BRIKS Plus nagomilao više od 6.000 tona zlata: Tiha revolucija u svetskim rezervama

Zlato kao geopolitičko oružje

Nešto se tiho, ali temeljno menja u arhitekturi globalnog finansijskog sistema. Zemlje okupljene u okviru BRIKS Plus bloka — proširene grupacije koja obuhvata Rusiju, Kinu, Indiju, Brazil, Južnu Afriku i niz novih članica — akumulirale su više od 6.000 tona zlata, što predstavlja 17,4% ukupnih zvaničnih svetskih rezervi centralnih banaka. Samo pre šest godina, 2019. godine, taj udeo iznosio je svega 11,2%. Ove podatke objavio je finansijski servisni konglomerat EBC Financial Group u svojoj tržišnoj analizi.

Iza ovih brojeva krije se dublja priča — priča o tome kako jedna geopolitička odluka može da promeni pravila igre u globalnoj ekonomiji na decenijama.

Ko drži, koliko i zašto

Rusija i Kina dominiraju blokom

Na čelu BRIKS Plus bloka po količini zlatnih rezervi stoji Rusija sa 2.336 tona, dok Kina drži 2.298 tona, a Indija 880 tona. Rusija i Kina zajedno kontrolišu oko 74% ukupnih zlatnih rezervi celog bloka. Brazil je u septembru 2025. godine napravio simboličan, ali indikativan potez — prvu kupovinu zlata od 2021. godine, dodajući 16 tona u svoje rezerve.

Između 2020. i 2024. godine, centralne banke zemalja BRIKS Plus kupile su više od 50% svog zlata koje su suverene države nabavile na globalnom tržištu. U prvih devet meseci 2025. godine, te iste države dodale su 663 tone zlata, vrednog oko 91 milijardu dolara, u svoje trezore.

Zamrzavanje ruskih rezervi kao okidač

Prelomni trenutak dogodio se 2022. godine, kada su zapadne sile zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi kao odgovor na invaziju na Ukrajinu. Taj potez imao je efekat koji verovatno nije bio predviđen — poslao je jasnu poruku svim zemljama koje drže devizne rezerve u stranim institucijama: imovina može biti zamrznuta ili konfiskovana kroz sistem SWIFT.

Zlato uskladišteno u domaćim trezorima ne može biti zamrznuto ni konfiskovano putem SWIFT sistema. Ta jednostavna činjenica promenila je računicu centralnih bankara širom sveta. Godišnja kupovina zlata od strane centralnih banaka skočila je sa procenjenih 500 tona pre 2022. na više od 1.000 tona godišnje u svakoj od tri naredne godine.

Dolar gubi tlo pod nogama

Pad udela u rezervama na tridecenijsko dno

Paralelno sa rastom zlatnih rezervi teče i drugi, podjednako važan proces — postepeno povlačenje dolara iz globalnih rezervi. Podaci Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz baze COFER pokazuju da je udeo dolara u svetskim deviznim rezervama pao sa 71% u 1999. godini na oko 57% krajem 2025. godine — najniži nivo od 1994. godine.

Prema analizi EBC-a, ovaj pad nije posledica aktivne prodaje dolarskih sredstava, već bržeg rasta rezervi denominovanih u evrima, jenima, zlatu i sve široj korpi netradicionalnih valuta. Strana imovina centralnih banaka denominovana u dolarima ostala je suštinski nepromenjena od 2014. godine.

Centralni bankari glasaju nogama

Istraživanje Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) iz 2025. godine donosi upečatljive podatke: 73% centralnih bankara širom sveta veruje da će udeo dolara u rezervama nastaviti da pada tokom narednih pet godina, dok 43% anketiranih centralnih banaka planira da poveća sopstvene zlatne rezerve — oba podatka su rekordno visoka.

Udeo zlata u zvaničnim rezervnim sredstvima više se nego udvostručio — sa ispod 10% u 2015. godini na više od 23% danas. Deo tog rasta odražava samu apresijaciju cene zlata, ali deo je i posledica svesne odluke centralnih banaka da povećaju udeo zlata u svojim portfolijima.

Saudijska Arabija: Spavač koji se budi?

Posebnu pažnju analitičara EBC-a privlači pozicija Saudijske Arabije. Kraljevina drži oko 323 tone zlata, što čini svega 2,6% njenih ukupnih rezervi — izuzetno nizak procenat za zemlju koja raspolaže sa više od 500 milijardi dolara u rezervama.

Hipotetički scenario koji EBC opisuje govori sam za sebe: kada bi Saudijska Arabija povećala udeo zlata u rezervama sa 2,6% na samo 5%, potrebne kupovine bile bi ekvivalentne celokupnoj projektovanoj godišnjoj tražnji centralnih banaka za 2026. godinu — od jednog jedinog kupca.

Saudijska Arabija zvanično nije najavila planove za povećanje zlatnih rezervi. Ipak, njena članica u BRIKS Plus bloku, učešće u platformi mBridge za međunarodno plaćanje zaobilazeći dolar, kao i produbljivanje odnosa sa Pekingom, sugerišu strateško repozicioniranje koje bi logično moglo da uključi i zlato.

Tri okidača koja mogu ubrzati promenu

EBC u svojoj analizi identifikuje tri scenarija koja bi mogla da dramatično ubrzaju tekući trend. Prvo, ako Kina nastavi javno da izveštava o kupovinama zlata i otkrije veće rezerve nego što se očekuje — zemlja nije javno objavila kupovine od maja 2024. godine — to bi bio neposredan katalizator na tržištu.

Drugo, svako formalno povećanje zlatnih rezervi od strane Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata potvrdilo bi da najnovije članice BRIKS Plus bloka slede strategiju Rusije i Kine. Treće, svaki novi pad udela dolara u narednom MMF-ovom izveštaju COFER dodatno bi ojačao narativ koji pokreće suverenu tražnju za zlatom.

Strukturni pod koji menja tržišnu dinamiku

Svetski savet za zlato projektuje kupovine centralnih banaka između 750 i 850 tona u 2026. godini — i dalje daleko iznad istorijskih normi. Ta količina predstavlja oko 20% godišnje globalne rudarske proizvodnje zlata, apsorbovane kao jednosmerni tok bez obzira na cenu.

Upravo ta jednosmernost stvara ono što analitičari nazivaju strukturnim podom — mehanizmom koji svaku korekciju cene zlata čini plićom od prethodne. Institucionalnim tokovima se pridružuju i novi akteri: kineske osiguravajuće kompanije dobile su pilot-dozvole za ulaganje u zlato, dok su priljivi u zlatne ETF fondove ubrzani tokom čitave 2025. godine.

Sve to zajedno crta sliku sveta u kome zlato više nije samo roba ili investicija — ono postaje instrument geopolitičke autonomije. I sve više zemalja to prepoznaje.