gotovo da ignoriše zlato predstavlja anomaliju. Ispravljanje te anomalije, čak i u maloj meri, ima potencijal da bude jedan od najvažnijih pokretača cene zlata u godinama koje dolaze.