Od 2023. godine, Kina tajno nabavlja zlato – 225 tona samo te godine. Danas ima 2.300 tona, ali analitičari tvrde da bi trebalo da ima više od 5.000. Šta to znači za globalno tržište?
Više od 50 godina nakon što je zlatni standard ukinut, centralne banke ponovo akumuliraju zlato. Ovaj trend nije slučajan – to je odgovor na geopolitičku nestabilnost, rizik od zamrzavanja imovine i gubitak poverenja u dolar.
Cena zlata dosegnula je rekordnih 3.528 dolara po unci, a globalna potražnja raste. U ovom svetlu, evo ko su vodeći proizvođači zlata u 2025. godini i kako se njihova proizvodnja odražava na tržište.
Otvaranje prvog LME-sertifikovanog skladišta za metale u Hong Kongu nije samo lokalni događaj – to je signal o preuređenju globalnog tržišta sirovina. Kako će ovo uticati na zlato, trgovinu i finansijsku arhitekturu?
U julu 2025. godine, iznenadna zabuna oko carina na zlato iz Švajcarske izazvala je paniku na tržištu: cena je skočila za 3%. Iako je pretnja brzo povučena, signal je jasan – poverenje u američki sistem je ranjivo.
De-dolarizacija više nije teorija – postaje politika. ASEAN, BRICS i centralne banke širom sveta smanjuju korišćenje dolara. Zlato se ponovo nameće kao neutralno utočište.
Podaci pokazuju da je Kina u julu 2025. godine udvostručila neto uvoz zlata preko Hong Konga. Ovaj porast nije slučajan – to je deo šireg trenda: Azija postaje epicentar globalne potražnje za zlatom.
Zlato više nije samo imovina zaštite – postalo je ključni element monetarne strategije. Centralne banke širom sveta akumuliraju zlato kao nikad ranije, dok pojedinci beže od inflacije i nestabilnosti.
Pre nego što je uvedena 39% carina, Švajcarska je zabeležila eksplozivan rast izvoza zlata i satova u SAD. Ovaj pokret otkriva koliko je industrija osetljiva na trgovinske politike – i koliko je važna za nacionalnu ekonomiju.
Kineski tržišni lider Laopu beleži izuzetan rast – prodaja zlatnih nakita porasla za 27,2%, a neto dobit za 23,8% godišnje. Rast potkrepljen je jakom potražnjom za luksuznim nakitom i investicionim zlatom.