Francuska povukla celokupne zlatne rezerve iz SAD: Kraj jedne ere ili politički signal?
- Banka Francuske (Banque de France) povukla je poslednjih 129 tona zlata iz trezora Federalne rezervne banke u Njujorku.
- Proces povlačenja trajao je od jula 2025. do januara 2026. godine.
- Povučeno zlato činilo je 5% ukupnih suverenih zlatnih rezervi Francuske.
- Transakcija je donela kapitalni dobitak od 12,8 milijardi evra (oko 14,77 milijardi dolara).
- Zvanično obrazloženje: modernizacija portfelja i ušteda na troškovima transporta i rafinisanja.
Kraj američke ere čuvanja evropskog zlata
Banka Francuske (Banque de France) zvanično je okončala prisustvo svojih zlatnih rezervi na američkom tlu. Prema izveštaju centralne banke objavljenom prošle nedelje, povučeno je poslednjih 129 tona plemenitog metala koje su bile deponovane u čuvenim trezorima Federalne rezervne banke u Njujorku — institucije koja decenijama čuva zlatne rezerve brojnih svetskih država.
Povučena količina predstavlja 5% ukupnih suverenih zlatnih rezervi Francuske, a ceo proces realizovan je u periodu od jula 2025. do januara 2026. godine. Povučeno zlato je potom prodato i zamenjeno novim polugama usklađenim sa evropskim specifikacijama, što je generisalo kapitalni dobitak od 12,8 milijardi evra, odnosno oko 14,77 milijardi dolara.
Između tehničke operacije i geopolitičkog signala
Zvanično obrazloženje: racionalizacija troškova
Guverner Banke Francuske Fransoa Vilroa de Galo (François Villeroy de Galhau) nastojao je da ceo potez predstavi kao rutinsku ‘modernizaciju portfelja’ — operaciju usmerenu na smanjenje troškova transporta i rafinisanja, bez ikakve političke konotacije. Prema ovom tumačenju, radi se o čisto tehničkoj i finansijskoj odluci koja je doneta u skladu sa dugoročnom strategijom upravljanja rezervama.
Kontekst koji govori drugačije
Međutim, vremenski okvir operacije teško je ignorisati. Povlačenje zlata odvijalo se upravo u periodu kada je aktuelna američka administracija unosila značajnu dozu nepredvidivosti u transatlantske ekonomske odnose — od carinskih sporova do pritisaka na saveznike. U takvoj atmosferi, odluka jedne od vodećih ekonomija evrozone da fizički premesti svoje zlatne rezerve s američkog tla neminovno provocira pitanja o prirodi i dubini poverenja između dve obale Atlantika.
Nije Francuska jedina koja je u poslednjih nekoliko godina preispitala gde i kako čuva svoje zlatno blago. Slični potezi — povlačenje ili repatrijacija zlatnih rezervi — zabeleženi su i kod Nemačke, Holandije i Mađarske, što ukazuje na širi evropski trend smanjenja zavisnosti od američke finansijske infrastrukture.
Zlato kao strateška imovina u novom globalnom poretku
Zlato je oduvek bilo više od pukog finansijskog instrumenta — ono je simbol suvereniteta i poslednje utočište u vremenima krize. Fizičko prisustvo zlatnih rezervi na sopstvenom ili bliskom tlu daje centralnim bankama osećaj kontrole koji nikakav papirni ili digitalni ekvivalent ne može da zameni. U svetu u kome se geopolitički savezi preispituju, a poverenje u međunarodne institucije erodira, repatrijacija zlata postaje sve popularniji instrument finansijske odbrane.
Šta ova odluka govori o budućnosti transatlantskih finansijskih odnosa
Bez obzira na zvanična objašnjenja, potez Banke Francuske šalje jasnu poruku: Evropa sve manje želi da bude finansijski zavisna od američkih institucija, čak i kada su u pitanju operacije koje su decenijama smatrane standardnom praksom. Kapitalni dobitak od skoro 15 milijardi dolara pruža Parizu solidno finansijsko opravdanje, ali pravi značaj ove odluke meri se u strateškim, a ne računovodstvenim kategorijama. Ako se ovaj trend nastavi, trezori Federalne rezervne banke u Njujorku mogli bi postepeno da se isprazne od evropskog zlata — tiho, ali sa dalekosežnim posledicama po arhitekturu globalnog finansijskog sistema.
